Danas i sutra u Rimu bi trebalo da se održan prvi sastanak mešovite katoličko-pravoslavne komisije na kojem će se raspravljati o načinu i dužini rada Komisije koja bi trebalo da da mišljenje ulozi u II Svetskom ratu Alojzija Stepinca.
Od tog mišljenja, naime, zavisi da li će Stepinac, koga većina Srba smatra zločincem, a koji je već proglašen blaženim, biti i kanonizovan u katoličkog sveca.
Iako nema zvanične potvrde održavanja ovog sastanka hrvatski i srpski mediji pišu da će on biti održan 12. i 13. jula u Rimu, a papa Franja smatra da Komisija ne bi trebalo da razmatra taj slučaj duže od godinu dana.
Analitičari u Srbiji smatraju da je dobro što će biti održan prvi susret članova mešovite komisije, ali nisu optimisti kada je reč o nalaženju kompromisa.
''Verujem da je ovo prvi u veoma dugom nizu sastanaka na kojem će se razgovarati o istorijskim okolnostima koja okružuju nadbiskupa Stepinca. Logično bi bilo da tema ovog sastanka bude orijentacione prirode i određivanje punog sastava komisije, jer ovo je ipak istorijsko pitanje, oko kojeg treba da bude uključeno još stručnjaka iz oblasti istorije'', kaže predsednik Centra za istraživanje religije, politike i društva, Nikola Knežević, za Tanjug.
On navodi da je sastanak veoma važan jer je pitanje učešća Stepinca ključni kamen spoticanja u odnosima između SPC i Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj.
''Papina odluka da oformi komisiju pre nego što dopusti formalnu kanonizaciju predstavlja izrazito fer i mudar potez, kao i čin kojim se izražava poštovanja prema SPC i srpskom narodu'', rekao je Knežević dodajući da se sporna istorijska pitanja mogu rešiti isključivo dijalogom i usaglašavanjem oko istorijskih činjenica i nikako drugačije.
Ukoliko se postigne određena doza saglasnosti u radu dve komisije, biće to od istorijskog značaja za dve crkve, smatra on navodeći da ne bi bio previše optimista s obzirom na to da decenijama unazad na obe strane postoje ponekad i dijametralno suprotna stanovišta o Stepincu.
Ocenjujući da nema sumnje da je proces Stepincu bio montiran od strane komunističkih vlasti Jugoslavije, kao i mnogi drugi u to vreme jer se radilo o jednom revanšističkom komunističko - totalitarnom sistemu, Knežević je istakao da sa druge strane, postoje istorijske činjenice ili indikacije da je Stepinac podržavao režim NDH i prečesto bio pasivan u odnosu na zločine počinjene u NDH, te da je učinio vrlo malo ili ništa da se oni spreče.
Sve su to pitanja koja se podrobno moraju analizirati i bojim se da pred ovom komisijom predstoji dugogodišnji rad.
I naučni saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije Aleksandar Raković smatra da je lepo što će se u utorak održati prvi sastanak ove komisije koja će se baviti istorijskom ulogom Stepinca.
''Moguće je da će to malo, u nekom smislu, dovesti do poboljšanja dijaloga, ali čini mi se, s obzirom na sastav delegacije Rimokatoličke crkve koja dolazi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, da ta strana nije spremna da napravi kompromise za koje je zainteresovana SPC'', rekao je Raković u izjavi za Tanjug.
Kako kaže, ukoliko i dođe do nekih kompromisa, to će zapravo biti kompromisi koja bi SPC mogla da napravi sa Vatikanom, odnosno, vrhom Svete stolice.
Srpska pravoslavna crkva protivi se Stepinčevoj kanonizaciji jer smatra da se nije dovoljno zauzeo za pravoslavne, Srbe, Jevreje i Rome koji su u vreme NDH bili proganjani.
SPC je poslala pismo papi Franji, koji je pak, uz to što je rekao da za njega nema dilema o Stepinčevoj svetosti, preporučio osnivanje pravoslavno-katoličke komisije koja bi razmotrila događaje u Drugom svetskom ratu.
Papa Franja, naime, smatra da se dijalogom može doći do minimuma saglasja, a da je dijalog jedini način da se dođe do toga pokazao je prvi susret patrijarha Ruske pravoslavne crkve Kirila i pape Franje u februaru ove godine na Kubi.
