Šef delegacije Evropske komisije u Zagrebu Vinsent Degert upozorio je hrvatske vlasti da su se nad pristupnim pregovorima Hrvatske sa EU nadvili "zabrinjavajući oblaci", koji bi mogli usporiti, pa čak i zamrznuti pregovore.
U razgovoru s hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesićem Degert je pojasnio da je glavni razlog za to što je Hrvatska proglasila "Zaštićeni ekološko-ribolovni pojas" (ZERP) u Jadranu, te što su njeni odnosi sa Slovenijom pali na zabrinjavajući nivo.
Degert je ukazao i na sporo provođenje nezaobilaznih reformi u pravosuđu i javnoj upravi.
Mesić je istakao da je potpuno svestan ozbiljnosti trenutka, koji su, prema njegovom mišljenju, proizvela nerešena granična pitanja sa Slovenijom.
On je ponovio spremnost Hrvatske da to pitanje iznese pred Međunarodni sud pravde u Hagu, preuzimajući obavezu da će poštivati odluku tog suda, navodi se u saopštenju iz Kabineta hrvatskog predsednika.
Kada je reč o ZERP-u, Mesić je naglasio da je neosporno suvereno pravo Hrvatske da proglasi taj pojas, ali da pri traženju izlaza iz sadašnje krize treba imati na umu i to da će Hrvatska ulaskom u EU ionako biti obavezna da i u tom pitanju primenjuje evropske standarde i kriterijume.
Iz Brisela su proteklih nekoliko sedmica stizale prvo naznake, a onda i jasne poruke da bi Hrvatska zahtevom na sprovodjenju svog Zaštićenog ekološko-ribolovnog pojasa (ZERP) mogla da uspori, ili čak potpuno zakoči ulazak u EU.
Slovenija, trenutno predsjedavajuća država unije, je istovremeno opružila Zagreb da je sasvim blokirao odnose sa Ljubljanom.
Sporni ZERP je, u nameri da dodatno zaštiti Jadransko more i interese hrvatskih ribara, izglasao Sabor u junu 2004. godine.
Ali, posle oštrih protesta Italije i Slovenije, koje smatraju da hrvatski ZERP ugrožova njihove ribolovne interese, i pod žestokim pritiscima Brisela, Zagreb je njegovu primjenu dva puta odlagao.
ZERP je ipak stupio na snagu 1. januara, s ciljem da zaštiti pravo Hrvatske na iskorištavanje, očuvanje i raspolaganje prirodnim bogatstvima mora izvan granice teritorijalnog mora, što je uobičajena praksa u medjunarodnom pravu. Iste pojaseve već su ranije proglasile i Italija i Slovenija.
Istoga dana kada je Hrvatska krenula u sprovodjenje ZERP, Slovenija je preuzela šestomesečno predsjedavanje EU, pa je taj svoj položaj, prema ocenama hrvatskih analitičara, iskoristila za dodatne pritiske na Zagreb, zahtevajući od hrvatskog državnog vrha da stopira sprovodjenje pojasa.
Stav da Hrvatska "sprovodi jednostranu blokadu" prema susedu izneo je ove sedmice slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel na sastanku Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta, na kome se raspravljalo o brzini toka reformi u Hrvatskoj kao najvažnijem uslovu za dovršetak pregovora o njenom učlanjenju u EU.
Rasprava o Hrvatskoj vodjena je na osnovu nalaza glavnog izveštača Evropskog parlamenta Hanesa Svobode (Hannes Swoboda), u kojem se ocenjuje da je zemlja u proteklom jednogodišnjem periodu postigla značajan napredak.
Ali, Svoboda je u izveštaju naveo da ima mnogo toga što treba napraviti. On je pozvao Zagreb na dodatne napore u političkim, pravosudnim i privrednim reformama, i rešavanju otvorenih pitanja sa susedima, posebno misleći na neslaganje Italije i Slovenije oko provodjenja ZERP, za koji smatra da bi mogao da ugrozi i usporiti približavanje Hrvatske EU.
Na Rupelovu izjavu odmah je demantijem reagovalo hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija, a usledila je i reakcija premijera Ive Sanadera, koji je novinarima u Zagrebu rekao da je "Rupel prevršio meru uobičajenu u diplomatskim odnosima dve zemlje."
On je Rupelovo ponašanje ocenio kao pokušaj dodatnog pritiska na Hrvatsku da ukine ZERP, pa je pozvao slovenačkog kolegu da odustane od takvog "nediplomatskog ponašanja" i da se konačno sastane sa hrvatskim šefom diplomatije.
"Ako postoji dobra volja, onda je moguće naći rešenje da Hrvatska primeni ZERP i otkloni razloge protivljenja Rima i Ljubljane," kaže Sanader, potvrdivši da je Hrvatska pozvala Italiju i Sloveniju na razgovore o zajedničkom i svima prihvatljivom rešenju.
Prema mišljenju stručnjaka, Hrvatska ima sve manje izgleda da u EU udje do 2010. godine. Slična ocena poslednjih dana stiže i iz Brisela.
(agencije/MONDO)
U razgovoru s hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesićem Degert je pojasnio da je glavni razlog za to što je Hrvatska proglasila "Zaštićeni ekološko-ribolovni pojas" (ZERP) u Jadranu, te što su njeni odnosi sa Slovenijom pali na zabrinjavajući nivo.
Degert je ukazao i na sporo provođenje nezaobilaznih reformi u pravosuđu i javnoj upravi.
Mesić je istakao da je potpuno svestan ozbiljnosti trenutka, koji su, prema njegovom mišljenju, proizvela nerešena granična pitanja sa Slovenijom.
On je ponovio spremnost Hrvatske da to pitanje iznese pred Međunarodni sud pravde u Hagu, preuzimajući obavezu da će poštivati odluku tog suda, navodi se u saopštenju iz Kabineta hrvatskog predsednika.
Kada je reč o ZERP-u, Mesić je naglasio da je neosporno suvereno pravo Hrvatske da proglasi taj pojas, ali da pri traženju izlaza iz sadašnje krize treba imati na umu i to da će Hrvatska ulaskom u EU ionako biti obavezna da i u tom pitanju primenjuje evropske standarde i kriterijume.
Iz Brisela su proteklih nekoliko sedmica stizale prvo naznake, a onda i jasne poruke da bi Hrvatska zahtevom na sprovodjenju svog Zaštićenog ekološko-ribolovnog pojasa (ZERP) mogla da uspori, ili čak potpuno zakoči ulazak u EU.
Slovenija, trenutno predsjedavajuća država unije, je istovremeno opružila Zagreb da je sasvim blokirao odnose sa Ljubljanom.
Sporni ZERP je, u nameri da dodatno zaštiti Jadransko more i interese hrvatskih ribara, izglasao Sabor u junu 2004. godine.
Ali, posle oštrih protesta Italije i Slovenije, koje smatraju da hrvatski ZERP ugrožova njihove ribolovne interese, i pod žestokim pritiscima Brisela, Zagreb je njegovu primjenu dva puta odlagao.
ZERP je ipak stupio na snagu 1. januara, s ciljem da zaštiti pravo Hrvatske na iskorištavanje, očuvanje i raspolaganje prirodnim bogatstvima mora izvan granice teritorijalnog mora, što je uobičajena praksa u medjunarodnom pravu. Iste pojaseve već su ranije proglasile i Italija i Slovenija.
Istoga dana kada je Hrvatska krenula u sprovodjenje ZERP, Slovenija je preuzela šestomesečno predsjedavanje EU, pa je taj svoj položaj, prema ocenama hrvatskih analitičara, iskoristila za dodatne pritiske na Zagreb, zahtevajući od hrvatskog državnog vrha da stopira sprovodjenje pojasa.
Stav da Hrvatska "sprovodi jednostranu blokadu" prema susedu izneo je ove sedmice slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel na sastanku Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta, na kome se raspravljalo o brzini toka reformi u Hrvatskoj kao najvažnijem uslovu za dovršetak pregovora o njenom učlanjenju u EU.
Rasprava o Hrvatskoj vodjena je na osnovu nalaza glavnog izveštača Evropskog parlamenta Hanesa Svobode (Hannes Swoboda), u kojem se ocenjuje da je zemlja u proteklom jednogodišnjem periodu postigla značajan napredak.
Ali, Svoboda je u izveštaju naveo da ima mnogo toga što treba napraviti. On je pozvao Zagreb na dodatne napore u političkim, pravosudnim i privrednim reformama, i rešavanju otvorenih pitanja sa susedima, posebno misleći na neslaganje Italije i Slovenije oko provodjenja ZERP, za koji smatra da bi mogao da ugrozi i usporiti približavanje Hrvatske EU.
Na Rupelovu izjavu odmah je demantijem reagovalo hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija, a usledila je i reakcija premijera Ive Sanadera, koji je novinarima u Zagrebu rekao da je "Rupel prevršio meru uobičajenu u diplomatskim odnosima dve zemlje."
On je Rupelovo ponašanje ocenio kao pokušaj dodatnog pritiska na Hrvatsku da ukine ZERP, pa je pozvao slovenačkog kolegu da odustane od takvog "nediplomatskog ponašanja" i da se konačno sastane sa hrvatskim šefom diplomatije.
"Ako postoji dobra volja, onda je moguće naći rešenje da Hrvatska primeni ZERP i otkloni razloge protivljenja Rima i Ljubljane," kaže Sanader, potvrdivši da je Hrvatska pozvala Italiju i Sloveniju na razgovore o zajedničkom i svima prihvatljivom rešenju.
Prema mišljenju stručnjaka, Hrvatska ima sve manje izgleda da u EU udje do 2010. godine. Slična ocena poslednjih dana stiže i iz Brisela.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
