Bivši predsendik Vlade Republike Srpske Gojko Kličković, koji se nalazi u pritvorskoj jedinici Suda BiH u Istočnom Sarajevu, kaže da je tačno da je sporazum izmedju američkog diplomate Ričarda Holbruka i Radovana Karadžića potpisan u noći 18. na 19. jula 1996. godine o njegovom povlačanju iz javnog i političkog života RS.
Bivši predsendik Vlade Republike Srpske Gojko Kličković, koji se nalazi u pritvorskoj jedinici Suda BiH u Istočnom Sarajevu, kaže da je tačno da je sporazum izmedju američkog diplomate Ričarda Holbruka i Radovana Karadžića potpisan u noći 18. na 19. jula 1996. godine o njegovom povlačanju iz javnog i političkog života RS.On u intervjuu, datom posredstvom advokata, koji u objavljuje "Fokus", navodi da su ti dogovori za tako nešto počeli odmah posle Dejtona 1995. godine i da je glavni inicijator bio Karl Bilt, tadašnji visoki predstavnik u BiH, i jedna ekipa iz Srpske demokratske stranke (SDS).
"Taj dokument postoji, ali ja neću da kažem tačno kod koga se nalazi u Beogradu, ali su ga gledali ti koji pričaju kako ga nema. A gledali su ga zajedno sa mnom. Taj dokument je gledan u Beogradu pre četiri ili pet meseci na stolu u jednoj veoma važnoj instituciji", rekao je Kličković.
On navodi da je taj dokument usaglašen na taj način što su u Beogradu bili Aleksa Buha, Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević i Milan Milutinović, a vrlo blizu je bio i Ričard Holbruk.
"Radovan, ja i pokojni Branko Simić smo bili na Palama. Ja sam se protivio tom sporazumu i pitao Radovana kako da ga potpišemo noćas, kada ne znamo kako će sutra reagovati drugi", rekao je Kličković.
"Medjutim pritisak je bio da se to potpiše bezuslovno. Potpsilai su ga sa jedne strane Milutinović, Šainović, Milošević, Krajišnik i Buha, a sa druge strane Holbruk",kaže Kličković.
On dalje navodi da je posle jednog provokativnog Karadžićevog pojavljivanja od njega kao predsednika Vlade zatraženo da potpiše još jednu garanciju da se Karadžić neće pojavljivati u javnosti, "što sam ja i uradio kao garanciju potpisanom sporazumu".
"Taj sporazum je u celosti ispoštovan s naše, ali nije ispoštovan sa američke strane.Tačno je da je i tada rečeno -nema sudjenja(Karadžiću)", kaže Kličković.
On tvrdi da su 1997. godine, bez obzira na to, zbog nekih procesa koji su vodjeni protiv Karadžića "zbog nekih silovanja i drugih gluposti hteli da rasčiste sa Hagom".
"Bili smo pokrenuli aktivnost da preko Remzija Klarka, koji je bio jedan od zvučnijih pravnika SAD, pokušamo da se Karadžiću sudi u Hagu, kako bi se skinuo taj balast. Imali smo neku crnogorsku vezu i preko Švajcarske sa Stroubom Talbotom pripremili smo i neka sredstva za odbranu i prikupljanje dokumentacije. Medjutim to je sve palo u vodu 1998. godine, jer je došla Vlada u koju Karadžić nije imao poverenja i nije želeo da nastavi razgovore o pristupanju Tribunalu", rekao je Kličković.
(Tanjug)
