Žarko Hrgić sedam godina je živeo u pećini uz Babinu rijeku u naselju Crkvice kod Zenice.
Međutim, pre mesec dana po prvi puta napustio je pećinu i preselio se u kolibu od pruća koju je sam izgradio.
Koliba se nalazi samo pedesetak metara od pećine u kojoj su mineri pre rata skrivali eksploziv za miniranje kamenoloma.
Strahuje od novih poplava, jer je voda pre dve godine iz Babine reke ušla u pećinu u kojoj je spavao.
"Zasad mi je bolje u kolibi. Ne prokišnjava. Toplije je i ugodnije. Imao sam neki predosećaj da će biti velikih kiša. Vidite da je Babina reka nadošla. Još malo pa bi mi ušla u pećinu. Zbog toga sam sagradio ovu kolibu kako se ne bih selio odavde, jer imam dvadesetak pasa o kojima brinem. Kada je bila poplava pre dve godine, ja sam dvadeset puta prelazio Babinu reku da spašavam svoje psiće", govori nam Žarko, dok hrani pse kojima je kućicu napravio ispod mosta.
Žarku je do starosne penzije ostalo još nešto više od četiri godine. Tvrdi da mu nije problem provesti to vreme uz Babinu reku.
"Kada uvežem staž ovaj u BiH i onaj iz Nemačke, dobit ću pristojnu penziju od koje ću moći sagraditi i pravi dom", govori Žarko pokazujući svoju potleušicu.
Žarko Hrgić je u mladosti bio izvrstan sportista. Trenirao je borilačke veštine, a njegov prijatelj iz toga vremena Taib Seferović za Žarka tvrdi da je bio dobar majstor borilačkih veština.
"Znao je karate, judo, tekvando, boks... Volio je trčanje, ali mislim da nije zaslužio da živi ispod ljudskog dostojanstva. Vlast se ipak trebala pobrinuti da mu ponudi neku garsonjeru ili prikladan smještaj, bez obzira što je prodao svoj stan. Pokušao sam mu pokloniti jedan od mnogobrojnih parfema koje prodajem na ulici. Međutim, on se samo nasmijao kada se malo pošpricao po ruci. Kaže: 'Taibe, nemoj zezati. Sve su to lažnjaci. Razumije se odlično u parfeme i cigarete, iako savija škiju i to kad ima", dodaje Taib.
Žarko nema posebnih želja. Ponekad mu navrate prijatelji s kojima je radio u čeličani zeničke Željezare, popiju koje pivo, zapale cigarete i duhan, ako imaju, te "razbace" priče iz dobrih vremena.
"Verujem da će se sve posložiti i da ću za nešto više od četiri godine dobiti pristojnu penziju, jer sam u Njemačkoj radio 20 godina. Nadam se da ću život nastaviti u nekoj pristojnijoj sredini, izvan ove kućice i pećine. Ova moja potleušica spasit će me novih nevolja. Jer, ako još malo nadođe Babina reka voda će mi ući u pećinu. Dobro je imati i 'rezervni' položaj", smije se Žarko.
