Da šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel nije bio iskren prema domaćinima tokom zvanične posete Beogradu 24. oktobra 2007, kada je izjavio da će već koliko 27. novembra, tokom posete ministra Rasima Ljajića Ljubljani, početi "pregovori o socijalnom sporazumu koji će biti zaključeni u najkraćem mogućem roku", dokazuju podaci koje je slovenačko ministarstvo rada otkrilo "Politici".
Terezija Trupi, portparol kabineta slovenačke ministarke Marjete Cotman, upozorava na ključan preduslov koji još nije ispunjen (iako bi to davno morao biti), kako bi pregovore o sklapanju socijalnog sporazuma sa Srbijom odobrila vlada premijera Janeza Janše. "Politika" saznaje da papir koji nedostaje – duguje Rupelovo ministarstvo spoljnih poslova.
Ukratko, iako je prošlo tri meseca od Rupelove poste Beogradu, njegovo ministarstvo još nije obavilo potrebne poteze kako bi se skinula prva prepreka za početak pregovora o sklapanju socijalnog sporazuma izmedju Slovenije i Srbije, što bi zakinutim slovenačkim penzionerima u Srbiji omogućilo da posle 17 godina agonije dodju do davno zasluženih penzija.
Kabinet ministarke Cotman gaji nadu da će "okviri za pregovore" biti usvojeni "pre kraja slovenačkog predsedavanja EU" (do 1. jula), a kako stoji stvar sa obećanjima slovenačkih zvaničnika, ilustruju reči koje je Rupel olako izustio u Beogradu 24. oktobra.
Slovenačka strana ne krije da joj brzina po ovom pitanju i nije u interesu, posebno što Janšina ekipa upravo kuburi sa podivljalom inflacijom, najvišom medju zemljama u zoni evra; jasno da bi svaki novi izdatak, pa i isplata penzija slovenačkim penzionerima u Srbiji, dodatno otežala posao Bajuku da ukroti inflaciju.
Slovenačka strana napominje da ne želi požurivanja iz Beograda, već će "obavestiti srpsku stranu kad za to dodje vreme", a tada će se "sporazumno dogovoriti o terminu i mestu sledećeg sastanka". Na stranu što službena Ljubljana ni u 2007. nije držala reč datu istim povodom, a ta taktika joj je omogućila da dogura do 2008. bez isplate potraživanja osiguranicima u Srbiji.
Setimo se prošlogodišnjih uveravanja slovenačkog državnog sekretara Marka Štrovsa koji je marta meseca obećavao da će pozvati pregovarački tim iz Beograda u Ljubljanu najkasnije juna 2007, onda je to obećanje dva puta pogazio, i na kraju - od sastanka, a ni sporazuma, nije bilo ništa.
Ministar Rupel, za koga njegovi saradnici tvrde da svoje ministarstvo vodi tvrdom rukom, morao je znati tokom poslednje posete Beogradu da upravo njegova kuća nije obavila deo posla zbog koga je Ljajić mesec dana kasnije putovao u Ljubljanu, na susret sa Cotmanovom.
Obaška što o tudjim parama (što novac jedanaest hiljada zakinutih penzionera iz Srbije u slovenačkoj državnoj kasi svakako jeste), odlučuje Bajukovo ministarstvo koje je pre dve godine ocenilo da bi taj izdatak ugrozio slovenačko preuzimanje evra, pa su pregovori sa Srbijom gurnuti na slepi kolosek u isto vreme kada je Slovenija "preko reda" potpisivala iste sporazume recimo sa Kvebekom, kako bi podmirila interese slovenačke dijaspore. Što dokazuje da Ljubljana sve može - kad hoće, piše "Politika".
(MONDO)
Terezija Trupi, portparol kabineta slovenačke ministarke Marjete Cotman, upozorava na ključan preduslov koji još nije ispunjen (iako bi to davno morao biti), kako bi pregovore o sklapanju socijalnog sporazuma sa Srbijom odobrila vlada premijera Janeza Janše. "Politika" saznaje da papir koji nedostaje – duguje Rupelovo ministarstvo spoljnih poslova.
Ukratko, iako je prošlo tri meseca od Rupelove poste Beogradu, njegovo ministarstvo još nije obavilo potrebne poteze kako bi se skinula prva prepreka za početak pregovora o sklapanju socijalnog sporazuma izmedju Slovenije i Srbije, što bi zakinutim slovenačkim penzionerima u Srbiji omogućilo da posle 17 godina agonije dodju do davno zasluženih penzija.
Kabinet ministarke Cotman gaji nadu da će "okviri za pregovore" biti usvojeni "pre kraja slovenačkog predsedavanja EU" (do 1. jula), a kako stoji stvar sa obećanjima slovenačkih zvaničnika, ilustruju reči koje je Rupel olako izustio u Beogradu 24. oktobra.
Slovenačka strana ne krije da joj brzina po ovom pitanju i nije u interesu, posebno što Janšina ekipa upravo kuburi sa podivljalom inflacijom, najvišom medju zemljama u zoni evra; jasno da bi svaki novi izdatak, pa i isplata penzija slovenačkim penzionerima u Srbiji, dodatno otežala posao Bajuku da ukroti inflaciju.
Slovenačka strana napominje da ne želi požurivanja iz Beograda, već će "obavestiti srpsku stranu kad za to dodje vreme", a tada će se "sporazumno dogovoriti o terminu i mestu sledećeg sastanka". Na stranu što službena Ljubljana ni u 2007. nije držala reč datu istim povodom, a ta taktika joj je omogućila da dogura do 2008. bez isplate potraživanja osiguranicima u Srbiji.
Setimo se prošlogodišnjih uveravanja slovenačkog državnog sekretara Marka Štrovsa koji je marta meseca obećavao da će pozvati pregovarački tim iz Beograda u Ljubljanu najkasnije juna 2007, onda je to obećanje dva puta pogazio, i na kraju - od sastanka, a ni sporazuma, nije bilo ništa.
Ministar Rupel, za koga njegovi saradnici tvrde da svoje ministarstvo vodi tvrdom rukom, morao je znati tokom poslednje posete Beogradu da upravo njegova kuća nije obavila deo posla zbog koga je Ljajić mesec dana kasnije putovao u Ljubljanu, na susret sa Cotmanovom.
Obaška što o tudjim parama (što novac jedanaest hiljada zakinutih penzionera iz Srbije u slovenačkoj državnoj kasi svakako jeste), odlučuje Bajukovo ministarstvo koje je pre dve godine ocenilo da bi taj izdatak ugrozio slovenačko preuzimanje evra, pa su pregovori sa Srbijom gurnuti na slepi kolosek u isto vreme kada je Slovenija "preko reda" potpisivala iste sporazume recimo sa Kvebekom, kako bi podmirila interese slovenačke dijaspore. Što dokazuje da Ljubljana sve može - kad hoće, piše "Politika".
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
