Kako se navodi u pismu, ti zakoni su u suprotnosti sa Ustavom, Medijskom strategijom i
evropskom praksom, i jer diskriminišu građane.

"Obraćamo Vam se u nadi da će argumenti koje iznosimo uspeti da Vas ubede da ne potpišete medijske zakone i da ćete autoritetom političara koji je izabran na neposrednim izborima, sprečiti da na snagu stupe zakoni koji će, pored činjenice da su u suprotnosti sa Ustavom, Medijskom strategijom i evropskom praksom, na najgrublji način diskriminisati i dovesti u neravnopravan položaj građane Beograda, Šumadije, južne Srbije, u odnosu na građane Vojvodine i Kosova", navodi se u pismu Nikoliću.

Sindikat novinara je ocenio da je proces izrade medijskih zakona bio nedemokratski i netransparentan i da su u radu učestvovali samo predstavnici privatnih medija, novinarska udruženja "koja su zastupala njihove interese", dok Sindikatu novinara Srbije i
predstavnicima medija čiji su osnivači lokalne samouprave nije omogućen ni status posmatrača.

Takođe se dodaje da tako usvojeni zakoni služe da štite interese samo vlasnika medija koji su 1990-ih godina finansirani stranim novcem, posredstvom medijskih udruženja i asocijacija koje su dale podšku tim zakonskim rešenjima.

"Suština ovakvih zakonskih rešenja jeste prelivanje novca lokalnih medija na račune medija čiji su oni vlasnici", dodaje se.



U pismu Nikoliću piše da nije istina da takva zakonska rešenja zahteva Evropska unija, a ukazuje se i da je neodrživa tvrdnja da nema novca za finansiranje regionalnih servisa jer je za finansiranje šest regionalnih servisa potrebno tri odsto novca od najavljene
takse.

"Novim zakonskim rešenjima neće biti ispunjen ni eksplicitan zahtev EU da vlasništvo u medijima bude javno i transparentno. Zakoni uopšte ne govore o velikim oglašivačima, sponzorima i zajmodavcima, a ostaće nevidljivi i strani donatori. Takođe, postoji mogućnost da medije osnivaju i ofšor kompanije i investicioni fondovi", navodi se