Od svih zemalja koje su činile nekadašnju SFRJ, izgleda da je u Srbiji ostalo najviše "jugonostalgičara" koji će se i ove godine prisetiti, kako kažu, srećnih vremena i obeležiti nekada najradosniji dan - Dan mladosti, proslavljan u čast rođendana Josipa Broza Tita.
Mnoga od obeležja tog, tada nazvanog "praznika omladine", najviše su i danas prisutna u Srbiji, iako se u njoj osećaju najveće posledice, kako smatraju mnogi, antisrpske politike koju je vodio nekadašnji "najveći sin naših naroda i narodnosti".
"Druže Tito grešio si, mi te sad kunemo...", prepravljen deo čuvene pesme piše na jednom Internet sajtu, sa koga se, ipak, pozivaju Titovi pioniri da ponovo organizuju slet.
Jer, danas, od celokupnog raskošnog dekora priređivanog u njegovu čast, još jedino nedostaje ta velelepna sportska priredba, koja je održavana svake godine 25. maja na stadionu JNA u Beogradu, i na kojoj je, kao vrhunac, doživotnom predsedniku uručivana štafeta, sa željama za dug život i dobro zdravlje.
Tako će se i ove godine u Srbiji, u Beogradu, gde je Tito sahranjen, okupiti poštovaoci njegovog lika i dela iz svih krajeva bivše Jugoslavije, kako bi, kako kažu, još jednom izrazili žaljenje za tim vremenima.
"Žalimo što nismo bili složni da sačuvamo onakvu državu u kojoj smo bili srećni. A sada se vadimo na druge, Evropu i Zapad, da su nam krivi što nam se raspala zemlja", kaže predsednik subotičke organizacije "Centar Tito" Đuro Posavica.
"I, molim vas", veli on reporteru Tanjuga, "nemojte da me zovete gospodine, mi smo i dalje drugovi".
A mnogi njegovi drugovi srešće se ponovo na Titovom grobu, u "Kući cveća" gde se, inače, svakog 25. maja okupe brojne delegacije i poštovaoci Josipa Broza iz raznih krajeva bivše Jugoslavije.
Na centralnoj svečanosti u Beogradu biće prisutna skoro sva obeležja onog vremena - nekadašnji Titovi pioniri, crvene marame, petokrake, pa cak i štafete, koje će stići iz svih krajeva nekadašnje "srećne zemlje", koja se nakon njegove smrti raspala u prahu i pepelu krvavog građanskog rata.
Mnoga od obeležja tog, tada nazvanog "praznika omladine", najviše su i danas prisutna u Srbiji, iako se u njoj osećaju najveće posledice, kako smatraju mnogi, antisrpske politike koju je vodio nekadašnji "najveći sin naših naroda i narodnosti".
"Druže Tito grešio si, mi te sad kunemo...", prepravljen deo čuvene pesme piše na jednom Internet sajtu, sa koga se, ipak, pozivaju Titovi pioniri da ponovo organizuju slet.
Jer, danas, od celokupnog raskošnog dekora priređivanog u njegovu čast, još jedino nedostaje ta velelepna sportska priredba, koja je održavana svake godine 25. maja na stadionu JNA u Beogradu, i na kojoj je, kao vrhunac, doživotnom predsedniku uručivana štafeta, sa željama za dug život i dobro zdravlje.
Tako će se i ove godine u Srbiji, u Beogradu, gde je Tito sahranjen, okupiti poštovaoci njegovog lika i dela iz svih krajeva bivše Jugoslavije, kako bi, kako kažu, još jednom izrazili žaljenje za tim vremenima.
"Žalimo što nismo bili složni da sačuvamo onakvu državu u kojoj smo bili srećni. A sada se vadimo na druge, Evropu i Zapad, da su nam krivi što nam se raspala zemlja", kaže predsednik subotičke organizacije "Centar Tito" Đuro Posavica.
"I, molim vas", veli on reporteru Tanjuga, "nemojte da me zovete gospodine, mi smo i dalje drugovi".
A mnogi njegovi drugovi srešće se ponovo na Titovom grobu, u "Kući cveća" gde se, inače, svakog 25. maja okupe brojne delegacije i poštovaoci Josipa Broza iz raznih krajeva bivše Jugoslavije.
Na centralnoj svečanosti u Beogradu biće prisutna skoro sva obeležja onog vremena - nekadašnji Titovi pioniri, crvene marame, petokrake, pa cak i štafete, koje će stići iz svih krajeva nekadašnje "srećne zemlje", koja se nakon njegove smrti raspala u prahu i pepelu krvavog građanskog rata.
Štafeta mladosti
Ritual nošenja štafete osmišljen je pre šezdeset godina i trajao je pune 42 godine (1945-1987). To je bila ideja omladine Kragujevca, čije je Odeljenje za sport i fiskulturu osmislilo masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije.
Prva štafeta mladosti pošla je iz Kumrovca, Titovog rodnog mesta. Svake naredne godine ona je polazila iz drugog mesta, iz druge republike, obeležavajući datume događaja iz istorije jugoslovenskih naroda i narodnosti.
Štafetne palice nošene su širom Jugoslavije, po nekoliko meseci, unapred utvrđenim maršutama.
Nosili su ih ronioci pod vodom, planinari je iznosili na najviše vrhove, sa njom su padobranci iskakali iz aviona, mornari je prenosili preko mora, a one minijaturne i najlakše nosili su golubovi pismonoše.
U početku radijom, a kasnije i televizijskim izveštajima, javnost je svakodnevno informisana o kretanju štafete i pratećim programima i proslavama.
Tokom prvih 12 godina napravljeno je više od 20.000 štafetnih palica, 10.286.500 nosilaca pretrčalo je 877.000 kilometara.
Štafete su najčešće pravljene od drveta ili metala, a zajednički element bila im je petokraka ili buktinja na vrhu. Autori štafeta bili su, uglavnom, anonimni, najčešće pioniri, radnici, seoska omladina...
Na završnoj svečanosti na stadionu JNA, 25. maja, Titu je štafetu uručivao najbolji omladinac.
U prvoj štafeti učestvovalo je 12.500 omladinaca koji su, pretrčavši trasu dugu 9.000 kilometara, Titu predali prvih devet štafetnih palica i "Plavu knjigu" sa 15.000 potpisa omladine Šumadije.
Prvu štafetu predao je Titu Mika Tripalo, tadašnji predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije, a poslednju, sedam godina posle Titove smrti, kada je održana završna proslava Dana mladosti, "pionirka širokog osmeha" Rejmonda Bročaj iz Gnjilana predala je štafetu Haimu Redžepiju, tadašnjem predsedniku Omladine Jugoslavije.
Ta posljednja štafeta bila je urađena od pleksiglasa, sa osam kapi krvi koje, gledano iz današnje perspektive, mogu nesvesno nagoveštavati početak prolivanja krvi na prostorima bivše Jugoslavije.
Mnogi istoričari i dalje pridaju odgovarajuću pažnju činjenici da je Jugoslavija za vreme Titovog života bila poznata i priznata zemlja širom sveta i ne retko ocenjuju da se ona posle njegove smrti i procesa nastalih posle pada Berlinskog zida nije mogla očuvati.
Zato brojni «jugonostalgičari» o životu pod Brozovom vlašću ispredaju "ružičaste bajke", koje su, kako kažu, nestale njegovom smrću.
Tvrde da je njegova epoha bila nekakvo zlatno doba i sa sentimentom se sećaju vremena kada se "radilo i lepo živelo".
Ipak, nesumnjivo je da je Josip Broz-Tito obeležio jedan period u našoj i svetskoj istoriji - na različite načine.
(Tanjug)
Prva štafeta mladosti pošla je iz Kumrovca, Titovog rodnog mesta. Svake naredne godine ona je polazila iz drugog mesta, iz druge republike, obeležavajući datume događaja iz istorije jugoslovenskih naroda i narodnosti.
Štafetne palice nošene su širom Jugoslavije, po nekoliko meseci, unapred utvrđenim maršutama.
Nosili su ih ronioci pod vodom, planinari je iznosili na najviše vrhove, sa njom su padobranci iskakali iz aviona, mornari je prenosili preko mora, a one minijaturne i najlakše nosili su golubovi pismonoše.
U početku radijom, a kasnije i televizijskim izveštajima, javnost je svakodnevno informisana o kretanju štafete i pratećim programima i proslavama.
Tokom prvih 12 godina napravljeno je više od 20.000 štafetnih palica, 10.286.500 nosilaca pretrčalo je 877.000 kilometara.
Štafete su najčešće pravljene od drveta ili metala, a zajednički element bila im je petokraka ili buktinja na vrhu. Autori štafeta bili su, uglavnom, anonimni, najčešće pioniri, radnici, seoska omladina...
Na završnoj svečanosti na stadionu JNA, 25. maja, Titu je štafetu uručivao najbolji omladinac.
U prvoj štafeti učestvovalo je 12.500 omladinaca koji su, pretrčavši trasu dugu 9.000 kilometara, Titu predali prvih devet štafetnih palica i "Plavu knjigu" sa 15.000 potpisa omladine Šumadije.
Prvu štafetu predao je Titu Mika Tripalo, tadašnji predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije, a poslednju, sedam godina posle Titove smrti, kada je održana završna proslava Dana mladosti, "pionirka širokog osmeha" Rejmonda Bročaj iz Gnjilana predala je štafetu Haimu Redžepiju, tadašnjem predsedniku Omladine Jugoslavije.
Ta posljednja štafeta bila je urađena od pleksiglasa, sa osam kapi krvi koje, gledano iz današnje perspektive, mogu nesvesno nagoveštavati početak prolivanja krvi na prostorima bivše Jugoslavije.
Mnogi istoričari i dalje pridaju odgovarajuću pažnju činjenici da je Jugoslavija za vreme Titovog života bila poznata i priznata zemlja širom sveta i ne retko ocenjuju da se ona posle njegove smrti i procesa nastalih posle pada Berlinskog zida nije mogla očuvati.
Zato brojni «jugonostalgičari» o životu pod Brozovom vlašću ispredaju "ružičaste bajke", koje su, kako kažu, nestale njegovom smrću.
Tvrde da je njegova epoha bila nekakvo zlatno doba i sa sentimentom se sećaju vremena kada se "radilo i lepo živelo".
Ipak, nesumnjivo je da je Josip Broz-Tito obeležio jedan period u našoj i svetskoj istoriji - na različite načine.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
