Glavna tužiteljka Haškog tribunala odbila je da komentariše transkript službenog razgovora koji je vodila sa Draganom Kalinićem krajem maja 2004, sugerišući mu da poruči Radovanu Karadžiću da se preda, jer u protivnom postoji opasnost da ga ubiju snage NATO i Sfora. Autentičnost transkripta je, medjutim, potvrdila njena bivša portparolka Florans Artman, rekavši da se lično seća tog razgovora.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala odbila je da komentariše transkript službenog razgovora kojeg je vodila sa Draganom Kalinićem, bivšim predsednikoma Narodne skupštine Republike Srpske i Srpske demokratske stranke. "Tužiteljka Karla del Ponte nema nikakav komentar", kratko je rečeno iz Kancelarije Haškog tužilaštva.
Medjutim, njena bivša portparolka Florans Artman potvrdila je u intervjuu Bi-Bi-Siju autentičnost stenograma razgovora haške tužiteljke i Dragana Kalinića, koji je objavljen u beogradskoj "Politici" i banjalučkim "Nezavisnim novinama".
Prema transkriptu, Del Ponte je krajem maja 2004. sugerisala Kaliniću da poruči haškom beguncu Radovanu Karadžiću da se preda, jer u protivnom postoji opasnost da ga ubiju snage NATO i Sfor.
"Pokušajte da prosledite ovu poruku Karadžiću i obavestite me da li je obavljen taj mali, mali zadatak. Imate moje telefone - jedino vi u RS imate moj broj mobilnog telefona", kazala je Del Ponteova.
Kalinić joj je odgovorio da ne zna nikoga putem koga bi Karadžiću mogao preneti poruku da se preda, navodeći da je Karadžić poslednji put pisao tokom 1996.i 1997. godine.
Kalinićevu ocenu da će RS loše proći zbog pitanja saradnje sa Haškim tribunalom, kao i da će zbog toga biti smenjeni njeni najviši zvaničnici iz SDS, glavna tužiteljka je prokomentarisala - "Neće više biti parlamenta, neće biti vlade, neće biti federacije, samo će biti Bosna". "Neće postojati RS - kraj", kazala je, prema transkriptu, del Ponte.
Del Ponteova je Kaliniću rekla i da je od septembra 1999. godine Karadžić bio u direktnom kontaktu sa Haškim tribunalom, da je nameravao da se preda, ali da nije želeo da to izgleda kao dobrovoljna predaja. "Ja sam dogovarala da on bude uhapšen u Švajcarskoj, ali onda je promenio mišljenje i nije želeo da se preda", kazala je glavni tužilac Haškog tribunala.
Ona je još rekla da istražuje da li postoji dogovor izmedju bivšeg američkog posrednika za Balkan Ričarda Holbruka i Radovana Karadžića o tome da Karadžić neće biti uhapšen i prebačen u Hag, ocenjujući da eventualno postojanje tog sporazuma "samo potvrdjuje nameru da se Karadžić ubije".
Potvrdila je i navode Del Ponteove o tome da je Karadžić još krajem juna 1999. navodno počeo da pregovara sa Tužilaštvom tribunala o predaji Hagu i rekla da je gospodja Del Ponte bila "prisiljena da traži način da dodje do optuženika" s obzirom na to da napori medjunarodnih snaga u Bosni nisu urodili plodom.
Komentarišući transkript, portparol NATO Derek Čepel rekao je da je bizarna i nečuvena izjava da će NATO ili Sfor pri hapšenju ubiti optužene za ratne zločine. Čepel je kazao da je posao NATO asistiranje Medjunarodnom sudu pravde u Hagu i da je to ono što su radili u prošlosti.
Portparol Eufora major Dejv Filder odbacio je tvrdnje Del Ponteove da medjunarodne snage planiraju da ubiju Karadžića. "Naš mandat je da uhvatimo i zadržimo optužene za ratne zločine, a ne da ih ubijamo. Mi odgovaramo na zahteve Medjunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Ujedinjenih nacija za hvatanje i hapšenje optuženih", rekao je on.
Na pitanje da li će Eufor tražiti objašnjenje od Karle del Ponte, Filder je kazao da "trenutno nemaju nameru da je kontaktiraju povodom tih izjava".
Stenogram nisu želeli da komentarišu ni u Kabinetu visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Havijera Solane. "Ne možemo da komentarišemo takve stvari. To je pitanje za Eufor, a ne za nas. Sve što kažu u Eufor-u, Havijer Solana to podržava", kazao je zvaničnik Pres-službe iz Solaninog kabineta, a prenose "Nezavisne novine".
"Politika", u izdanju za sredu, objašnjava da je stenogram dobila od bivšeg predsednika RS Dragana Čavića koji je, kako se navodi, odlučio da obelodani stenogram zbog toga što je u knjizi "Mir i kazna" bivša portparolka Karle del Ponte spomenula i njega i pripisala mu ono što, kako on tvrdi, nikada nije uradio. Transkript razgovora Čavić je ustupio "Politikinom" dopisniku iz Banjaluke Bori Mariću, navodi beogradski dnevnik.
Artmanova je napisala da su se Kalinić i Čavić sukobili oko načina vodjenja SDS-a, pa je Kalinić odlučio da o tome razgovara sa Karadžićem. "Kalinić zatim kontaktira jednog od svojih bivših telohranitelja koji je prešao u Karadžićevu službu. Tako je Bato Tešić koji se u to vreme nalazio na Palama dobio ulogu kurira. Čavić je o predstojećem susretu obavestio snage NATO-a, ali Amerikanci nisu Tešića stavili pod prismotru kako bi ih on odveo do Karadžića, već su ga uhapsili 10. januara na Palama", navela je Armanova.
Čavić je demantovao njene navode i rekao da je odlučio da stenogram učini dostupnim javnosti, jer se iz njega vidi da Del Ponteova i Kalinić nijednom rečju nisu spomenuli hapšenje Tešića, ni njegovu ulogu u tome. Naprotiv, Kalinić je Karli del Ponte rekao da će, ako njega smene, posle toga morati da razgovara sa Čavićem, i da će on biti sledeći na redu za smenjivanje, navodi "Politika".
(MONDO)
Medjutim, njena bivša portparolka Florans Artman potvrdila je u intervjuu Bi-Bi-Siju autentičnost stenograma razgovora haške tužiteljke i Dragana Kalinića, koji je objavljen u beogradskoj "Politici" i banjalučkim "Nezavisnim novinama".
Prema transkriptu, Del Ponte je krajem maja 2004. sugerisala Kaliniću da poruči haškom beguncu Radovanu Karadžiću da se preda, jer u protivnom postoji opasnost da ga ubiju snage NATO i Sfor.
"Pokušajte da prosledite ovu poruku Karadžiću i obavestite me da li je obavljen taj mali, mali zadatak. Imate moje telefone - jedino vi u RS imate moj broj mobilnog telefona", kazala je Del Ponteova.
Kalinić joj je odgovorio da ne zna nikoga putem koga bi Karadžiću mogao preneti poruku da se preda, navodeći da je Karadžić poslednji put pisao tokom 1996.i 1997. godine.
Kalinićevu ocenu da će RS loše proći zbog pitanja saradnje sa Haškim tribunalom, kao i da će zbog toga biti smenjeni njeni najviši zvaničnici iz SDS, glavna tužiteljka je prokomentarisala - "Neće više biti parlamenta, neće biti vlade, neće biti federacije, samo će biti Bosna". "Neće postojati RS - kraj", kazala je, prema transkriptu, del Ponte.
Del Ponteova je Kaliniću rekla i da je od septembra 1999. godine Karadžić bio u direktnom kontaktu sa Haškim tribunalom, da je nameravao da se preda, ali da nije želeo da to izgleda kao dobrovoljna predaja. "Ja sam dogovarala da on bude uhapšen u Švajcarskoj, ali onda je promenio mišljenje i nije želeo da se preda", kazala je glavni tužilac Haškog tribunala.
Ona je još rekla da istražuje da li postoji dogovor izmedju bivšeg američkog posrednika za Balkan Ričarda Holbruka i Radovana Karadžića o tome da Karadžić neće biti uhapšen i prebačen u Hag, ocenjujući da eventualno postojanje tog sporazuma "samo potvrdjuje nameru da se Karadžić ubije".
Artman: Sećam se tog razgovora
U emisiji Vesti Bi-Bi-Sijevog programa "Evropa danas", u koji se direktno uključivala naizmenično sa glavnom urednicom "Politike" Ljiljanom Smajlović, Artmanova je potvrdila da je objavljeni transkript autentičan i da se ona lično "seća tog razgovora".Potvrdila je i navode Del Ponteove o tome da je Karadžić još krajem juna 1999. navodno počeo da pregovara sa Tužilaštvom tribunala o predaji Hagu i rekla da je gospodja Del Ponte bila "prisiljena da traži način da dodje do optuženika" s obzirom na to da napori medjunarodnih snaga u Bosni nisu urodili plodom.
Komentarišući transkript, portparol NATO Derek Čepel rekao je da je bizarna i nečuvena izjava da će NATO ili Sfor pri hapšenju ubiti optužene za ratne zločine. Čepel je kazao da je posao NATO asistiranje Medjunarodnom sudu pravde u Hagu i da je to ono što su radili u prošlosti.
Portparol Eufora major Dejv Filder odbacio je tvrdnje Del Ponteove da medjunarodne snage planiraju da ubiju Karadžića. "Naš mandat je da uhvatimo i zadržimo optužene za ratne zločine, a ne da ih ubijamo. Mi odgovaramo na zahteve Medjunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Ujedinjenih nacija za hvatanje i hapšenje optuženih", rekao je on.
Na pitanje da li će Eufor tražiti objašnjenje od Karle del Ponte, Filder je kazao da "trenutno nemaju nameru da je kontaktiraju povodom tih izjava".
Stenogram nisu želeli da komentarišu ni u Kabinetu visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Havijera Solane. "Ne možemo da komentarišemo takve stvari. To je pitanje za Eufor, a ne za nas. Sve što kažu u Eufor-u, Havijer Solana to podržava", kazao je zvaničnik Pres-službe iz Solaninog kabineta, a prenose "Nezavisne novine".
"Politika", u izdanju za sredu, objašnjava da je stenogram dobila od bivšeg predsednika RS Dragana Čavića koji je, kako se navodi, odlučio da obelodani stenogram zbog toga što je u knjizi "Mir i kazna" bivša portparolka Karle del Ponte spomenula i njega i pripisala mu ono što, kako on tvrdi, nikada nije uradio. Transkript razgovora Čavić je ustupio "Politikinom" dopisniku iz Banjaluke Bori Mariću, navodi beogradski dnevnik.
Artmanova je napisala da su se Kalinić i Čavić sukobili oko načina vodjenja SDS-a, pa je Kalinić odlučio da o tome razgovara sa Karadžićem. "Kalinić zatim kontaktira jednog od svojih bivših telohranitelja koji je prešao u Karadžićevu službu. Tako je Bato Tešić koji se u to vreme nalazio na Palama dobio ulogu kurira. Čavić je o predstojećem susretu obavestio snage NATO-a, ali Amerikanci nisu Tešića stavili pod prismotru kako bi ih on odveo do Karadžića, već su ga uhapsili 10. januara na Palama", navela je Armanova.
Čavić je demantovao njene navode i rekao da je odlučio da stenogram učini dostupnim javnosti, jer se iz njega vidi da Del Ponteova i Kalinić nijednom rečju nisu spomenuli hapšenje Tešića, ni njegovu ulogu u tome. Naprotiv, Kalinić je Karli del Ponte rekao da će, ako njega smene, posle toga morati da razgovara sa Čavićem, i da će on biti sledeći na redu za smenjivanje, navodi "Politika".
(MONDO)
