Dve sestre, raseljene zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, sele su u avionu pored nepoznate žene i njene prijateljice, čiji gest ih je oduševio.
Ne kaže se uzalud kako sudbina piše najveće drame i stvara scenarije koji spajaju ili razdvajaju ljude. Jedna takva priča o sreći je priča o sestrama Žugaj iz 1999. godine, izbeglicama sa prostora bivše Jugoslavije.
Kratak susret se dogodio na letu iz Amsterdama za Tvin Siti pre skoro dve decenije. Dve sestre, raseljene zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, sele su pored nepoznate žene i njene prijateljice, za koju se veruje da živi u Minesoti, SAD.
Jedna je bila brineta i imala je zavezanu kosu u konjski rep. Druga je imao plavu kosu srednje dužine. Obe žene su nosile teniske rekete koje su stavile u prtljažnik iznad glave. Razgovarali su o igranju tenisa u Parizu.
Malo po malo počeli su da razgovaraju sa tom ženom. Starija sestra Vanja Žugaj, koja je tada imala 17 godina, pričala je nepoznatim damama o svom detinjstvu i kako su pobegle od kuće, prešle granicu i otišle u Mađarsku i uspele da dobiju vizu za let iz Budimpešte za Sjedinjene Američke Države, preneo je CNN.
Ajda Žugaj, koja je za mesec dana punila 12 godina i nije znala engleski, pomogla je jednoj od žena oko rajsferšlusa. To je sve što je mogla da učini za njih. Kada su izlazili iz aviona, jedna od žena je Ajdi dala kovertu i zamolila ih da je ne otvaraju dok njih dve ne odu. Unutar koverte je bila rukom napisana poruka:
"Za devojke iz Jugoslavije. Žao mi je što je bombardovanje vaše zemlje izazvalo probleme vašoj porodici. Nadam se da će vaš boravak u Americi biti bezbedan i srećan za vas. Dobrodošli u Ameriku. Dozvolite nam da vam pomognemo. Prijatelj iz aviona Trejsi".
Nepoznata gospođa Trejsi iz aviona je zaključila tekst svoje poruke simbolom srca. U koverti su bili i novčanica od 100 dolara i nakit, tačnije par zlatnih minđuša. Čim su stigli u Ameriku, Ida i njena sestra otputovale su u Ajovu kako bi se pridružile svom bratu. Ajda se rado priseća koverte sa dragocenim simbolom pažnje u teškim vremenima.
"Zaista nam je mnogo značilo i bilo je veoma važno. Nakon što smo doživeli i videli toliko loših stvari, to je bio gest koji je udahnuo neophodan dah života kako bismo ponovo mogli da vidimo nešto dobro i pozitivno", rekla je Ajda.
Tih 100 dolara je bio jedini novac koji su imali za leto 1999. Išli su uglavnom u radnju da sebi kupe palačinke i koka-kolu. To im je jedino izgledalo poznato. Sve ostalo im se činilo čudnim. Snalazili su se kako su znali i kombinovali za hranu, uglavnom palačinke i koka-kolu. Ponekad bi ih brat posetio i doneo im piletinu i to je verovatno bilo jedino što su imale da jedu. Posle tri meseca smešteni su u jednu porodicu. Ajda je naučila engleski i počela da se prilagođava životu u novoj zemlji i novom okruženju.
Godinu dana kasnije pridružili su im se i roditelji. Jednog dana njihov otac je zatvorio oči i pokazao na kartu. Sudbina je htela da prst ode na Njujork. Porodica se preselila na Stejten Ajlend sa dva kofera i 500 dolara u džepu. Zbog stalnih premeštanja koverat se izgubio. Ajda danas ima 31 godinu, govori četiri jezika i diplomirala je političke nauke, a njena starija sestra je anesteziolog.
Godinama kasnije pronašla je pismo nepoznate žene i odlučila je da pronađe tu ženu, ali se pokazalo izuzetno teškim, pa je pismo objavila na internetu. Pretpostavlja da žena još uvek živi u SAD u Minesoti, i sve što želi je da joj zahvali na divnom gestu.
"Želim da joj kažem koliko je pozitivnog uticaja imala na moju sestru i mene. To je bila prva stvar koju smo doživeli u Americi, ljubaznost dvoje ljudi koji su čuli našu priču", rekla je ona za CNN.
(MONDO)