Broj obolelih od žutice u Nišu tokom dana je povećan i trenutno je zaraženo više od 100 Nišlija, saopšteno je na sednici kriznog štaba grada Niša za suzbijanje epidemije žutice.
Direktor Infektivne klinike niškog kliničkog centra i član Kriznog štaba Žarko Ranković rekao je na sednici da je broj obolelih oko 100, ali da je prema poslednjim informacijama sa klinike tokom popodneva zabeleženo još 20 osoba sa kliničkom slikom hepatitisa A.
Institut za javno zdravlje Niša je u gradu proglasio epidemiju žutice izazvane virusom hepatitisa A.
"Put širenja epidemije je kontaktni i nema govora o zagadjenoj vodi", rekao je Ranković.
Krizni štab Niša je formirao operativni krizni štab sastavljen od predstavnika lokalne samouprave, javnih preduzeća i predstavnika zdravstvenih ustanova.
Krizni štab je doneo mere za suzbijanje epidemije žutice u gradu, kojima je regulisano da zdravstevni radnici prijave svaki slučaj obolevanja od zaraznih bolesti, a sanitarna inspekcija da pojača kontrolu škola, obdaništa, restorana, kafića, objekata brze hrane i objekata za proizvodnju i preradu životnih namirnica.
Krizni štab obavezao je i osnovne i srednje škole da dva puta dnevno čiste, peru i dezinfikuju učionice i hodnike, a dečji vrtići moraju da sprovode rigoroznu dezinfekciju prostorija.
Sekretar Skupštine grada Niša Nadja Marković rekla je da će škole i vrtići tokom epidemije raditi normalno uz pojačane higijenske mere.
Epidemilolog niškog Instituta za javno zdravlje Bratislav Tiodorović rekao je da je epidemija žutice u tom gradu bila očekivana. Prema njegovim rečima, žutica tipa A je lako virusno oboljenje i najosnovnija preventiva je lična i opšta higijena.
Tiodorović je objasnio da osoba koja je zaražena i koja se nalazi u inkubciji, koja je kod žutice od 15 do 50 dana, lako može preneti virus, posebno ako je u kontaktu sa priborom za hranu ili hranom koja se termički ne obradjuje.
"Virus je ovog puta pronašao one koji u mladosti nisu preležali žuticu jer je najviše obolelih izmedju 20 i 29 godina, za razliku od ranijih godina kada je najviše bilo obolelih medju decom", rekao je Tiodorović.
Virusni hepatitis A je akutno infektivno oboljenje, a izazivač je virus hepatitisa A, koji je veoma otporan na fizičke i hemijske uticaje spoljašnje sredine. Oboleli je infektivan tri nedelje pre pojave žutila kože i sluzokože, a osnovni putevi infekcije su preko vode, hrane i kontakta. Posebno su osteljivi deca i mladi.
Većina pacijenata obolelih od žutice je iz Niša, ali iz različitih delova grada.
(Beta)
(Beta)
Direktor Infektivne klinike niškog kliničkog centra i član Kriznog štaba Žarko Ranković rekao je na sednici da je broj obolelih oko 100, ali da je prema poslednjim informacijama sa klinike tokom popodneva zabeleženo još 20 osoba sa kliničkom slikom hepatitisa A.
Institut za javno zdravlje Niša je u gradu proglasio epidemiju žutice izazvane virusom hepatitisa A.
"Put širenja epidemije je kontaktni i nema govora o zagadjenoj vodi", rekao je Ranković.
Krizni štab Niša je formirao operativni krizni štab sastavljen od predstavnika lokalne samouprave, javnih preduzeća i predstavnika zdravstvenih ustanova.
Krizni štab je doneo mere za suzbijanje epidemije žutice u gradu, kojima je regulisano da zdravstevni radnici prijave svaki slučaj obolevanja od zaraznih bolesti, a sanitarna inspekcija da pojača kontrolu škola, obdaništa, restorana, kafića, objekata brze hrane i objekata za proizvodnju i preradu životnih namirnica.
Krizni štab obavezao je i osnovne i srednje škole da dva puta dnevno čiste, peru i dezinfikuju učionice i hodnike, a dečji vrtići moraju da sprovode rigoroznu dezinfekciju prostorija.
Sekretar Skupštine grada Niša Nadja Marković rekla je da će škole i vrtići tokom epidemije raditi normalno uz pojačane higijenske mere.
Epidemilolog niškog Instituta za javno zdravlje Bratislav Tiodorović rekao je da je epidemija žutice u tom gradu bila očekivana. Prema njegovim rečima, žutica tipa A je lako virusno oboljenje i najosnovnija preventiva je lična i opšta higijena.
Tiodorović je objasnio da osoba koja je zaražena i koja se nalazi u inkubciji, koja je kod žutice od 15 do 50 dana, lako može preneti virus, posebno ako je u kontaktu sa priborom za hranu ili hranom koja se termički ne obradjuje.
"Virus je ovog puta pronašao one koji u mladosti nisu preležali žuticu jer je najviše obolelih izmedju 20 i 29 godina, za razliku od ranijih godina kada je najviše bilo obolelih medju decom", rekao je Tiodorović.
Virusni hepatitis A je akutno infektivno oboljenje, a izazivač je virus hepatitisa A, koji je veoma otporan na fizičke i hemijske uticaje spoljašnje sredine. Oboleli je infektivan tri nedelje pre pojave žutila kože i sluzokože, a osnovni putevi infekcije su preko vode, hrane i kontakta. Posebno su osteljivi deca i mladi.
Većina pacijenata obolelih od žutice je iz Niša, ali iz različitih delova grada.
(Beta)
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
