U Gornjem Rakovcu, selu udaljenom desetak kilometara od Maglaja, osveštani su zvono i krstovi za novosagrađenu crkvu Rođenja Presvete Bogorodice. Svečanosti je prisustvovalo oko 700 vernika maglajske, ali i susednih parohija, nekadašnjih meštana Gornjeg Rakovca koji sada žive širom zemlje, ali i Švajcarske, Nemačke, Austrije.., piše "Dnevni avaz".
I sada počinje neobičan kontekst ove vesti za crkvu čija je gradnja započete pred građanski rat a nastavljena u martu ove godine.
Crkva je izgrađena zahvaljujući dobrovoljnim prilozima i radu brojnih ljudi, pre svega Srba ali i Bošnjaka..
Nekadašnji meštani okupili su se u Zavičajno udruženje Gornjih Rakovčana – “Ognjište Rakovačko”.
"Sve što radimo, radimo iz ljubavi i u slavu Boga, crkve i naroda. Vlasti žele pomoći povratak, a mi moramo pokazati interesiranje. Siguran sam da će tako i biti", rekao je Davor Vidaković, predsednik Udruženja.
"Osim priloga nekadašnjih meštana, prilozi Bošnjaka pomogli su da se ova crkva izgradi i izgleda ovako lepo. Hvala im svima", kaže protonamesnik Vladimir Kukić, paroh maglajski.
Vest bi već ovime bila dovoljno neobična za bosansko-hercegovačke, ali i šire balkanske prilike, ali to nije sve. Crkva je, naime, sagrađena u selu u kome - niko ne živi.
U Gornjem Rakovcu nekada je živelo nešto više od 400 domaćinstava. Danas ne živi niko. Retki su sada izgradili vikendice i dolaze leti. Na mestu gde je nekada bilo molitvište, vernici su se decenijama okupljali druge nedelje nakon Đurđevdana, na seoskoj slavi.
Na tom mestu 1988. godine počela je i gradnja crkve, a rat je prekinuo završetak radova. Mnogima je bilo čudno što se crkva gradi u selu u kojem ne živi niko, ali meštani su duhovno vezani za ovaj kraj.
"Prisilno živim u Doboju. Maštam da se vratim u svoj Rakovac. Dolazim često, napravio sam sebi vikendicu. Uskoro uvodim struju, onda ću dolaziti češće", kroz suze je rekao Čedo Panić.
Izgradnji crkve podršku je dala i Misija OSCE-a u BiH, s ciljem povratka predratnih stanovnika na ovo područje.