Mediji u svetu ocenjuju da je ostavka predsedavajućeg Saveta ministara BiH Nikole Špirića prouzrokovala najdublju krizu u BiH od završetka rata 1995. godine, sa neizvesnim krajem.
Mediji i analitičari tragaju za uzrocima krize koja je izazvana odlukama visokog predstavnika Miroslava Lajčaka, uz opštu konstataciju da su etničke podele toliko snažne da mere Zapada ka stvaranju unitarne zemlje uspevaju malo - ili na silu.
Britanski "Indipendent" kaže da je ostavkom, premijer BiH "gurnuo zemlju u najdublju krizu od završetka rata", uz konstataciju da "etničke podele zadiru toliko duboko da do sada nijedna intervencija Zapada nije uspela da pripadnike otudjenih zajednica ujedini oko bilo kog pitanja ". List tvrdi da u "Bosni sve ekonomske promene kaskaju" zbog stalnih etničkih tenzija, koje ozbiljno prete destabilizaciji celog Balkana.
"Fajnenšel tajms" navodi da "problemi u saradnji srpskih vlasti u BiH sa Kancelarijim visokog predstavnika uveliko dovode u pitanje planove za zatvaranje te kancelarije sredinom 2008. godine".
Bečki "Kurir" smatra da političko rukovodstvo bosanskih Srba okreće "šraf eskalacije", dodajući da je najnoviji dogadjaj u tom pogledu bila ostavka premjera Špirića. List objašnjava da "Srbi iza mera Lajčaka vide nameru pritajenog ukidanja njihovog entiteta, pošto novom odlukom mogu biti nadglasani u zajedničkim institucijama".
Zagrebački "Vjesnik" smatra da je "uzavrela situacija u BiH" i da Srbi u Bosni imaju podršku Rusije, koja se "definitivno vratila na Balkan i sada je njezina reč prilično važna pri rešavanju krize". List smatra da je povratak Rusije rezultat njenih interesa i da se to može menjati i upozorava Beograd i Banjaluku da taj povratak ne shvataju kao podršku njihovim političkim stavovima koji su "ostaci propale miloševićevske ekspazionističke politike".
Predavač istočnoevropske politike na univerzitetu Kent u Velikoj Britaniji Florijan Biber ocenjuje za "Slobodnu Evropu" da "pojačana kriza u BiH traje već više od godinu i po dana, još od neuspeha usvajanja amandmana " i da je ostavka Špirića samo "vrh te krize". Komentarišući podršku koju Srbima daje Rusija, on smatra da ta zemlja "želi da dobije političke poene, odnosno stvari politički uticaj u regiji, što je daleko od nekih principa". "Oslanjanje na Rusiju samo može pružiti lažne nade gradjanima RS", ocenjuje Biber, uz konstatciju da je "Rusija nedavno podržala Lajčaka, a sada mu oponira".
Izvršni direktor američkog časopisa "Nešenel interest" Nikolas Gvozdev, u izjavi britanskom Bi-Bi-Si-ju, optužio je SAD da žure da reše preostale probleme na prostoru bivše Jugoslavije i to paradoksom - forsirajući nezavisnost Kosova, odnosno podržavajući separatizma, a istovremeno traže unitarnu BiH. "Stejt dipartment i pojedini kongrešmeni snažno zastupaju stav da preostala pitanja vezana za raspad bivše Jugoslavije treba skinuti sa dnevnog reda i to brzo. Otuda u užurbana nastojanja da se Bosna unitarizuje.To je svojevrstan paradoks i s jedne strane promovišu separatizam. a s druge reintegraciju, koja na duži rok, po mom mišljenju, nije održiva", ocenio je Gvozdev.
(Tanjug)
Mediji i analitičari tragaju za uzrocima krize koja je izazvana odlukama visokog predstavnika Miroslava Lajčaka, uz opštu konstataciju da su etničke podele toliko snažne da mere Zapada ka stvaranju unitarne zemlje uspevaju malo - ili na silu.
Britanski "Indipendent" kaže da je ostavkom, premijer BiH "gurnuo zemlju u najdublju krizu od završetka rata", uz konstataciju da "etničke podele zadiru toliko duboko da do sada nijedna intervencija Zapada nije uspela da pripadnike otudjenih zajednica ujedini oko bilo kog pitanja ". List tvrdi da u "Bosni sve ekonomske promene kaskaju" zbog stalnih etničkih tenzija, koje ozbiljno prete destabilizaciji celog Balkana.
"Fajnenšel tajms" navodi da "problemi u saradnji srpskih vlasti u BiH sa Kancelarijim visokog predstavnika uveliko dovode u pitanje planove za zatvaranje te kancelarije sredinom 2008. godine".
Bečki "Kurir" smatra da političko rukovodstvo bosanskih Srba okreće "šraf eskalacije", dodajući da je najnoviji dogadjaj u tom pogledu bila ostavka premjera Špirića. List objašnjava da "Srbi iza mera Lajčaka vide nameru pritajenog ukidanja njihovog entiteta, pošto novom odlukom mogu biti nadglasani u zajedničkim institucijama".
Zagrebački "Vjesnik" smatra da je "uzavrela situacija u BiH" i da Srbi u Bosni imaju podršku Rusije, koja se "definitivno vratila na Balkan i sada je njezina reč prilično važna pri rešavanju krize". List smatra da je povratak Rusije rezultat njenih interesa i da se to može menjati i upozorava Beograd i Banjaluku da taj povratak ne shvataju kao podršku njihovim političkim stavovima koji su "ostaci propale miloševićevske ekspazionističke politike".
Predavač istočnoevropske politike na univerzitetu Kent u Velikoj Britaniji Florijan Biber ocenjuje za "Slobodnu Evropu" da "pojačana kriza u BiH traje već više od godinu i po dana, još od neuspeha usvajanja amandmana " i da je ostavka Špirića samo "vrh te krize". Komentarišući podršku koju Srbima daje Rusija, on smatra da ta zemlja "želi da dobije političke poene, odnosno stvari politički uticaj u regiji, što je daleko od nekih principa". "Oslanjanje na Rusiju samo može pružiti lažne nade gradjanima RS", ocenjuje Biber, uz konstatciju da je "Rusija nedavno podržala Lajčaka, a sada mu oponira".
Izvršni direktor američkog časopisa "Nešenel interest" Nikolas Gvozdev, u izjavi britanskom Bi-Bi-Si-ju, optužio je SAD da žure da reše preostale probleme na prostoru bivše Jugoslavije i to paradoksom - forsirajući nezavisnost Kosova, odnosno podržavajući separatizma, a istovremeno traže unitarnu BiH. "Stejt dipartment i pojedini kongrešmeni snažno zastupaju stav da preostala pitanja vezana za raspad bivše Jugoslavije treba skinuti sa dnevnog reda i to brzo. Otuda u užurbana nastojanja da se Bosna unitarizuje.To je svojevrstan paradoks i s jedne strane promovišu separatizam. a s druge reintegraciju, koja na duži rok, po mom mišljenju, nije održiva", ocenio je Gvozdev.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
