Picula je krajem prošle godine imenovan i za prvog izvestioca za preporuke EP za Zapadni Balkan.
Radna grupa za Zapadni Balkna formirana je, inače, u Spoljnopolitičkom odboru EP 2005. godine kako bi odražavala političke prioritete EU i osigurala koherentniji pristup EP regionu.
"I u ovom, devetom mandatu Evropskog parlamenta demokratizacija i transformacija šest zemalja regiona biće u fokusu agende Odbora za spoljnu politiku EP, a s posebnim naglaskom na nastavak politike proširenja", rekli su u kabinetu Picule.
U EP kažu da je ova Radna grupa odgovorna za koordinaciju, uspostavljanje inicijativa i izveštavanje o Zapadnom Balkanu, povezivanje sa Savetom Evrope, zvaničnicima institucija EU, saradnju s predstavnicima i zvaničnicima iz zemalja kandidatkinja i potencijalnih kandidatkinja za članstvo iz regije, kao i predstavnicima UN, Svetske banke i drugih međunarodnih aktera.
"Hrvatsko predsedavanje Savetom EU prilika je da Hrvatska potvrdi svoje spoljnopolitičke prioritete među kojima je proširenje i stabilizacija nama susedne regije Zapadnog Balkana", izjavio je Picula.
On je dodao da je u najvećem interesu Hrvatske da na svim svojim spoljnim granicama ima "druge članice EU" kao garant stabilnost i sigurnosti.
Picula je zaključio da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana, odnosno politika proširenja EU, snažan alat za stabilizaciju regiona i izneo je očekivanje da će se pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom otvoriti na samitu EU - Zapadni Balkna koji treba da se održi početkom maja 2020. godine u Zagrebu.