Bivša jugoslovenska republika Makedonija danas obeležava 24 godine od održavanja referenduma na kojem se, 8. septembra 1991, ogromna većina građana izjasnila za nezavisnu i suverenu državu.
Iako je nezavisna gotovo četvrt veka BRJ Makedonija, kako se zvanično posle aklamacije 8. aprila 1993. godine u UN kao 181. punopravna članica zove ta zemlja, i dalje u svetu ne može da koristi svoje "unutrašnje", ustavno, ime Republika Makedonija.
Ime je predmet decenijskog spora sa susednom Grčkom, koja ima istoimenu historijski veoma značajnu pokrajinu, a Atina već godinama zbog toga blokira pristupanje Makedonije NATO i EU.
Skoplje danas ima diplomatske odnose sa 170 zemalja, a pod njenim ustavnim imenom priznale su je 135 države, među kojima su Kina, SAD i Rusija.
Pored spornog imena i grčkog embarga, najveći problemi sa kojima se Makedonija suočavala tokom 24 godina nezavisnosti bili su trocifrena inflacija početkom devedesetih, kosovska izbeglička kriza i makedonsko-albanski etnički konflikt 2001. godine, koji je okončan potpisivanjem Okvirnog sporazuma i dopunama Ustava.
Poslednjih nekoliko godina obeležilo je usklađivanje sa zakonodavstvom EU, decentralizacija vlasti i reforma sistema odbrane, ali i politička i institucionalna kriza koja je kulminirala izlaskom opozicije iz Sobranja, aferama i masovnim antivladinim protestima, kao i izbeglička kriza.
U skladu sa dogovorom koji je letos postignut uz posredovanje međunarodne zajednice, opozicioni poslanici vratili su se 1. septembra u parlament", a do 15. septembra treba da bude izabran tužilac koji će istražiti afere "Prisluškivanje" i "Puč".
