Potpredsednik Tribunala, kineski sudija Liu Daćun (Liu Daqun) odbacio je, kao neutemeljenu, tvrdnju odbrane da su sudije Teodor Meron (Theodor), Karmel Ađijus (Carmel Agius) i Fausto Pokar (Pocar) bili pristrasni na generalovu štetu.

Odbrana je u zahtevu za izuzeće tvrdila da su sudije Ađijus i Pokar već “utvrdile Mladićevu krivicu” u presudi koju su, u drugom procesu, izrekle grupi oficira Vojske Republike Srpske, predvođenih Vujadinom Popovićem i LJubišom Bearom.

Tribunal je potpukovnike Popovića i Bearu osudio na doživotni zatvor zbog genocida nad Muslimanima u Srebrenici, u leto 1995.

Mladić (73), tadašnji komandant VRS, optužen je, takođe, za genocid nad oko 7.000 muslimanskih muškaraca iz Srebrenice.

Mladićeva odbrana je tvrdila da je sudija Meron “u prošlosti izjavljivao da je Mladić kriv”.

Branioci su, pritom, citirali da je u avgustu 2003. Meron, kao tadašnji predsednik Tribunala, izjavio da taj sud “neće smatrati svoj rad okončanim sve dok Karadžić i Mladić ne budu privedeni pravdi”.

U oktobru 2003. Meron je, pred Savetom bezbednosti UN podsetio da je Tribunal osnovan da sudi “najodgovornijima za najveće zločine” i podvukao: “Ta misija neće biti završena dok ne budemo sudili Mladiću i Karadžiću”.

U današnjoj odluci, sudija Daćun je, odbijajući zahtev za izuzeće sudija Ađijusa i Pokara, naglasio da se žalbe Mladićeve odbrane o kojima će odlučivati Apelaciono veće, ne odnose na pitanje generalove krivične odgovornosti za zločine, već na proceduralna pitanja.

Odbrana je uložila žalbu na termine za završne podneske i reči, kojim će proces biti okončan, kao i na odluku kojom je raspravno veće odbilo njenu tvrdnju da je zbog sudijskih pomoćnika narušeno Mladićevo pravo na fer suđenje.

Sudija Daćun je stoga odbio tvrdnju odbrane da to bi to što su Ađijus i Pokar učestvovali u donošenju osuđujuće presude Mladićevim podređenima, moglo značiti da će oni biti pristrasni pri odlučivanju o proceduralnim žalbama generalovih branilaca.

Sudija Daćun naveo je i da su sva trojica njegovih kolega odbacila tvrdnju odbrane da su u svom dosadašnjem radu pokazali pristrasnost na štetu generala Mladića.

Posle današnje odluke, očekuje se da će apelaciono veće ubrzo razmotriti dve žalbe Mladićeve odbrane.

Mladić je optužen za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Optužnica, u pet tačaka, Mladića tereti za progon, istrebljenje, ubistva deportacije i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti. U dodatnih pet tačaka, Mladić je optužen je i za ubistvo, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca, kao kršenje zakona i običaja rata.

Suđenje Mladiću je počelo u maju 2012, godinu dana nakon što je on, posle 16 godina bekstva, bio uhapšen u Srbiji i izručen u Hag.

Tužilaštvo je izvođenje dokaza protiv Mladića završilo u februaru 2014. Dokazni postupak odbrane trajao je od maja 2014. do 16. avgusta ove godine.

Prema okvirnom planu Haškog tribunala, prvostepena presuda Mladiću trebalo bi da bude izrečena do novembra 2017.