Prvi sastanak pregovaračkih timova crnogorske vladajuće koalicije i opozicije o usaglašavanju rešenja u budućem ustavu i proceduri njegovog donošenja održaće se u petak u Podgorici, saopšteno je iz oba "tabora".
Do odlaganja sastanka, koji je bio najavljen za četvrtak, došlo je na zahtev vladajuće koalicije, koja je dugo usaglašavala svoju platformu za razgovore sa opozicijom, ali njeni detalji nisu saopšteni.
Vladajuća Demokratska partija socijalista ranije je za šefa svog pregovaračkog tima imenovala potpredsednika stranke Svetozara Marovića, dok će u njemu Socijaldemokratsku partiju predstavljati njen predsednik Ranko Krivokapić.
U opozicionom timu za pregovore su predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević, u ime koalicije Srpska lista Zoran Žižić, a iz Socijalističke narodne partije imenovan je Dragiša Pešić.
Narodnu stranku predstavljaće Dragan Šoć, a Demokratsku srpsku stranku njen potpredsednik Dragica Perović.
U pregovaračkom opozicionom timu su i lideri Demokratskog saveza Albanaca u Crnoj Gori i Albanske alternative Mehmet Bardhi i Vaselj Siništaj, dok će Bošnjačku stranku predstavljati potpredsednik Kemal Purišić.
Takodje opoziciona Liberalna partija nije učestvovala u usaglašavanju ustavne platforme opozicije, zbog neslaganja sa programom Srpske liste, pa će svoje eventualne amandmane na predlog ustava sama prezentovati, najverovatnije kada dodje do skupštinske debate.
Procenjuje se da direktni pregovori o ustavnim rešenjima i proceduri njegovog donošenja neće biti završeni do 1. oktobra, za kada je zakazana skupštinska debata o predlogu ustava, tako da se očekuje da će ona biti odgodjena za izvesno vreme.
Očekuje se da će se u pregovorima "koplja lomiti" najviše oko pitanja službenog jezika, jer se vlast uporno zalaže da se on u ustavu nazove po imenu države, dakle crnogorski, dok u usaglašenoj opozicionoj platformi stoji da to "ne može biti samo crnogorski".
Iako nijedan od detalja pregovaračke platforme vlasti nije poznat, analitičari smatraju da je na vidiku kompromis da se Crna Gora definiše kao gradjanska država, ali da u ustavnoj preambuli budu pobrojani svi njeni narodi, a ne samo crnogorski, kako stoji u nacrtu.
Opozicija je zauzela jedinstvene stavove o 29 ustavnih rešenja, kojima su obuhvaćena sva identitetska, kao i deo normativnih odrednica.
Opozicija, takodje jedinstveno, zahteva da se nakon donošenja novog ustava u roku do godinu dana održe vanredni parlamentarni izbori, što je vlast do sada kategorički odbacivala.
Opozicionari su usaglasili i stav da crnogorski državljanin ima pravo na dvojno državljanstvo, ali se sugeriše da bi to trebalo urediti posebnim zakonom koji bi bio usvojen u parlamentu dvotrećinskom većinom.
Predloženo je i kompromisno rešenje da se crkve i verske zajednice ne nabrajaju u ustavu.
Usaglašeno je i da odredba o državnim simbolima glasi da Crna Gora ima grb, zastavu i himnu, a da se njihov izgled i sadržaj propiše posebnim zakonom, koji bi takodje bio donesen dvotrećinskom većinom.
Opozicija traži dvotrećinsku većinu i prilikom usvajanja zakona koji se odnose na ljudska i manjinska prava, na obrazovanje i kulturu, izborne zakone, te prilikom izbora Sudskog saveta i predsednika Vrhovnog suda.
Opozicija zahteva i da se ustavno definiše institucija parlamentarne istrage, koju bi mogla da pokrene trećina poslanika, kao i da se u najviši konstitutivno-pravni akt ugrade odredbe iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Predstavnici i vlasti i opozicije gaje optimizam da je moguć dogovor o do sada spornim ustavnim pitanjima, koji bi omogućio da se najviši konstitutivno-pravni akt donese u parlamentu, najmanje dvotrećinskom poslaničkom većinom, na čemu insistiraju i medjunarodna zajednica i demokratska pravila.
Iz opozicije i nekih evropskih institucija procenjuju da bi donošenje ustava na referendumu, za koji nije propisan ni izlazni cenzus, predstavljalo novu "jabuku razdora" u Crnoj Gori.
(Tanjug)
Do odlaganja sastanka, koji je bio najavljen za četvrtak, došlo je na zahtev vladajuće koalicije, koja je dugo usaglašavala svoju platformu za razgovore sa opozicijom, ali njeni detalji nisu saopšteni.
Vladajuća Demokratska partija socijalista ranije je za šefa svog pregovaračkog tima imenovala potpredsednika stranke Svetozara Marovića, dok će u njemu Socijaldemokratsku partiju predstavljati njen predsednik Ranko Krivokapić.
U opozicionom timu za pregovore su predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević, u ime koalicije Srpska lista Zoran Žižić, a iz Socijalističke narodne partije imenovan je Dragiša Pešić.
Narodnu stranku predstavljaće Dragan Šoć, a Demokratsku srpsku stranku njen potpredsednik Dragica Perović.
U pregovaračkom opozicionom timu su i lideri Demokratskog saveza Albanaca u Crnoj Gori i Albanske alternative Mehmet Bardhi i Vaselj Siništaj, dok će Bošnjačku stranku predstavljati potpredsednik Kemal Purišić.
Takodje opoziciona Liberalna partija nije učestvovala u usaglašavanju ustavne platforme opozicije, zbog neslaganja sa programom Srpske liste, pa će svoje eventualne amandmane na predlog ustava sama prezentovati, najverovatnije kada dodje do skupštinske debate.
Procenjuje se da direktni pregovori o ustavnim rešenjima i proceduri njegovog donošenja neće biti završeni do 1. oktobra, za kada je zakazana skupštinska debata o predlogu ustava, tako da se očekuje da će ona biti odgodjena za izvesno vreme.
Očekuje se da će se u pregovorima "koplja lomiti" najviše oko pitanja službenog jezika, jer se vlast uporno zalaže da se on u ustavu nazove po imenu države, dakle crnogorski, dok u usaglašenoj opozicionoj platformi stoji da to "ne može biti samo crnogorski".
Iako nijedan od detalja pregovaračke platforme vlasti nije poznat, analitičari smatraju da je na vidiku kompromis da se Crna Gora definiše kao gradjanska država, ali da u ustavnoj preambuli budu pobrojani svi njeni narodi, a ne samo crnogorski, kako stoji u nacrtu.
Opozicija je zauzela jedinstvene stavove o 29 ustavnih rešenja, kojima su obuhvaćena sva identitetska, kao i deo normativnih odrednica.
Opozicija, takodje jedinstveno, zahteva da se nakon donošenja novog ustava u roku do godinu dana održe vanredni parlamentarni izbori, što je vlast do sada kategorički odbacivala.
Opozicionari su usaglasili i stav da crnogorski državljanin ima pravo na dvojno državljanstvo, ali se sugeriše da bi to trebalo urediti posebnim zakonom koji bi bio usvojen u parlamentu dvotrećinskom većinom.
Predloženo je i kompromisno rešenje da se crkve i verske zajednice ne nabrajaju u ustavu.
Usaglašeno je i da odredba o državnim simbolima glasi da Crna Gora ima grb, zastavu i himnu, a da se njihov izgled i sadržaj propiše posebnim zakonom, koji bi takodje bio donesen dvotrećinskom većinom.
Opozicija traži dvotrećinsku većinu i prilikom usvajanja zakona koji se odnose na ljudska i manjinska prava, na obrazovanje i kulturu, izborne zakone, te prilikom izbora Sudskog saveta i predsednika Vrhovnog suda.
Opozicija zahteva i da se ustavno definiše institucija parlamentarne istrage, koju bi mogla da pokrene trećina poslanika, kao i da se u najviši konstitutivno-pravni akt ugrade odredbe iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Predstavnici i vlasti i opozicije gaje optimizam da je moguć dogovor o do sada spornim ustavnim pitanjima, koji bi omogućio da se najviši konstitutivno-pravni akt donese u parlamentu, najmanje dvotrećinskom poslaničkom većinom, na čemu insistiraju i medjunarodna zajednica i demokratska pravila.
Iz opozicije i nekih evropskih institucija procenjuju da bi donošenje ustava na referendumu, za koji nije propisan ni izlazni cenzus, predstavljalo novu "jabuku razdora" u Crnoj Gori.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.