"Je li nam pre bilo bolje: Nostalgija ili to potvrđuju i brojevi?", naslov je teksta koji danas objavljuje hrvatski "Večernji list".
Da li smo pre živeli bolje ili tako često misle ljudi u nekim godinama, obično nakon što zagaze u srednje doba, svesni da umesto ideala imaju mnoga neispunjena očekivanja, pita autorka teksta.
"Javlja li se zato kod ljudi nostalgija za vremenom njihove mladosti u kojem se sve činilo lakšim i ostvarivim?", još jedno je od postavljenih pitanja.
Navodi se da to nije specifičnost samo Hrvatske u kojoj mnogi žale za Jugoslavijom, gledajući je "i u zreloj dobi kroz ružičaste naočare", nego i u svetu traju rasprave o tome zašto ljudi misle da je pre sve bilo bolje.
Ta divna Jugoslavija....
Sociolog Benjamin Perasović ističe da je univerzalno kod svih naroda da su ljudi nostalgični prema razdoblju u kojem su bili mladi i pamte to vreme kao lepše nego kad su stariji, bolesniji.
Ali, kada je reč o Hrvatskoj, neki sa pravom mogu reći da je 1990. bilo bolje jer je otada stopa rizika od siromaštva udvostručena, u penziju se krajem 90-ih odlazilo u proseku s 54 godine, a danas ljude čeka rad do 70. Na pitanje je li pre sve bilo bolje, Perasović odgovara:
"Bilo mi je bolje jer nisam imao dva stenta kod srca i nisam morao piti lekove za pritisak. Ali, ne može se na razdoblje iza nas gledati crno-belo. Ljudi često zbog emotivnih, političkih i ideoloških preferencija za prošli sistem govore ili da je bio grozan ili divan, a takvo pojednostavnjivanje zapravo je smešno i deplasirano. Objektivno su stepen sloboda i nivo demokratije u bivšoj državi bili neuporedivo lošiji pre nego danas, ali stepen socijalne sigurnosti bio je veći", kaže Perasović.
Ljiljana Kaliterna Lipovčan, voditeljka Centra za istraživanje kvaliteta života Instituta Ivo Pilar, objašnjava:
"U psihologiji postoji 'optimizam pamćenja' pa jednostavno više pamtimo lepe trenutke i ono što nas usrećuje te imamo utisak da je pre bilo bolje. Ljudi stariji od 40 godina pamte vreme mladosti i misle da im je bilo bolje kad su bili mlađi i imali visoka očekivanja nego sada kad im se očekivanja nisu ostvarila. Pošto smo mi demografski stara nacija, kod nas još više ljudi nego u drugim zemljama misli da im je pre bilo bolje. Budućnost je neizvesna, pa nam se čini da je sve prošlo bilo bolje i da čak i loše stvari koje su nam se dogodile nisu bile tako loše jer smo ih preživeli...", kaže ona.
Priča o nostalgiji za prošlim vremenima ne javlja se samo na ličnom, političkom, nego i na umetničkom niovu.
"Meni su u muzici 90-te bile neuporedivo draže nego 80-e i kao sociologu mi je smešna nostalgija za 80-ima i mistifikacija novog talasa. U muzičkom smislu su mi 90-e bile neuporedivo bolje, zdravije i draže kad je reč o roku i elektroničkoj muzici jer se tada obnovila nada, društveni pokreti. Nikad se nisam hteo vraćati nostalgično u depresivne 80-te", zaključuje Perasović u tekstu tog lista.
