Oficir Vojske Crne Gore Ilija Brčić, koji je prošle nedelje na osnovu naloga Hrvatske, uhapšen u Italiji, smešten je u jednom rimskom zatvoru u ćeliji sa kriminalcima, preneo je podgorički list "Vijesti" navode šefa Konzularnog odeljenja crnogorske ambasade u Rimu Ksenije Popović.
Ambasada, kako je Popovićeva navela, čini sve napore da se Brčić pusti na slobodu do eventualne ekstradicije Hrvatskoj, čiji ga je sud 1993. godine, u odsustvu osudio na 15 godina zatvora zbog navodnog ratnog zločina protiv stanovništva.
Brčić se tereti da je kao komandant raketne fregate "Pula", 1991. godine, naredio bombardovanje Splita, Brača i Šolte.
Neki crnogorski mediji su preneli tvrdnje pojedinih neimenovanih članova posade tog broda da je s njega dejstvovano samo po vojnim ciljevima u širem akvatorijumu Splita i to pošto je na brod bila otvorena vatra s položaja hrvatske obalske artiljerije. Tvrdi se da tom prilikom ni u kom slučaju nisu gadjani bilo kakvi civilni ciljevi.
Crnogorsko Ministarstvo odbrane ranije je saopštilo da od Hrvatske nije dobilo informaciju o tome da je Brčić osudjen u toj zemlji.
Brčić je 4. novembra otputovao u Rim, na poziv komande združenih snaga NATO u Napulju, da bi kao predstavnik Vojske Crne Gore, učestvovao u jednoj vojnoj vežbi. Kad je stigao na aerodrom u Rimu, medjutim, bio je uhapšen na osnovu poternice koju je preko Interpola ranije raspisala Hrvatska.
Odlazak u Rim nije prvo putovanje Brčića u inostranstvo u poslednje vreme. On je u avgustu ove godine deset dana službeno boravio u Grčkoj, kao gost oružanih snaga te zemlje.
Imao je i druge česte službene kontakte sa stranim oficirima i diplomatama, ali, kako je rečeno u Ministarstvu odbrane Crne Gore, nije bilo primedbi na račun oficira Brčića.
Ambasada, kako je Popovićeva navela, čini sve napore da se Brčić pusti na slobodu do eventualne ekstradicije Hrvatskoj, čiji ga je sud 1993. godine, u odsustvu osudio na 15 godina zatvora zbog navodnog ratnog zločina protiv stanovništva.
Brčić se tereti da je kao komandant raketne fregate "Pula", 1991. godine, naredio bombardovanje Splita, Brača i Šolte.
Neki crnogorski mediji su preneli tvrdnje pojedinih neimenovanih članova posade tog broda da je s njega dejstvovano samo po vojnim ciljevima u širem akvatorijumu Splita i to pošto je na brod bila otvorena vatra s položaja hrvatske obalske artiljerije. Tvrdi se da tom prilikom ni u kom slučaju nisu gadjani bilo kakvi civilni ciljevi.
Crnogorsko Ministarstvo odbrane ranije je saopštilo da od Hrvatske nije dobilo informaciju o tome da je Brčić osudjen u toj zemlji.
Brčić je 4. novembra otputovao u Rim, na poziv komande združenih snaga NATO u Napulju, da bi kao predstavnik Vojske Crne Gore, učestvovao u jednoj vojnoj vežbi. Kad je stigao na aerodrom u Rimu, medjutim, bio je uhapšen na osnovu poternice koju je preko Interpola ranije raspisala Hrvatska.
Odlazak u Rim nije prvo putovanje Brčića u inostranstvo u poslednje vreme. On je u avgustu ove godine deset dana službeno boravio u Grčkoj, kao gost oružanih snaga te zemlje.
Imao je i druge česte službene kontakte sa stranim oficirima i diplomatama, ali, kako je rečeno u Ministarstvu odbrane Crne Gore, nije bilo primedbi na račun oficira Brčića.
Hrvatska priprema dokumentaciju za izručenje Ilije Brčića
Hrvatsko Ministarstvo pravde započelo je pripreme i prikupljanje dokumentacije koja će biti poslata u Italiju zajedno sa zahtevom za izručenje crnogorskog oficira Ilije Brčića.
Portparol Ministarstva pravde Vesna Dovranić za Betu je izjavila da su pripreme i prikupljanje dokumentacije počeli odmah nakon što je u utorak Interpol obavestio hrvatske pravosudne organe o Brčićevom hapšenju u Rimu.
Dovranić nije mogla da precizira koliko će trajati prikupljanje potrebne dokumentacije rekavši samo da će sve biti obavljeno u najkraćem mogućem roku kako bi se zahtev za izručenje mogao uputiti što je pre moguće.
Isto tako, Dovranić nije mogla da kaže ni kada bi Brčić mogao biti izručen Hrvatskoj, ali je potvrdila da on kada stigne u zemlju, prema važećim zakonima, može zatražiti obnavljanje sudskog postupka, odnosno ponovno sudjenje.
Županijsko državno tužilaštvo u Splitu je optužnicu za granatiranje Splita, Brača i Šolte podiglo 1993. godine, a pored Brčića optužilo je i komandanta vojne pomorske oblasti u JNA Mileta Kandića i grupu od 20-ak osoba.
U optužnici se Brčić i ostali terete za materijalnu štetu koju su naneli projektili ispaljeni s razarača na obalu u Splitu, Dioklecijanovu palatu - zaštićeni spomenik kulture, druge ciljeve u gradu i na spomenutim ostrvima, kao i za ranjavanje dve osobe povredjene u napadu.
Županijski sud u Splitu presudu je doneo u proleće 1994. godine i Brčića je tada osudio na 15 godina zatvora, a izrečena mu je i mera doživotnog progona iz Hrvatske.
Odlučujući o žalbama, Vrhovni sud je ukinuo deo presude, a potvrdio je presudu koja se odnosi na Brčića i još sedam optuženih, nakon čega je presuda 1996. godine postala pravosnažna.
(Beta/Na slici: Oficiri Vojske Crne Gore)
Portparol Ministarstva pravde Vesna Dovranić za Betu je izjavila da su pripreme i prikupljanje dokumentacije počeli odmah nakon što je u utorak Interpol obavestio hrvatske pravosudne organe o Brčićevom hapšenju u Rimu.
Dovranić nije mogla da precizira koliko će trajati prikupljanje potrebne dokumentacije rekavši samo da će sve biti obavljeno u najkraćem mogućem roku kako bi se zahtev za izručenje mogao uputiti što je pre moguće.
Isto tako, Dovranić nije mogla da kaže ni kada bi Brčić mogao biti izručen Hrvatskoj, ali je potvrdila da on kada stigne u zemlju, prema važećim zakonima, može zatražiti obnavljanje sudskog postupka, odnosno ponovno sudjenje.
Županijsko državno tužilaštvo u Splitu je optužnicu za granatiranje Splita, Brača i Šolte podiglo 1993. godine, a pored Brčića optužilo je i komandanta vojne pomorske oblasti u JNA Mileta Kandića i grupu od 20-ak osoba.
U optužnici se Brčić i ostali terete za materijalnu štetu koju su naneli projektili ispaljeni s razarača na obalu u Splitu, Dioklecijanovu palatu - zaštićeni spomenik kulture, druge ciljeve u gradu i na spomenutim ostrvima, kao i za ranjavanje dve osobe povredjene u napadu.
Županijski sud u Splitu presudu je doneo u proleće 1994. godine i Brčića je tada osudio na 15 godina zatvora, a izrečena mu je i mera doživotnog progona iz Hrvatske.
Odlučujući o žalbama, Vrhovni sud je ukinuo deo presude, a potvrdio je presudu koja se odnosi na Brčića i još sedam optuženih, nakon čega je presuda 1996. godine postala pravosnažna.
(Beta/Na slici: Oficiri Vojske Crne Gore)
Pridruži se MONDO zajednici.
