Užas logora Slana na Pagu, koji je bio preteča Jasenovca i deo logorskog kompleksa Gospić-Jadovno-Pag, najbolje je ilustrovati činjenicom da je za nešto više od dva meseca, od juna do avgusta 1941. godine, u njemu ubijeno oko 10.000 ljudi.
Nakon toga, italijanski vojnici su, svesni posledica takvog zločina koji je doveo do podizanja (srpskog) ustanka krajem jula 1941. godine, prisilili ustaške vlasti da zatvore taj logor, a potom sami uklonili leševe i najveći deo logorskih građevina, a foto-dokumentovali su ono što su po ulasku u logor zatekli.
Poslednji zatvorenici, njih oko 400 preživelih, bili su ujedno i prvi zatvorenici Jasenovca koji su tamo podizali prve logorske barake.
Užasavajući je put tih ljudi koji su pešačili 40 kilometara, preko Velebita do Karlobaga, da bi odande bili prevoženi do Paga, gde ih je većinu čekala smrt u jednom od dva dela logora - za Srbe i Jevreje, iako je među logorašima bilo i Hrvata.
Markovina u autorskom teksu za hrvatski Telegram navodi da je užas logora Slana i sudbina tih ljudi umnogome izbačena iz kulture sećanja u Hrvatskoj.
Jedan od onih koji su preživeli i Slanu i Jasenovac bio je Emerik Blum, jedan od osnivača "Kolegijum artistikuma" u Sarajevu, a kasnije direktor "Energoinvesta" i sarajevski gradonačelnik.
Književnik sa Paga i antifašista Ante Zemljar još je u novembru 1941. godine, zajedno sa Ozrenom Ružićem, postavio venac za žrtve logora na mesnom groblju.
Međutim, u februaru 1993. godine, nakon osamostaljivanja Hrvatke, Zemljarova kuća na Pagu je dignuta u vazduh, a za Zemljara znaju samo retki.
Spomen-ploča žrtvama logora Slana, koja je postavljena osamdesetih godina prošlog veka, početkom devedesetih je uništena, a isto se dogodilo obnovljenoj ploči 2010, pa onda 2013.
Te ploče postavljalo je Srpsko narodno veće.
Ipak, navodi Markovina, u toku je izložba "Slana - radikalni krajobraz" posvećena užasima logora, a snimljen je i film "Uvala".
Izložba je otvorena u zagrebačkoj Galeriji "Nova" i biće postavljena do 23. juna.
Autori pokazuju surovost, lepotu i čudnu energiju pejzaža iz koje se jasno vidi zbog čega je logor tamo napravljen i koliko je poražavajuće takav ambijent delovao na psihu logoraša.
Očigledno je da su se ustaše odlučivale za lokacije logora smrti s jedne strane razmatrajući kako ta mesta najlakše nadgledati, a potom i kako psihički dotući zatvorenike, budući da isto vredi za Jasenovac i čudan tok Save na tom mestu, o čemu je pisao Bogdan Bogdanović.
U blizini ovog ustaškog logora nalazi se i popularna plaža Zrće, na koju dolaze mladi iz čitavog regiona, pa i Srbije, na razuzdane žurke koje se održavaju i danju i noću tokom čitave letnje sezone.