Pravni zastupnik Kaleda al-Masrija, nemačkog državljanina koga je krajem 2003. u Makedoniji otela američka CIA i potom kao osumnjičenog za terorizam saslušavala u tajnom zatvoru u Avganistanu, traži da Evropska unija ispita ulogu Makedonije u tom slučaju.
Advokat iz Ulma Manfred Gnjidić je u intervjuu za dnevnik "Berliner cajtung" rekao da je "nedopustivo da zemlja poput Makedonije, koja želi da postane članica EU, nedeljama u pritvoru drži nemačkog gradjanina, da pri tome ne obavesti ni Nemačku ambasadu ni EU, ali umesto toga pozove Amerikance".
Prema Al-Masrijevim navodima, on je otet 31. decembra na ulasku u Makedoniju, posle čega je tri sedmice držan zatvoren u hotelu u Skoplju, gde mu je uskraćen kontakt sa porodicom ili advokatom.
Makedonske snage bezbednosti su ga potom 23. januara predale ekipi CIA koja ga je prebacila u Avganistan.
Prema ranijim Al-Masrijevim izjavama, "već na aerodromu u Skoplju" bio je "tučen i ponižavan", u avionu za Avganistan je "dobijao injekcije za uspavljivanje", dok su ga u zatvoru "bacili na pod ćelije i udarali nogama".
Upravnik američkog zatvora u Avganistanu mu je u maju 2004, kada je pušten, rekao da je došlo do zabune zbog imena. Prebačen je potom u Albaniju, gde je vezanih očiju ostavljen na putu nedaleko od granice sa Makedonijom, gde su ga "pronašli" vojnici i otpratili do Tirane, odakle je avionom prebačen u Nemačku.
Proteklih sedmica su ombudsman UN na Kosovu Marek Novicki i izaslanik za ljudska prava Saveta Evrope Alvaro Žil Robles optužili američke vojne snage da u bazi Bondstil na Kosovu drže zatvor sličan onom za osumnjičene za terorizam u Gvantanamu.
Novicki je u intervjuu za "Berliner cajtung" prošlog petka rekao da "Bondstil ne podleže niikakvoj kontroli" i da "zapravo niko ne zna šta se tamo dogadja".
Advokat iz Ulma Manfred Gnjidić je u intervjuu za dnevnik "Berliner cajtung" rekao da je "nedopustivo da zemlja poput Makedonije, koja želi da postane članica EU, nedeljama u pritvoru drži nemačkog gradjanina, da pri tome ne obavesti ni Nemačku ambasadu ni EU, ali umesto toga pozove Amerikance".
Prema Al-Masrijevim navodima, on je otet 31. decembra na ulasku u Makedoniju, posle čega je tri sedmice držan zatvoren u hotelu u Skoplju, gde mu je uskraćen kontakt sa porodicom ili advokatom.
Makedonske snage bezbednosti su ga potom 23. januara predale ekipi CIA koja ga je prebacila u Avganistan.
Prema ranijim Al-Masrijevim izjavama, "već na aerodromu u Skoplju" bio je "tučen i ponižavan", u avionu za Avganistan je "dobijao injekcije za uspavljivanje", dok su ga u zatvoru "bacili na pod ćelije i udarali nogama".
Upravnik američkog zatvora u Avganistanu mu je u maju 2004, kada je pušten, rekao da je došlo do zabune zbog imena. Prebačen je potom u Albaniju, gde je vezanih očiju ostavljen na putu nedaleko od granice sa Makedonijom, gde su ga "pronašli" vojnici i otpratili do Tirane, odakle je avionom prebačen u Nemačku.
Proteklih sedmica su ombudsman UN na Kosovu Marek Novicki i izaslanik za ljudska prava Saveta Evrope Alvaro Žil Robles optužili američke vojne snage da u bazi Bondstil na Kosovu drže zatvor sličan onom za osumnjičene za terorizam u Gvantanamu.
Novicki je u intervjuu za "Berliner cajtung" prošlog petka rekao da "Bondstil ne podleže niikakvoj kontroli" i da "zapravo niko ne zna šta se tamo dogadja".
Berlin saznao za slučaj Masri tek naknadno
Nemačka savezna obaveštajna služba (BND) je tek posle oslobadjanja nemačkog državljanina Haleda el-Masrija iz zatvora u Avganistanu saznala o njegovoj deportaciji u tu zemlju, zaključak je istrage koju je sprovela vlada u Berlinu o slučaju njegove otmice, saznaje nemačka agencija DPA.
Prema vladinoj istrazi, slučaj Masri je zaista postao poznat tek kada je tadašnji američki ambasador u Berlinu Danijel Kouts to 31. maja 2004. godine saopštio nemačkom ministru unutrašnjih poslova Otu Šiliju.
Masri je uhapšen u Makedoniji 31. decembra 2003. godine, a 23. januara sledeće godine je izručen agentima američke CIA.
Vlada u Berlinu želi da zaobidje formiranje istražne komisije i spremna je da opširno objasni slučaj deportacije Masrija.
Ministri inostranih poslova, pravde i unutrašnjih poslova Frank-Valter Štajnmajer, Brigite Cipris i Volfgang Šojble će u sredu biti na raspolaganju komisijama Bundestaga, donjeg doma parlamenta, povodom slučaja Masri. Posle toga Bundestag će raspravljati o hapšenju ovog nemačkog državljanina arapskog porekla.
Slučaj Masrija, koji je pet meseci proveo u jednom američkom logoru u Avganistanu, što je u početku službeno obrazlagano greškom u imenu, poprima sve šire i ozbiljnije razmere.
Jedan službenik BND je ovih dana rekao da je moguće da je BND preko informacija koje razmenjuje sa američkim vlastima ukazala obaveštajnoj agenciji CIA na Masrija, dok nemački list "Bild", medjutim, saznaje da su se nemačke vlasti prošle godine u SAD uzaludno raspitivale o deportaciji Masrija.
(Beta/Tanjug)
Prema vladinoj istrazi, slučaj Masri je zaista postao poznat tek kada je tadašnji američki ambasador u Berlinu Danijel Kouts to 31. maja 2004. godine saopštio nemačkom ministru unutrašnjih poslova Otu Šiliju.
Masri je uhapšen u Makedoniji 31. decembra 2003. godine, a 23. januara sledeće godine je izručen agentima američke CIA.
Vlada u Berlinu želi da zaobidje formiranje istražne komisije i spremna je da opširno objasni slučaj deportacije Masrija.
Ministri inostranih poslova, pravde i unutrašnjih poslova Frank-Valter Štajnmajer, Brigite Cipris i Volfgang Šojble će u sredu biti na raspolaganju komisijama Bundestaga, donjeg doma parlamenta, povodom slučaja Masri. Posle toga Bundestag će raspravljati o hapšenju ovog nemačkog državljanina arapskog porekla.
Slučaj Masrija, koji je pet meseci proveo u jednom američkom logoru u Avganistanu, što je u početku službeno obrazlagano greškom u imenu, poprima sve šire i ozbiljnije razmere.
Jedan službenik BND je ovih dana rekao da je moguće da je BND preko informacija koje razmenjuje sa američkim vlastima ukazala obaveštajnoj agenciji CIA na Masrija, dok nemački list "Bild", medjutim, saznaje da su se nemačke vlasti prošle godine u SAD uzaludno raspitivale o deportaciji Masrija.
(Beta/Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
