U finiš kampanje za parlamentarne izbore u Hrvatskoj, koji će biti održani 25. novembra, vladajući HDZ i opoziciona SDP, prema anketama, ulaze skoro izjednačene, dok Samostalna demokratska srpska stranka očekuje značajno jačanje svoje pozicije i učešće u budućoj vlasti.
Srbi će moći da biraju tri poslanika u jedinici za nacionalne manjine, što su mandati koje sada "drži" SDSS, a ove godine prvi put će birati i na jednoj od teritorijalnih izbornih jedinica koje daju po 14 poslanika.
U Devetoj izbornoj jedinici, koja obuhvata Liku i severnu Dalmaciju, SDSS je istakla svoje kandidate, a podršku, osim u Srbima koji tamo živi i najvećim delom glasaju za njih, imaju i medju izbeglicama i izbegličkim udruženjima, koja su uz pomoć Komesarijata za izbeglice Srbije vršila registraciju izbeglica i organizuju njihov prevoz u Hrvatsku. Za izbore u Srbiji registrovalo se oko 4.000 birača, dok će ih najmanje 2.500 organizovano ići u Hrvatsku, a značajan dolazak izbeglica očekuje se i iz BiH, gde će u Prijedoru i Banja Luci takodje biti organizovano glasanje.
S obzirom da je SDSS do sada imao sva tri poslanička mesta, protivkandidati iz drugih, malih srpskih stranaka optužuju ih da su za četiri godine premalo uradili, prozivajuči ih za šurovanje sa vladajućim HDZ-om.
U SDSS-u ističu da se bolji položaj Srba može ostvariti samo saradnjom s vladajućima hrvatskim strankama i dodaju da očekuju i aktivno učešće u budućoj vladi, što im nude i HDZ i SDP.
SDSS očekuje ministarsko mesto u hrvatskoj vladi koje će omogućiti lakše rešavanje otvorenih pitanja srpske zajednice u Hrvatskoj.
Medju tim pitanjima su rešavanje problema zaostalih penzija iz vremena od 1991. do 1997. godine, problemi bivših nosilaca stanarskih prava, kao i priznavanje radnog staža u ratnom periodu ljudima koji su radili na svojim radnim mestima.
Najjača srpska stranka ukazuje i na činjenicu da je hrvatska lista progonjenih za ratne zločine enormno velika i da je na Interpolovim poternicama više od 1.000 ljudi, koji ne mogu normalno da žive.
Kandidat za poslanika SDSS Vojislav Stanimirović kaže da je na listi mnogo onih koji nemaju nikakve veze s ratnim zločinima, zbog čega SDSS, u saradnji s hrvatskim i srpskim tužilaštvom, pokušava realno da sagleda problem i broj progonjenih svede na brojke stvarnih počinilaca, a ne da se olako prave liste za progone.
Intenzitet predizborne kampanje u Hrvatskoj pojačan je ponovnim pojavljivanjem u javnosti šefa HDZ-a i premijera Ive Sanadera, nakon nekoliko dana pauze zbog smrti oca.
Opoziciona SDP bavi se, pre svega, prozivanjem HDZ-a i ukazivanjem na njihove propuste, dok HDZ ističe šta je sve ostvareno za vreme njihovog mandata.
Da uveri javnost u svoj dobar rad, HDZ je uposlio i sportiste koji na plakatima i u spotovima podržavaju stranku, ali i katoličku crkvu, pre svega pojedine biskupe, zbog čijih je političkih izjava reagovao i predsednik Hrvatske Stjepan Mesić.
Na kampanju, čiji se troškovi u protekle dve sedmice procenjuju na 29,1 miliona kuna (oko 305 miliona dinara) i koji bi zaključno sa 23. novembrom narasli još 50 odsto, najviše troši HDZ, koji je utrošio skoro polovinu te svote, mada iz pojedinih partija tvrde da su troškovi HDZ-a za kampanju još veći.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, dve najjače stranke su skoro izjednačene.
Po onom koje je sprovela agencija Mediana Fides, HDZ bi imao 34,4 odsto glasova ili 58 od 140 mandata iz 10 izbornih jedinica, a SDP 30,1 odsto ispitanih ili 53 poslanika.
Anketa agencije Meda metar, medjutim, došla je do 31,2 odsto glasova za SDP i 28 odsto glasova za HDZ i razliku od četiri mandata. Oba istraživanja ne uzimaju u obzir izbornu listu za dijasporu, koja će dati nekoliko mandata HDZ-u, jer SDP na njoj ne učestvuje.
(Tanjug/foto: Večernji list)
Srbi će moći da biraju tri poslanika u jedinici za nacionalne manjine, što su mandati koje sada "drži" SDSS, a ove godine prvi put će birati i na jednoj od teritorijalnih izbornih jedinica koje daju po 14 poslanika.
U Devetoj izbornoj jedinici, koja obuhvata Liku i severnu Dalmaciju, SDSS je istakla svoje kandidate, a podršku, osim u Srbima koji tamo živi i najvećim delom glasaju za njih, imaju i medju izbeglicama i izbegličkim udruženjima, koja su uz pomoć Komesarijata za izbeglice Srbije vršila registraciju izbeglica i organizuju njihov prevoz u Hrvatsku. Za izbore u Srbiji registrovalo se oko 4.000 birača, dok će ih najmanje 2.500 organizovano ići u Hrvatsku, a značajan dolazak izbeglica očekuje se i iz BiH, gde će u Prijedoru i Banja Luci takodje biti organizovano glasanje.
S obzirom da je SDSS do sada imao sva tri poslanička mesta, protivkandidati iz drugih, malih srpskih stranaka optužuju ih da su za četiri godine premalo uradili, prozivajuči ih za šurovanje sa vladajućim HDZ-om.
U SDSS-u ističu da se bolji položaj Srba može ostvariti samo saradnjom s vladajućima hrvatskim strankama i dodaju da očekuju i aktivno učešće u budućoj vladi, što im nude i HDZ i SDP.
SDSS očekuje ministarsko mesto u hrvatskoj vladi koje će omogućiti lakše rešavanje otvorenih pitanja srpske zajednice u Hrvatskoj.
Medju tim pitanjima su rešavanje problema zaostalih penzija iz vremena od 1991. do 1997. godine, problemi bivših nosilaca stanarskih prava, kao i priznavanje radnog staža u ratnom periodu ljudima koji su radili na svojim radnim mestima.
Najjača srpska stranka ukazuje i na činjenicu da je hrvatska lista progonjenih za ratne zločine enormno velika i da je na Interpolovim poternicama više od 1.000 ljudi, koji ne mogu normalno da žive.
Kandidat za poslanika SDSS Vojislav Stanimirović kaže da je na listi mnogo onih koji nemaju nikakve veze s ratnim zločinima, zbog čega SDSS, u saradnji s hrvatskim i srpskim tužilaštvom, pokušava realno da sagleda problem i broj progonjenih svede na brojke stvarnih počinilaca, a ne da se olako prave liste za progone.
Intenzitet predizborne kampanje u Hrvatskoj pojačan je ponovnim pojavljivanjem u javnosti šefa HDZ-a i premijera Ive Sanadera, nakon nekoliko dana pauze zbog smrti oca.
Opoziciona SDP bavi se, pre svega, prozivanjem HDZ-a i ukazivanjem na njihove propuste, dok HDZ ističe šta je sve ostvareno za vreme njihovog mandata.
Da uveri javnost u svoj dobar rad, HDZ je uposlio i sportiste koji na plakatima i u spotovima podržavaju stranku, ali i katoličku crkvu, pre svega pojedine biskupe, zbog čijih je političkih izjava reagovao i predsednik Hrvatske Stjepan Mesić.
Na kampanju, čiji se troškovi u protekle dve sedmice procenjuju na 29,1 miliona kuna (oko 305 miliona dinara) i koji bi zaključno sa 23. novembrom narasli još 50 odsto, najviše troši HDZ, koji je utrošio skoro polovinu te svote, mada iz pojedinih partija tvrde da su troškovi HDZ-a za kampanju još veći.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, dve najjače stranke su skoro izjednačene.
Po onom koje je sprovela agencija Mediana Fides, HDZ bi imao 34,4 odsto glasova ili 58 od 140 mandata iz 10 izbornih jedinica, a SDP 30,1 odsto ispitanih ili 53 poslanika.
Anketa agencije Meda metar, medjutim, došla je do 31,2 odsto glasova za SDP i 28 odsto glasova za HDZ i razliku od četiri mandata. Oba istraživanja ne uzimaju u obzir izbornu listu za dijasporu, koja će dati nekoliko mandata HDZ-u, jer SDP na njoj ne učestvuje.
(Tanjug/foto: Večernji list)
Pridruži se MONDO zajednici.
