Vlasti Bosne i Hercegovine oduzele su nedavno državljanstva nekadašnjim mudžahedinima iz arapskih država, pri čemu su obaveštajne službe tek desetak od ukupno 500 osoba sa tog spiska označile kao potencijalni bezbednosni rizik za tu državu, piše "Vašington post" u utorak.
Prestonički dnevnik navodi da je devetočlana komisija, koju su činila po dva Bošnjaka, Srbina i Hrvata, kao i trojica stranaca, načinila reviziju oko 1.300 odluka o dodeljivanju državljanstava strancima tokom sukoba 1992-95. godine, te da su oko 70 odsto od ukupno 500 ljudi kojima je oduzeto bosansko državljanstvo Arapi ili muslimani iz južne Azije.
Citirajući šefa komisije, Vjekoslava Vujovića, "Post" navodi da je čitav proces revizije državljanstava osoba koje su tokom rata došle u BiH i dobile državljanstva po raznim osnovama, bio lišen lokalnog ili stranog političkog uticaja, te da su odluke donošene na osnovu zakonskih odredbi.
"Dobijamo pozive iz stranih ambasada ili organizacija, ali sa sigurnošću vam mogu reći, ja sam odgovoran za rad ovde i mi sami donosimo odluke", rekao je Vuković.
"Vašington post", medjutim, navodi da su advokati ljudi kojima su državljanstva oduzeta, kao i sarajevske organizacije za zaštitu ljudskih prava, rekli da su problemi rešavani pod spoljnim, kao i pritiskom iz Republike Srpske.
List prenosi i priču Sirijaca Ajmana Avada, poznatijeg pod nadimkom "Abu Hamza" i Imada al Huseina, koji su 1992. godine u Bosnu došli kako bi se borili na strani vojske vlade u Sarajevu, pa su se, po okončanju sukoba, oženili lokalnim devojkama i ostali tu da žive rukovodeći se strogim verskim pravilima.
Vlasti su obojici, kako piše "Vašington post", ostavile 60 dana da se žale na odluku o oduzimanju državljanstva, nakon čega bi mogli biti deportovani, naglašavajući da bosanski zvaničnici za neke od osoba kojima su oduzeta državljantsva održavaju kontakte sa terorističkim grupama, te, samim tim, predstavljaju bezbednosnu pretnju po BiH.
"Nisam ovde došao da bih dobio njihov pasoš. Došao sam jer sam čuo priče o spaljenim selima, ubijanjima i silovanjima. Kada smo se borili ovde zvali su nas braća", rekao je Abu Hamza, navodeći kako mu je državljanstvo oduzeto mada nije učinio ništa protivzakonito.
Abu Hamza i Husein kažu da će tražiti azil u nekoj drugoj državi, te da se neće vratiti u Siriju, strahujući od odmazde vlasti.
"Ukoliko nas izbace, naša deca će se naći na ulici bez očeva. Koga okriviti ukoliko učine nešto loše?...Vlada će zažaliti zbog ovoga i platiće", kaže Husein.
"Vašington post", dalje, navodi da nekoliko bivših mudžahedina uživa status ratnih heroja, kao i da su odlikovani najvišim bosanskim odlikovanjem - "Zlatnim ljiljanom", ali i da zapadne obaveštajne službe već duže vreme upozoravaju da relativno bezakonje u koje je Bosna utonula posle rata predstavlja pogodno tlo za terorističke grupe koje traže uporište u Evropi i mesto za regutaciju "belih muslimana".
Ta upozorenja intenzivirana su posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, da bi već nekoliko meseci kasnije šestorica Bosanaca alžirskog porekla bili uhapšeni zbog navodnog planiranja napada na američku ambasadu u Sarajevu i prebačeni u bazu Gvantanamo na Kubi.
Iako ih je prethodno bosanski sud oslobodio krivice, oni se i dalje nalaze u tom zatvoru, piše "Vašinggton post".
Zamenik šefa visokog predstavnika u BiH Rafi Gregorijan prošlog meseca je sugerisao da neki od stranih veterana održavaju veze sa Al kaidom. "Ti ljudi su stranci. Izgledaju kao stranci. Ponašaju se kao stranci. Ovo je specifično društvo koje ima spostveni pristup islamu i oni se u njega ne uklapaju", rekao je Gregorijan.
(Tanjug)
Prestonički dnevnik navodi da je devetočlana komisija, koju su činila po dva Bošnjaka, Srbina i Hrvata, kao i trojica stranaca, načinila reviziju oko 1.300 odluka o dodeljivanju državljanstava strancima tokom sukoba 1992-95. godine, te da su oko 70 odsto od ukupno 500 ljudi kojima je oduzeto bosansko državljanstvo Arapi ili muslimani iz južne Azije.
Citirajući šefa komisije, Vjekoslava Vujovića, "Post" navodi da je čitav proces revizije državljanstava osoba koje su tokom rata došle u BiH i dobile državljanstva po raznim osnovama, bio lišen lokalnog ili stranog političkog uticaja, te da su odluke donošene na osnovu zakonskih odredbi.
"Dobijamo pozive iz stranih ambasada ili organizacija, ali sa sigurnošću vam mogu reći, ja sam odgovoran za rad ovde i mi sami donosimo odluke", rekao je Vuković.
"Vašington post", medjutim, navodi da su advokati ljudi kojima su državljanstva oduzeta, kao i sarajevske organizacije za zaštitu ljudskih prava, rekli da su problemi rešavani pod spoljnim, kao i pritiskom iz Republike Srpske.
List prenosi i priču Sirijaca Ajmana Avada, poznatijeg pod nadimkom "Abu Hamza" i Imada al Huseina, koji su 1992. godine u Bosnu došli kako bi se borili na strani vojske vlade u Sarajevu, pa su se, po okončanju sukoba, oženili lokalnim devojkama i ostali tu da žive rukovodeći se strogim verskim pravilima.
Vlasti su obojici, kako piše "Vašington post", ostavile 60 dana da se žale na odluku o oduzimanju državljanstva, nakon čega bi mogli biti deportovani, naglašavajući da bosanski zvaničnici za neke od osoba kojima su oduzeta državljantsva održavaju kontakte sa terorističkim grupama, te, samim tim, predstavljaju bezbednosnu pretnju po BiH.
"Nisam ovde došao da bih dobio njihov pasoš. Došao sam jer sam čuo priče o spaljenim selima, ubijanjima i silovanjima. Kada smo se borili ovde zvali su nas braća", rekao je Abu Hamza, navodeći kako mu je državljanstvo oduzeto mada nije učinio ništa protivzakonito.
Abu Hamza i Husein kažu da će tražiti azil u nekoj drugoj državi, te da se neće vratiti u Siriju, strahujući od odmazde vlasti.
"Ukoliko nas izbace, naša deca će se naći na ulici bez očeva. Koga okriviti ukoliko učine nešto loše?...Vlada će zažaliti zbog ovoga i platiće", kaže Husein.
"Vašington post", dalje, navodi da nekoliko bivših mudžahedina uživa status ratnih heroja, kao i da su odlikovani najvišim bosanskim odlikovanjem - "Zlatnim ljiljanom", ali i da zapadne obaveštajne službe već duže vreme upozoravaju da relativno bezakonje u koje je Bosna utonula posle rata predstavlja pogodno tlo za terorističke grupe koje traže uporište u Evropi i mesto za regutaciju "belih muslimana".
Ta upozorenja intenzivirana su posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, da bi već nekoliko meseci kasnije šestorica Bosanaca alžirskog porekla bili uhapšeni zbog navodnog planiranja napada na američku ambasadu u Sarajevu i prebačeni u bazu Gvantanamo na Kubi.
Iako ih je prethodno bosanski sud oslobodio krivice, oni se i dalje nalaze u tom zatvoru, piše "Vašinggton post".
Zamenik šefa visokog predstavnika u BiH Rafi Gregorijan prošlog meseca je sugerisao da neki od stranih veterana održavaju veze sa Al kaidom. "Ti ljudi su stranci. Izgledaju kao stranci. Ponašaju se kao stranci. Ovo je specifično društvo koje ima spostveni pristup islamu i oni se u njega ne uklapaju", rekao je Gregorijan.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
