Pošto u Crnoj Gori ima 248 hiljada zaposlenih i 120 hiljada penzionera, podaci takođe pokazuju da je svaki treći građanin, koji ima prihode, korisnik kredita, prenosi Investitor.
Prosečna zaduženost građana je u poslednjih pet godina značajno porasla sa 7,9 hiljada evra u 2014. na 10,7 hiljada u tekućoj godini, navode iz Centralne banke.
Broj građana u kreditima je 20 odsto ukupnog broja od 620.000 stanovnika. Kada se, međutim, ukupni krediti stanovništva podele sa brojem svih građana, dolazi se do podatka da svaki, i onaj tek rođeni, u proseku duguje preko dve hiljade.
Mereno ukupnim kreditima (privrede i stanovništva) od tri milijarde evra, dolazi se do podatka da je svako u proseku dužan pet hiljada evra.
Zbog visoke zaduženosti građana, naročito u gotovinskim neobezbeđenim kreditima, pre par dana reagovala je i Centralna banka i donela mere na rok od dve godine, kojima se predviđa da banke od 1. januara prilikom odobravanja gotovinskih kredita građanima, čiji je rok otplate duži od osam godina, moraju zahtevati njihovo potpuno obezbeđenje kvalitetnim kolateralom.
Prema mnogim procenama, ograničavanje gotovinskih kredita kroz traženje kvalitetnog kolaterala će smanjiti kreditnu aktivnost, iako podaci CBCG pokazuju da banke imaju ogroman potencijal za odobravanje kredita i da njihova likvidnost iznosi 1,1 milijardu evra.
U CBCG kažu da je zaduženost u gotovinskim neobezbeđenim kreditima visoka i da su ih morali ograničiti, ali da stanje nije alarmantno.
Iznose i podatak da je CG u boljoj poziciji nego zemlje regiona jer ukupni krediti stanovništva čine 27 odsto BDP, a recimo u Hrvatskoj i Sloveniji preko 30 odsto, a na nivou EU oko 50 odsto.