Na suđenju Iliji Jurišiću svedočili su Radovan Krstić i Miodrag Vukmirica koji su sa teškim povredama preživeli napad na kolonu JNA prilikom povlačenja iz Tuzle, 15. maja 1992. godine. Krstić i Vukmirica koji su tada imali 19 godina.
Na suđenju Iliji Jurišiću pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu su svedočili Radovan Krstić i Miodrag Vukmirica koji su sa teškim povredama preživeli napad na kolonu JNA prilikom povlačenja iz Tuzle, 15. maja 1992. godine.
Krstić i Vukmirica koji su tada imali 19 godina i bili na odsluženju redovnog vojnog roka. Oni su rekli da su u Tuzlu prekomandovani kao ispomoć pošto je tuzlanska kasarna trebalo da se iseli.
"Kolona je bila formirana oko pet ili šest sati. Dobili smo strogo naređenje od kapetana Radeta Mijatovića da nijednim gestom niko ne sme nikog da provocira", kazao je Krstić koji sada živi u Bijeljini.
Kako je ispričao, bilo je stotinak kamiona i vojnih vozila, a sa njim u kamionu bilo je između 10 i 15 vojnika i kretali su se u pravcu raskrsnice takozvane brčanske malte gde se zločin dogodio.
"Sedeo sam pozadi, jedna žena je mahnula. Kada smo krenuli čuo sam prvi pucanj. Odmah zatim usledilo je još.. bilo je zastrašujuće... sa svih strana su prštali meci. Prvi metak me je pogodio u desni kuk. Kada sam hteo da se sagnem pogođen sam u desnu ruku, a zatim i u obe noge", posvedočio je Krstić koji je uz vozača Radana Stevanovića u tom trenutku jedini bio živ.
Stevanović je prema njegovim rečima bio tri puta pogođen u grudi, ali je kamion odvezao kilometar i po do pumpe. Tada je kamion prednjim delom upao u kanal i oni su su ispali. "Ležao sam na asfaltu. Vozila su prolazila spašavao se ko je mogao. Video sam da se pucalo iz rovova pored puta", ispričao je svedok, dodajući da su tražili pomoć od nekih žena koje su bile tu, ali da im niko nije prilazio.
Posle određenog vremena zaustavio se kamion "Tam" iz kojeg je izašlo 15 vojnika u različitim uniformama za koje je pretpostavio da su iz Teritorijalne odbrane Tuzla.
"Jedan od njih mi je seo na prsa, stavio pištolj u usta i opalio. Šiknula mi je krv. Kada je video da sam još živ udario me, a pošto sam video da će nastaviti da me udara napravio sam se mrtav", posvedočio je Krstić.
Svedok je rekao da je došla hitna pomoć i da se seća dečaka koji ga je pomazio i rekao: "Čiko, ne brini se, biće sve u redu". Posle je kako je naveo prebačen u bolnicu na Gradini gde je bio do 9. juna, a odatle u zatvor do 15. jula.
Čoveka koji mu je pucao u usta video je posle u zatvoru i kasnije je saznao da se zove Izet Smajić.
Svedok Miodrag Vukmirica rekao je da je bio u vozilu sa obeležjima Crvenog krsta kada je kolona krenula i da je pogođen u nogu.
"Pucalo se sa svih strana. Kamion je pogodila zolja posle čega je počeo da gori. Razbio sam prozor šakama, ali sam se zaglavio pa su mi šake izgorele", kazao je on navodeći da je ipak uspeo da izađe iz kamiona i uleti u jedan haustor gde mu je jedna žena previla šake.
Posle toga je prebačen u bolnicu, a kasnije i u zatvor gde je bio do razmene.
U napadu na kolonu JNA u Tuzli, prema optužnici, ubijeno je 92 vojnika, 33 je ranjeno, a uništeno je više sanitetskih vozila.
Ilija Jurišić je po navodima optužnice, kao dežurni starešina u Operativnom štabu Centra javne bezbednosti u Tuzli nakon prijema naredbe od svog pretpostavljenog Mehmeda Bajrića putem radio veze svim pripadnicima TO Tuzla izdao naredbu za otvaranje vatre na sredinu kolone.
(Beta)
Krstić i Vukmirica koji su tada imali 19 godina i bili na odsluženju redovnog vojnog roka. Oni su rekli da su u Tuzlu prekomandovani kao ispomoć pošto je tuzlanska kasarna trebalo da se iseli.
"Kolona je bila formirana oko pet ili šest sati. Dobili smo strogo naređenje od kapetana Radeta Mijatovića da nijednim gestom niko ne sme nikog da provocira", kazao je Krstić koji sada živi u Bijeljini.
Kako je ispričao, bilo je stotinak kamiona i vojnih vozila, a sa njim u kamionu bilo je između 10 i 15 vojnika i kretali su se u pravcu raskrsnice takozvane brčanske malte gde se zločin dogodio.
"Sedeo sam pozadi, jedna žena je mahnula. Kada smo krenuli čuo sam prvi pucanj. Odmah zatim usledilo je još.. bilo je zastrašujuće... sa svih strana su prštali meci. Prvi metak me je pogodio u desni kuk. Kada sam hteo da se sagnem pogođen sam u desnu ruku, a zatim i u obe noge", posvedočio je Krstić koji je uz vozača Radana Stevanovića u tom trenutku jedini bio živ.
Stevanović je prema njegovim rečima bio tri puta pogođen u grudi, ali je kamion odvezao kilometar i po do pumpe. Tada je kamion prednjim delom upao u kanal i oni su su ispali. "Ležao sam na asfaltu. Vozila su prolazila spašavao se ko je mogao. Video sam da se pucalo iz rovova pored puta", ispričao je svedok, dodajući da su tražili pomoć od nekih žena koje su bile tu, ali da im niko nije prilazio.
Posle određenog vremena zaustavio se kamion "Tam" iz kojeg je izašlo 15 vojnika u različitim uniformama za koje je pretpostavio da su iz Teritorijalne odbrane Tuzla.
"Jedan od njih mi je seo na prsa, stavio pištolj u usta i opalio. Šiknula mi je krv. Kada je video da sam još živ udario me, a pošto sam video da će nastaviti da me udara napravio sam se mrtav", posvedočio je Krstić.
Svedok je rekao da je došla hitna pomoć i da se seća dečaka koji ga je pomazio i rekao: "Čiko, ne brini se, biće sve u redu". Posle je kako je naveo prebačen u bolnicu na Gradini gde je bio do 9. juna, a odatle u zatvor do 15. jula.
Čoveka koji mu je pucao u usta video je posle u zatvoru i kasnije je saznao da se zove Izet Smajić.
Svedok Miodrag Vukmirica rekao je da je bio u vozilu sa obeležjima Crvenog krsta kada je kolona krenula i da je pogođen u nogu.
"Pucalo se sa svih strana. Kamion je pogodila zolja posle čega je počeo da gori. Razbio sam prozor šakama, ali sam se zaglavio pa su mi šake izgorele", kazao je on navodeći da je ipak uspeo da izađe iz kamiona i uleti u jedan haustor gde mu je jedna žena previla šake.
Posle toga je prebačen u bolnicu, a kasnije i u zatvor gde je bio do razmene.
U napadu na kolonu JNA u Tuzli, prema optužnici, ubijeno je 92 vojnika, 33 je ranjeno, a uništeno je više sanitetskih vozila.
Ilija Jurišić je po navodima optužnice, kao dežurni starešina u Operativnom štabu Centra javne bezbednosti u Tuzli nakon prijema naredbe od svog pretpostavljenog Mehmeda Bajrića putem radio veze svim pripadnicima TO Tuzla izdao naredbu za otvaranje vatre na sredinu kolone.
(Beta)
