Dan Republike - 29. novembar slavljen je gotovo šest decenija kao državni praznik bivše jugoslovenske federacije, a zvanično je ukinut posle više od deset godina od raspada te zajednice - novembra 2002. Taj datum je ušao u istoriju 29. novembra 1943. godine, kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu, na kome je doneta odluka o federalnom ustrojstvu Jugoslavije, a kraljevskoj vladi zbranjen povratak u zemlju.
AVNOJ je tada proglašen za vrhovno zakonodavno i izvršno državno telo koje je donelo istorijske odluke o uredjenju Jugoslavije. Tim odlukama ustavnog karaktera izgradjeni su vrhovni državni organi nove Jugoslavije, pa je zbog toga taj datum zapisan kao dan stvaranja nove Jugoslavije.
Posle završetka rata, od 1945. godine, 29. novembar se slavio kao dan Republike i bio jedan od najvećih praznika u nekadašnjoj SFRJ.
Prema tadašnjem Zakonu o državnim praznicima proslavljao se dva neradna dana, uz svečane akademije u glavnim gradovima republika bivše države, počasne plotune, a 1964. ustanovljena je i nagrada AVNOJ. Djaci prvaci su dobijali crvene pionirske marame, deljena su razna ordenja.
Poslednji put ovaj praznik obeležen je u Srbiji 2001, jer ga je Savezna skupština zvanično ukinula tek sredinom novembra sledeće godine. Do 1997. godine 29. novembar je slavljen kao dan sećanja na Drugo zasedanje AVNOJ-a, ali je od tada počeo da se praznuje kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika. Ta zamena nastala je kao izraz kritike da je SRJ nastavila da obeležava praznik nepostojeće države - federacije šest republika - koja se raspala 1991.
Dan republike se, medjutim, ponegde i danas slavi. Nizom manifestacija u Tivtu je obeležen 29. novembar, a delegacija SUBNOR-a Tivta položila je venac na spomenik Palim borcima. Svečanosti su prisustvovali učenici osnovne i srednje škole.
Na zgradi nevladine organizacije Generalni konzulat SFRJ je, uz intoniranje himne "Hej Sloveni", na jarbol podignuta jugoslovenska trobojka sa petokrakom.
Predsednik te NVO Marko Perković, "konzul SFRJ U Crnoj Gori", sa delom osoblja "konzulata" prisustvovao je proslavi 29. novembra u Jajcu, u BiH, gde se na "obnovljenom Drugom zasedanju AVNOJ-a okupilo nekoliko hiljada jugonostalgičara".
Domaćini ovogodišnje manifestacije organizovane povodom otvaranja obnovljenog Muzeja AVNOJ-a u Jajcu bili su Slovenci. Odlučeno je da se fešta ubuduće organizuje svake godine, a u ulozi domaćina smenjivaće se sve nekadašnje republike SFRJ.
AVNOJ je tada proglašen za vrhovno zakonodavno i izvršno državno telo koje je donelo istorijske odluke o uredjenju Jugoslavije. Tim odlukama ustavnog karaktera izgradjeni su vrhovni državni organi nove Jugoslavije, pa je zbog toga taj datum zapisan kao dan stvaranja nove Jugoslavije.
Posle završetka rata, od 1945. godine, 29. novembar se slavio kao dan Republike i bio jedan od najvećih praznika u nekadašnjoj SFRJ.
Prema tadašnjem Zakonu o državnim praznicima proslavljao se dva neradna dana, uz svečane akademije u glavnim gradovima republika bivše države, počasne plotune, a 1964. ustanovljena je i nagrada AVNOJ. Djaci prvaci su dobijali crvene pionirske marame, deljena su razna ordenja.
Poslednji put ovaj praznik obeležen je u Srbiji 2001, jer ga je Savezna skupština zvanično ukinula tek sredinom novembra sledeće godine. Do 1997. godine 29. novembar je slavljen kao dan sećanja na Drugo zasedanje AVNOJ-a, ali je od tada počeo da se praznuje kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika. Ta zamena nastala je kao izraz kritike da je SRJ nastavila da obeležava praznik nepostojeće države - federacije šest republika - koja se raspala 1991.
Dan republike se, medjutim, ponegde i danas slavi. Nizom manifestacija u Tivtu je obeležen 29. novembar, a delegacija SUBNOR-a Tivta položila je venac na spomenik Palim borcima. Svečanosti su prisustvovali učenici osnovne i srednje škole.
Na zgradi nevladine organizacije Generalni konzulat SFRJ je, uz intoniranje himne "Hej Sloveni", na jarbol podignuta jugoslovenska trobojka sa petokrakom.
Predsednik te NVO Marko Perković, "konzul SFRJ U Crnoj Gori", sa delom osoblja "konzulata" prisustvovao je proslavi 29. novembra u Jajcu, u BiH, gde se na "obnovljenom Drugom zasedanju AVNOJ-a okupilo nekoliko hiljada jugonostalgičara".
Domaćini ovogodišnje manifestacije organizovane povodom otvaranja obnovljenog Muzeja AVNOJ-a u Jajcu bili su Slovenci. Odlučeno je da se fešta ubuduće organizuje svake godine, a u ulozi domaćina smenjivaće se sve nekadašnje republike SFRJ.
Praznici koje Srbija slavi
U ranijem periodu, Srbija je, inače, predstavljala svojevrstan presedan u obeležavanju praznika, koji su morali da nestanu posle raspada jugoslovenske države i zajednice sa Crnom Gorom. Tek pre mesec dana Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o državnim praznicima, čime je prestao da važi Zakon o državnim praznicima SRJ, a time zvanično i 27. april, koji se uprkos raspadu i te zajednice (februar 2003) u Srbiji obeležavao sve do prošle godine.
Kao dan državnosti SRJ uveden je 27. april, kada je 1992. godine, proglašen ustav nove države, poznat kao "žabljački".
Crna Gora je mnogo pre Srbije prestala da obeležava oba praznika vezana za zajedničku državu, koja je prestala da postoji maja prošle godine.
Najnovijim zakonskim izmenama iz ove godine praznici u Srbiji posle prestanka državne zajednice, postali su Nova godina, Praznik rada, Dan pobede.
Srbija je Zakonom o državim praznicima utvrdila da će se kao Dan državnosti praznovati 15. februar - Sretenje, kada je 1804. počelo stvaranje moderne srpske države. Zakonom se predvidja slavljenje verskih praznika Božića, Uskrsa i prvog dana krsne slave, a pravo da obeležavaju svoje praznike imaju i pripadnici drugih verskih zajednica.
(Tanjug)
Kao dan državnosti SRJ uveden je 27. april, kada je 1992. godine, proglašen ustav nove države, poznat kao "žabljački".
Crna Gora je mnogo pre Srbije prestala da obeležava oba praznika vezana za zajedničku državu, koja je prestala da postoji maja prošle godine.
Najnovijim zakonskim izmenama iz ove godine praznici u Srbiji posle prestanka državne zajednice, postali su Nova godina, Praznik rada, Dan pobede.
Srbija je Zakonom o državim praznicima utvrdila da će se kao Dan državnosti praznovati 15. februar - Sretenje, kada je 1804. počelo stvaranje moderne srpske države. Zakonom se predvidja slavljenje verskih praznika Božića, Uskrsa i prvog dana krsne slave, a pravo da obeležavaju svoje praznike imaju i pripadnici drugih verskih zajednica.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.