Ambasadori Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija saslušali su u Njujorku izveštaj visokog predsednika medjunarodne zajednice Miroslava Lajčaka o stanju u Bosni i Hercegovini, ali u potonjoj debati nije bilo uzavrelih strasti.
Lajčak je, tokom izlaganja, rekao i da se status Kosova i Metohije u poslednje vreme u diskusijama i izjavama zvaničnika povezuje sa budućnošću Republike Srpske, te da je broj takvih nastupa "povećava" kako se približava izveštaj posredničke "trojke" generalnom sekretaru UN 10. decembra.
Nekoliko dana pred predstavljanje izveštaja u Savetu bezbednosti, bošnjački političari, uključujući i člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića iskoristili su za žestoko lobiranje protiv daljeg napretka procesa približavanja Srbije EU, optužujući vlasti u Beogradu da na strastima u susednoj državi pokušavaju da stvore dodatne poene u progovorima o statusu Kosmeta.
Jedinu nedoumicu medju zapadnim ambasadorima, pre svega predstavnicima Velike Britanije, predstavljaja je činjenica da je BiH na zatvorenoj sednici predstavljao srpski član predsedništva Nikola Špirić, koji je usred neslaganja sa nedavnim Lajčakovim odlukama podneo ostavku, ali je i ta dilema ubrzo ustupila mesto pomirljivim tonovima učesnika u raspravi, rekao je agenciji Tanjug jedan zapadni diplomata koji je prisustvovao sednici.
Špirićevo pojavljivanje na Ist riveru nije jasno ni Sarajevu: predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić saopštio je da nema informacije na čiji poziv i po kojem osnovu je mandatar BiH u ostavci boravio u Njujorku. Komšić je podsetio da je Predsedništvo BiH institucija koja je zadužena za inostranu politiku države, a Špirićevo obraćanje Savetu bezbednosti nazvao "pokušajem da se obmane Predsedništvo BiH".
Špirić je govorio o aktuelnoj političkoj situaciji u BiH, pri čemu je, pored ostalog, rekao da je preterana zavisnost domaćih političara od medjunarodne zajednice "hronični problem koji rastače Bosnu i Hercegovinu".
Izrazio je uverenje da "samo okupljanje oko zajedničkih interesa, kao i stalni dijalog zasnovan na potpunom poštovanju drugih", može izvući BiH iz sadašnje krize. "Podsetiću vas da sam upravo ja u svim obraćanjima medjunarodnoj zajednici stalno govorio - ne razgovarajte umesto nas nego nas terajte da razgovaramo, ne radite umesto nas nego nas terajte da radimo", rekao je Špirić.
U Lajčakovom izveštaju, prvom od kada je stupio na funkciju, te propratnom pismu generalnog sekretara UN Ban Ki-muna, navodi se da BiH u poslednjih godinu dana nije načinila nikakav napredak put evropskih integracija. "Skoro da nije bilo nikakvog napretka u procesu pokretanja reformi u BiH, i ta država nije ni malo bliže potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", navodi se u izveštaju ambasadora Lajčaka i ističe da su najozbiljniji problemi te države u procesu priduživanja EU saradnja sa Haškim tribunalom, reforme policije, administracije i javnih informativnih servisa.
"Procenjeneno je da 31,1 odsto stanovništva BiH nezaposleno, da 20 odsto živi ispod granice siromaštva, te da daljih 30 odsto 'levitira' iznad te granice", naveo je u izveštaku Lajčak.
U izveštaju se, takodje, navodi i da su sukobi unutar tročlanog predsedništva BiH doveli do pogoršanja političke atmosfere, izražene "negativne retorike" koja proističe iz javnih nastupa zvaničnika bošnjačkih i srpskih političkih stranaka. Poslednja takva razmena "teških reči" izazvana je zahtevima bošnjačkih političara da se Srebrenica izuzme iz sastava Republike Srpske i dobije poseban status u okviru BiH, što je rezultiralo pogoršanjem političke klime u državi, navedeno je u izveštaju.
Lajčak je naveo i da je dalje prisustvo pripadnika vojne misije EU u Bosni (Eufora) neophodno, jer pruža dodatne garancije bezbednosti.
Zapadni diplomati u UN izrazili su izvestan optimizam zbog činjenice da će Lajčak i predstavnici parlamentarnih stanaka u BiH ponovo sastati kako bi pokušali da reše problem, mada se i Lajčak i predstavnici Republike Srpske čvrsto drže početnih stavova vezanih za novonastalu krizu.
Stavove zvaničnog Beograda predstavio je ambasador Srbije pri UN Pavle Jevremović.
(Tanjug/MONDO)
Lajčak je, tokom izlaganja, rekao i da se status Kosova i Metohije u poslednje vreme u diskusijama i izjavama zvaničnika povezuje sa budućnošću Republike Srpske, te da je broj takvih nastupa "povećava" kako se približava izveštaj posredničke "trojke" generalnom sekretaru UN 10. decembra.
Nekoliko dana pred predstavljanje izveštaja u Savetu bezbednosti, bošnjački političari, uključujući i člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića iskoristili su za žestoko lobiranje protiv daljeg napretka procesa približavanja Srbije EU, optužujući vlasti u Beogradu da na strastima u susednoj državi pokušavaju da stvore dodatne poene u progovorima o statusu Kosmeta.
Jedinu nedoumicu medju zapadnim ambasadorima, pre svega predstavnicima Velike Britanije, predstavljaja je činjenica da je BiH na zatvorenoj sednici predstavljao srpski član predsedništva Nikola Špirić, koji je usred neslaganja sa nedavnim Lajčakovim odlukama podneo ostavku, ali je i ta dilema ubrzo ustupila mesto pomirljivim tonovima učesnika u raspravi, rekao je agenciji Tanjug jedan zapadni diplomata koji je prisustvovao sednici.
Špirićevo pojavljivanje na Ist riveru nije jasno ni Sarajevu: predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić saopštio je da nema informacije na čiji poziv i po kojem osnovu je mandatar BiH u ostavci boravio u Njujorku. Komšić je podsetio da je Predsedništvo BiH institucija koja je zadužena za inostranu politiku države, a Špirićevo obraćanje Savetu bezbednosti nazvao "pokušajem da se obmane Predsedništvo BiH".
Špirić je govorio o aktuelnoj političkoj situaciji u BiH, pri čemu je, pored ostalog, rekao da je preterana zavisnost domaćih političara od medjunarodne zajednice "hronični problem koji rastače Bosnu i Hercegovinu".
Izrazio je uverenje da "samo okupljanje oko zajedničkih interesa, kao i stalni dijalog zasnovan na potpunom poštovanju drugih", može izvući BiH iz sadašnje krize. "Podsetiću vas da sam upravo ja u svim obraćanjima medjunarodnoj zajednici stalno govorio - ne razgovarajte umesto nas nego nas terajte da razgovaramo, ne radite umesto nas nego nas terajte da radimo", rekao je Špirić.
U Lajčakovom izveštaju, prvom od kada je stupio na funkciju, te propratnom pismu generalnog sekretara UN Ban Ki-muna, navodi se da BiH u poslednjih godinu dana nije načinila nikakav napredak put evropskih integracija. "Skoro da nije bilo nikakvog napretka u procesu pokretanja reformi u BiH, i ta država nije ni malo bliže potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", navodi se u izveštaju ambasadora Lajčaka i ističe da su najozbiljniji problemi te države u procesu priduživanja EU saradnja sa Haškim tribunalom, reforme policije, administracije i javnih informativnih servisa.
"Procenjeneno je da 31,1 odsto stanovništva BiH nezaposleno, da 20 odsto živi ispod granice siromaštva, te da daljih 30 odsto 'levitira' iznad te granice", naveo je u izveštaku Lajčak.
U izveštaju se, takodje, navodi i da su sukobi unutar tročlanog predsedništva BiH doveli do pogoršanja političke atmosfere, izražene "negativne retorike" koja proističe iz javnih nastupa zvaničnika bošnjačkih i srpskih političkih stranaka. Poslednja takva razmena "teških reči" izazvana je zahtevima bošnjačkih političara da se Srebrenica izuzme iz sastava Republike Srpske i dobije poseban status u okviru BiH, što je rezultiralo pogoršanjem političke klime u državi, navedeno je u izveštaju.
Lajčak je naveo i da je dalje prisustvo pripadnika vojne misije EU u Bosni (Eufora) neophodno, jer pruža dodatne garancije bezbednosti.
Zapadni diplomati u UN izrazili su izvestan optimizam zbog činjenice da će Lajčak i predstavnici parlamentarnih stanaka u BiH ponovo sastati kako bi pokušali da reše problem, mada se i Lajčak i predstavnici Republike Srpske čvrsto drže početnih stavova vezanih za novonastalu krizu.
Stavove zvaničnog Beograda predstavio je ambasador Srbije pri UN Pavle Jevremović.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
