Ambasador Falkoni je istakao da je Zapadni Balkan podjednako važan Evropskoj uniji, kao što je i Unija važna regionu.

Kada Makron govori o reformi, objašnjava Falkoni, on ne govori o interesu Francuske, već EU, koja mora da bude sposobna da zajednički pobeđuje konkurenciju, da bude relevanatan faktor, što bi unapredilo njene kapacitete na svim poljima.

"Ponekad ovde čujem opaske poput 'želite da se posvetite sopstvenim problemima, zaboravili ste na nas i našu integraciju u EU', ali, nekoliko stvari morate da znate, a jedna je da je EU koju želimo da izgradimo takođe vaša. Kada se pridružite, a to je obećanje, ako ne uradimo ništa, pridružićete se slaboj EU", rekao je ambasador Francuuske u intervjuu "Tanjugu".

Drugi aspekt je, kako kaže, činjenica da Makron za to pitanje ne traži 10 godina, već traži rešenje za sada, što znači da reforma neće odložiti proces integracija, jer se ne kaže 'potrebno nam je 10 - 15 godina i onda ćemo se vratiti vama'.

Kako dodaje, svi ti izazovi treba da budu rešeni sada - u nekoliko naredih godina.

"
Ne misim da je to agenda koja odlaže EU integracije zemalja regiona, pogotovo ne Srbije", rekao je ambasador Francuske.

Zapadni Balkan je u geografskom, istorijskom i svakom drugom smislu deo Evrope i svaki pu
t kada zaboravimo na to, realnost regiona nas pristigne, kao što je bilo, ukazuje, za vreme Prvog svetskog rata i sukoba 90-tih na tlu bivše SFRJ.

"
Potrebni smo jedni drugima, podjednako. Zasigurno je nama, evropskim zemljama, potreban stabilan, prospertitetan region, sposoban i za zajedničku borbu protiv terorizma i klimatskih promena", kazao je Falkoni.

Podseća da je predsednik Makron, kada je govorio o potrebi reforme EU, iako ljudi vole komfor i ne žele da se bave teškim pitanjima, imao na umu činjenicu da se svet promenio od 1957. godine, kada je napravljen evropski projekat, da nema više hladnog rata, te da su se pojavile nove snage, potličke, vojne, ekonomske …

"
Upravo kada je reč o novim izazovima, Evropa mora biti jaka. Ponekad se osećamo uznemireno što razmišljamo različitio, ali moramo da razmišljamo o zajedničkoj buducnosti, da li je želimo, da li želimo da promovišemo moć EU na sivm poljima", rekao je on.

Dodao je da ne može da predviđa dešavanja, kad je reč o Srbiji, ali smatra da "
svi osećaju da nerešeni problem Kosova postoji i da nešto mora da se uradi".

"
Za neke je to priznanje, a za neke da Kosovo mora biti ponovo pod punom zastavom Srbije", interpretira Falkoni suprotne pozicije po pitanju rešavanja kosovskog problema.

Jasno je, ističe, da je za Srbiju i njen ekonomski razvoj, aspiracije i kapacitete kojima treba da se okrene u budućnosti hendikep ako to pitanje ostane otvoreno.

Falkoni kaže da je Kosovo posetio prošle godine, kao diplomata pri UN u Beču, kada je sarađivao sa Euleksom i timom za borbu protiv trgovine ljudima.

Tada ga je očarala Gračanica, koja mu je, kako dodaje, pomogla da bolje razume šta Kosovo i srpske svetinje znače Srbima.

"
Pariz je tu da pomogne da se dođe do rešenja", rekao je ambasador i dodao da je zaštita verskih objekata neizostavan deo vizije o normalizaciji odnosa, koju ima i Francuska.

"
Rešenje mora biti pronađeno na lokalnom novou - nivou Beograda i Prištine, a najbolji i jedini način za to je da se se ponovo sedne za pregovarački sto", kaže ambasador i ocenjuje da to zahteva dve stvari - deeskalaciju tenzija nastalih zbog taksi koje su uvele prištinske vlasti i jake kampanje Srbije za povalčenje priznanja nezavisnosti Kosova.

Falkoni navodi da sadašnji trenutak nije najbolji za razgovore, te da u Pri
štini treba da bude formirana vlada.

Dodao je da su srpske vlasti spremne da nastave razgov
ore, a da je cilj i Pariza i EU da učine sve da se dijalog nastavi.

"
Postoji jaka posvećenost EU, Žozepa Borela, ka tome, ali uloga Francuske kao članice EU u svemu tome bila bi da podrži nastavak pregovora i da, ako bude potrebno, sa Nemačkom održi samit, kako bi se razgovori nastavili", naveo je ambasador koji je u Beogradu od septembra.

Građanima Srbije je poželo sve najbolje u Novoj godini i za Božićne praznike, sa porukom da se nada da će 2020. biti po
djednako dobra ili čak i bolja od prethodne za srpsko - francuske odnose.