Haški tribunal sutra će izreći presudu prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, optuženom za genocid.
Presuda Karadžiću zakazana je za 24. mart, kada se u Srbiji obeležava godišnjica početka NATO bombardovanja Srbije.
Očekuju se burne reakcije na presudu, koja će, uz presudu ratnom komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, biti jedna od najvažnijih koje je Haški tribunal izrekao.
Karadžić je 1995. godine optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja.
Najteži zločin koji mu se stavlja na teret je "učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu eliminisanja bosanskih muslimana u Srebrenici, ubijanjem muškaraca i dečaka, te prisilnim odvođenjem žena, dece i jednog dela starijih muškaraca iz tog područja".
Poznavaoci prilika i advokati pretpostavljaju da će Karadžić biti osuđen na doživotnu robiju i da bi drugačija presuda bila iznenađenje.
Karadžić je bio predsednik RS od 1992. godine do 1996. godine, kada je podneo ostavku pod pritiskom međunarodne zajednice i Slobodana Miloševića, koji je tada bio "u ljubavi" sa zapadom kao "faktor mira i stabilnosti", da bi kasnije i sam bio optužen pred Haškim tribunalom.
Radovan Karadžić je od 1996. godine do jula 2008. godine bio u bekstvu, da bi po hapšenju isplivali neverovatni detalji njegovog skrivanja.
Karadžić, koji je u pre rata bio psihijatar u Sarajevu, u bekstvu je pustio bradu i kosu i predstavljao se kao Dragan David Dabić i radio je u privatnoj lekarskoj ordinaciji, bavio se alternativnom medicinom, isceljivanjem, bioenergijom, objavljivao je članke u novinama...
Opušteno je živeo u Beogradu, u novobeogradskim blokovima, imao je omiljeno mesto za izlaske, vozio se gradskim prevozom...
Dragan Dabić je prekinuo sve kontakte sa porodicom Radovana Karadžića, suprugom Ljiljanom Zelen Karadžić, kćerkom Sonjom i sinom Aleksandrom, pa se tako "relaksiran" upuštao i u ljubavne avanture sa ženama koje je "isceljivao".
Dabić se pojavljivao u javnosti i učestvovao na tribinama o alternativnoj medicini, a imao je sopstveni sajt na kojem je objavio lažnu biografiju, u kojoj je čak pisalo da "živi u Novom Beogradu u Ulici Jurija Gagarina".
Pogledajte kako je izgledao sajt Dragana Davida Dabića.
O Dabićevim javnim nastupima izveštavali su i mediji, koji nisu imali pojma o kome je zapravo reč, pa je tako B 92, kako su javile "Novosti", izveštavao o Trećem festivalu zdravog života na kojem je učestvovao i Dabić predavanjem na temu "Kako negovati sopstvene energije", svega dva meseca pred hapšenje.
U Smederevu je 2007. godine, u organizaciji časopisa "Zdrav život" govorio na temu "Odnos tihovanja i medijacije".
Dragan David Dabić je sarađivao sa tim časopisom, u kojem je objavljivao članke o alternativnoj medicini.
"Nije imao bosanski naglasak, pričao je kao da je iz Beograda. Ja za njega nisam čula, prvi put sam čula kad se javio u 'Zdrav život' krajem prošle godine. Jednom prilikom smo pričali o tome čime se bavio. Rekao je da je bio klinički psihijatar",rekla je posle hapšenja Karadžića za B92 žena koja je pratila Dabićev rad.
"Imala sam prilike da ga jednom ili dva puta sretnem na Terazijama i pričali smo normalno, prošetali tuda, popili čaj i viđala sam ga par puta tako, znači, normalno se šetao. Držao je jako dobra predavanja, na predavanjima je uglavnom bilo od 200 do možda 400 ljudi, ona kojima sam ja prisustvovala", rekla je ta žena.
Dragan David Dabić, odnosno Radovan Karadžić, uhapšen je u julu 2008. godine u Beogradu u autobusu GSP-a na liniji 73, kada je išao od Novog Beograda ka Batajnici.
Karadžić je rođen u Petnjici kod Šavnika 19. juna 1945. godine. Osnovnu školu završio je u Nikšiću, a sa 15 godina je došao u Sarajevo, gde je završio Medicinski fakultet i specijalizovao neuropsihijatriju. Deo školovanja proveo je u Americi.
Politikom je počeo da se bavi 1990. godine, kada je izabran za predsednika Srpske demokratske stranke, a 12. maja 1992. godine izabran je za predsednika Republike Srpske.
Karadžić je pisao i pesme, a njegovi prijatelji bili su pesnici Rajko Petrov Nogo, Gojko Đogo, kao i pisac i slikar Momo Kapor.
"Čujem korake razaranja, grad gori kao tamjan u crkvi, u dimu vidim našu savest...", stihovi su jedne Karadžićeve pesme.
Pored Srebrenice, Karadžić se u karijeri "ratnika-pesnika" istakao i trogodišnjom opsadom i bombardovanjem Sarajeva, zbog kojih su Srbi izašli na loš glas u celom svetu.
Poslušajte razgovor Miloševića i Karadžića iz 1991. godine, dok su obojica uživali u vlasti i pripremama za ratove u kojima će Srbi doživeti najveći poraz u istoriji:
Slobodan Milošević je na kraju u američkoj vazduhoplovnoj bazi Dejton lako pristao da veliki delovi Sarajeva pripadnu Bošnjacima, pa se ispostavilo da je čitava akcija opsade bila bila uzaludna.
Karadžić, Milošević i Mladić su sumanutom višegodišnjom opsadom Sarajeva posredno zapečatili i sudbinu mnogih Srba koji su ostali u tom gradu.
Muslimani su ih ubijali, mučili i ponižavali i smatra se da je najmanje 2.500 Srba ubijeno u Sarajevu tokom opsade, a procene se kreću i do 10.000 stradalih Srba.
Karadžić je svoje goste na Palama često vodio na brda iznad Sarajeva odakle su srpske snage granatirale grad. Svedoci navode da su srpski vojnici kao najveću čast gostima nudili da ispale topovske granate na Sarajevo.
Jedan od najdražih gostiju bio mu je kontroverzni ruski pisac Eduard Limonov.
Za Karadžića se govorilo i da je bio strastveni kockar, te da je u beogradskom hotelu "Interkontinental" u jeku "borbe za srpski narod" umeo da prokocka i više stotina hiljada tadašnjih nemačkih maraka za noć, dok je plata prosečnog Srbina iznosila 10 maraka.
Karadžić je u delu naroda važio za heroja i čak je i "ušao u gusle".
Karadžić će presudu sudskog veća kojim presedava sudija O-Gon Kvon, slušati sudnici, pošto je u pritvoru Haškog tribunala, dok će javnost moći da je prati i preko interneta, sa odloženim prenosom od pola sata.
Suđenje Karadžiću počelo je u oktobru 2009. godine, a završeno je 2014. godine.
Tokom suđenja branio se sam, bez advokata, ali uz pomoć stručnog pravnog tima.
Na sutrašnju presudu i Karadžić i tužilaštvo haškog tribunala imaće pravo da ulože žalbu.
Optužbe protiv Karadzića sažete su i usredsređene na etničko čisćenje u BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995. godine, te genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.
Ta krivična dela su, pored genocida, u pet tacaka kvalifikovana kao zločini protiv covecnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
Broj opština u kojima su počinjena krivična dela je 27.
Karadžić je optužnicom - zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem - označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH.
Tužilaštvo tvrdi da su, pored VRS, u tom poduhvatu učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.
Kao "dodatne zločinacke poduhvate" Karadžica i Mladića, tužioci navode "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija".
