Nekadašnji lider Liberalnih demokrata, kasnije visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun u pismima upućenim tadašnjem premijeru Velike Britanije Džonu Mejdžoru više puta je Bosnu i Hercegovinu nazvao "muslimanska domovina".
Banjalučka ATV prenosi da je Ešdaun tokom posete Republici Srpskoj 1992. godine napravio kompletan izveštaj o sarajevskom ratištu, o onome što je vidio na koridoru, o tenkovima, avionima i raketama koje poseduje Vojska Republike Srpske i o tome pisao Mejdžoru.
Takođe, nakon posete, Ešdaun je poslao pismo Radovanu Karadžiću, tadašnjem predsedniku Republike Srpske i u tom pismu naveo da je obišao zatvore na Manjače, kao i one u Omarskoj i Trnopolju i da se ta mesta, na osnovu onoga što je on video, ne mogu nazivati koncentracionim logorima.
"Zadovoljan sam što vidim da komandir u kampu poštuje načela Ženevske konvencije, koliko god mu finansije dozvoljavaju. Hrana je slaba, a lekovi nisu adekvatni. Verujem da je razlog za to što je zemlja u celini pogođena sankcijama," naveo je Ešdaun.
On se osvrnuo i na priču o koncentracionim kampovima u Srpskoj, gde je naglasio "da je prema onome što je on vidio, bilo neodgovorno i netačno nazvati te kampove koncentracionim".
Dva meseca nakon toga, u pismu tadašnjem premijeru Velike Britanije on je naveo da su Srbi svojim avionima napali civilne ciljeve i to kasetnim bombama britanske proizvodnje, kao i da su spremni da se usprotive Rezoliciji UN-a, čak i pod pretnjama američkom avijacijom.
Ešdaun je Mejdžoru više puta pisao o "muslimanskoj domovini", misleći na prostor BiH. U tim pismima nije spomenuo nijedan logor i zatvor u kojem su držani i ubijani Srbi, te je vršio pritisak da Britanija reaguje zbog zatvora, etničkog čišćenja i izbegličkih kampova u Republici Srpskoj.
Takođe, Ešdaun u pismu koje je premijeru poslao 3. aprila 1993. godine piše kako je samo pitanje vremena kada će Srbi "pregaziti" Srebrenicu i njenih 60.000 stanovnika muslimanske veroispovesti, čime će izgubiti podršku za sprovođenje Vens/Ovenovog plana.
Plan je predviđao decentralizovanu BiH podeljenu u deset pokrajina, koje bi imale nadležnosti nad unutrašnjim poslovima i obrazovanjem. Pokrajine bi bile formirane po etničkom principu, dok bi glavni grad Sarajevo bio demilitarizovani distrikt sa sjedištem centralne vlade.
Samo jedanaest dana kasnije, Ešdaun piše, kako žali što Britanija nije spremna da preduzme akciju da spreči pad Srebrenice i njenih 40.000 muslimana u srpske ruke.U tom pismu se založio za jače sankcije protiv Srba.
ATV podseća da je prema popisu stanovništva iz 1991. godine, u opštini Srebrenica je živelo 36.666 stanovnika, od čega 27.572 (75,19%) muslimana.