Godišnjica Dejtona: Ko je dobio, a ko izgubio?

Dejtonski sporazum potvrđen je na današnji dan pre 20 godina u Parizu.

Amerikanci su praktično zatvorili lidere Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine Slobodana Miloševića, Franju Tuđmana i Aliju Izetbegovića u vojnu bazu iz koje im nije bilo izlaska dok ne postignu dogovor.

Svedočenja učesnika govore da je Milošević bio široke ruke tokom pregovora i da je uz viski galantno davao teritorije za koje su Srbi uz njegovu podršku ginuli. Uzalud, ispostavilo se. 

Tako je Izetbegoviću predao delove oko Sarajeva za koje je poginulo mnogo ljudi, a Srbi su, zbog višegodišnjeg bombardovanja grada i ubijanja civila, u zapadnim medijima označeni kao "zveri, monstrumi i agresori", a protiv Srbije sprovedena neviđena ekonomska blokada, i ta negativna slika se na zapadu ni do danas nije u potpunosti promenila. 

Milošević prethodno nije ni trepnuo kada je početkom avgusta 1995. godine iz Hrvatske u "Oluji" etnički očišćeno 250.000 Srba, koji su se takođe uzdali u njegova obećanja da će "biti slobodni na svojoj teritoriji", a ta katastrofa slavljena je u državnim medijima u Srbiji kao "pobeda mira", dok je Milošević nedeljama ćutao i nije se pojavljivao u javnosti, a ni kasnije o tome nije progovorio ni reč.

On je, izgleda, verovao da će se ustupcima dodvoriti zapadnim silama, ali se gorko prevario, jer su ga dočekali na kosovskom problemu, koji je prethodio njegovom padu sa vlasti.

Bosna i Hercegovina je Dejtonskim sporazumom podeljena tako što je 49 odsto pripalo Republici Srpskoj, a 51 odsto Bošnjacima i Hrvatima.

"Svi smo dobili mir posle tri i po godine surovog rata. Srbi su dobili Republiku Srpsku, Hrvati kantone, a Bošnjaci celovitu Bosnu i Hercegovinu sa mogućnošću povratka multietničnosti kroz povratak izbeglica", rekao je urednik BIRN-a za BiH Srećko Latal na okruglom stolu "20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma", održanog u Pres centru Udruženja novinara Srbije.

Latal je naveo da su u mirovni dokument ugrađeni i mehanizmi njegovog slabljenja, i podsetio da se izbeglice nisu vratile, dok su tokom primene sporazuma izmenjeni neki njegovi elementi.

"Dejtonskim sporazumom svi smo dobili mogućnost za novi početak", rekao je Latal.

Nekadašnji član Predsedništva BiH Nenad Kecmanović istakao je da su sve strane iskreno prihvatile mirovni sporazum i kao neuverljive odbacio spekulacije sarajevskih medija da je Alija Izetbegović uslovno prihvatio, jer mu je američki posrednik Ričard Holbruk obećao da će "na mala vrata" rešiti Republiku Srpsku.

"Svi prethodni sporazumi propadali su jer je jedna strana odbijala da ih potpiše, nekada i dve strane. Sama činjenica da su Dejton potpisale sve tri strane ukazuje da sporazum nije nametnut, nego su ga svi iskreno prihvatili", rekao je Kecmanović.

On je istakao da je Dejtonski sporazum uspeo da "podeli i zadovoljstva i nezadovoljstva" sve tri strane.

"Pogrešna je i neprihvatljiva teza da je Dejton doneo mir, a ne i političko rešenje, jer se to ne može razdvajati. Rat je izbio zato što tri strane nisu mogle da nađu političko rešenje, a prestao je kada su ga našle", rekao je Kecmanović.

Kecmanović je kao jedan od bitnih nedostataka sporazuma naveo "ugrađivanje Vašingtonskog sporazuma u Dejtonski sporazum.

"U Vašingtonskom sporazumu stoji da će zajednički entitet Bošnjaka i Hrvata, njihova federacija, ući u konfederaciju sa Hrvatskom. To je bio američko-nemački, pa i Tuđmanov, mamac da bosanski Hrvati prihvate dva entiteta u BiH. Tada se postavljalo najlogičnije pitanje pitanje zašto dva entiteta a tri naroda. Kasnije je ideja o konfederaciji zanemarena", rekao je Kecmanović.

On je istakao da su velike sile svesno ostavile mogućnost da "duh Dejtona" svako tumači kako hoće da bi tako lakše ostvarivale svoje interese.

"Ratna generacija političara u Republici Srpskoj bila je u vreme dogovaranja sporazuma u strahu od hapšenja, tada se se nije znalo šta tačno znači komandna odgovornost, pa su u skupštini prolazile i neke stvari koje danas nikako ne bi mogle da prođu. Sadašnja generacija političara u RS nema takav teret niti 'ratnu hipoteku'", rekao je Kecmanović.

Pisac Muharem Bazdulj rekao je da su duh i slovo Dejtona prilično neodređeni, a da je postizanje takvog sporazuma nemoguće posmatrati izvan kontenksta raspada Jugoslavije i rata u Hrvatskoj.

"U Dejtonu je dogovorena mirna reintegracija podunavlja u Hrvatsku. Hrvati zaboravljaju da je to bio čitav paket. Njima je tada od kantona bilo važnije da povrate Vukovar", rekao je Bazdulj.

Podsetio je i na istorijat načina podele teritorije, koji je na kraju iznosio 49 odsto Srbima i 51 odsto Bošnjacima i Hrvatima.

"Krajem 1992. godine Srbi su držali 70 odsto teritorije BiH, Hrvati oko 17 odsto, a Bošnjaci ostalih 13 odsto. Kasnije, 1993. godine izlazi se sa predlogom da Bošnjacima pripadne trećina teritorije, odnosno 33,3 odsto, što je i Alija Izetbegović prihvatio kao minimum, što uz 17 odsto koliko su Hrvati realno držali, dovodi do 51 odsto", rekao je Bazdulj.

Dodao je da su, međutim, Srbi 1995. godine posle hrvatske operacije "Oluja" spali na 45 odsto, ap su Hrvati i Bošnjaci morali da se odreknu nekih delova da bi Srbima "namakli" do 49 odsto, i tada je Franjo Tuđman odlučio da se povuče iz Šipova i Mrkonjić Grada.

"Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, rastao je značaj centralnih vlasti, i to je trajalo sve do 2006. godine, kada je propao takozvani 'aprilski paket'. Amerikanci su, naime, 2005. godine pokrenuli snažnu ofanzivu ka većoj centralizaciji BiH, koja je, između ostalog, podrazumevala da država ima jednog predsednika. Ta inicijativa je propala zbog Harisa Silajdžića, jer je hteo još više", rekao je Bazdulj.

On je dodao da su posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma Srbi bili najveći protivnici, dok se sada "kunu" u njega, suprotno od Bošnjaka.

Okrugli sto ortganizovali su nedeljnik "Vreme" i nemačka organizacija ZFD.