Miladin je radio u preduzeću 29 i po godina, a imao uplaćeno samo 9 godina, nema penziju, a sada je ostao i bez krova nad glavom.
Miladin Marković, čovek koji živi u selu Željova u blizini Banovića u Bosni i Hercegovini, mora da napusti kuću u kojoj je živio kao podstanar sa simboličnom kirijom od 150 evra na godišnjem nivou. Ostaje bez krova nad glavom pored već ugrožene egzistencije. Nema nikakva primanja, a trenutno je nezaposlen i ne zna šta će dalje sa životom.
On je je jedan iskreni čestiti radnik, čija životna priča, kako se to u klišeu kaže, može da posluži za filmske priče u kontekstu ogromne nepravde koja je nanesena ovom čoveku. Počevši od rata, gde je kao pripadnik svoju vojnu službu odradio u brigadi civilne zaštite, kopajući prve borbene linije, pa sve do postratnog perioda, koji je verovatno i tragičniji od činjenice, da je Miladinu svaki dan život visio u koncu, bivajući tako izložen smrtnoj opasnosti. Kako i sam kaže, on je skoro 30 godina radio za lokalno preduzeće Rudarinvest Banovići.
Preduzeće je vremenom, kako to i obično biva, postalo tema političkog raskusuravanja lokalnih moćnika, te je od uspešnog preduzeća, gotovo preko noći, postalo neprofitno i neuspešno, što je u prvom koraku značilo stečaj, a u drugom i konačno gašenje preduzeća. Tako je Miladin, nakon što je preduzeće zvanično otišlo 2014. godine u stečaj, ostao na ulici. Nisu mu isplaćene sve plate, niti su mu uplaćeni svi doprinosi za radni staž, pa trenutno ne postoji mogućnost da ostvari penziju. Njegova želja je da mu se pomogne kako bi kupio makar stambeni kontejner u kojem bi mogao i dalje da živi u selu Željova.
"Situacija nije dobra, nemam nikakva primanja. Radio sam u preduzeću 29 i po godina, imao sam uplaćeno samo 9 godina. Da imam neko primanje možda bih se i mogao spasiti, ali ovako ne verujem. Ovako ću morati da tražim pomoć od ljudi da mi pomognu bilo kako, ja ću biti zadovoljan", kaže vidno zabrinuti Miladin za Jutjub kanal "1minut".
Miladin kaže da nekad pomoć dobije od socijalnog i Crvenog krsta, i na tome je zahvalan. Iako je firma bila jaka od nje se i ne nada da će dobiti bilo kakav dinar, te je njegova jedina želja da mu narod pomogne kako bi kupio stambeni kontejner u kojem bi mogao i dalje da živi u selu Željova.
"Nemam primanja, jedino od socijalnog dobijem paket hrane, a ostalo slabo. Nekad dobijem od Crvenog krsta, jednom u 6 meseci i to je to", kaže on.
Komšije imaju reči hvale za Miladina, te smatraju da je prema njemu učinjena velika nepravda.
"Mile komšija je čovek na kome je napravljena velika greška i napravda. Mile je bio u vojsci, služio je, a nema nikakvog benefita. Bio je u firmi veliki radnik, ali eto, oni se ugasili, nije uplaćivan radni staž i čovek je sada ostao bez ičega", kaže komšija Salem Hasić.
Miladin neki dinar zaradi kada pomogne komšijama, te taj novac skuplja za hranu, za lekove kojih kako kaže ima na izvoz i za godišnju kiriju za kuću u kojoj kako izgleda više neće živeti. Kaže da najviše radi kod jednog čoveka koji je rodom iz Finske, te mu je zahvalan jer kako objašnjava prihvatio ga je kao oca i on ga upravo i izdržava u životu.
"Sada je meni samo problem krov nad glavom, a ostalo ću nekako skrpiti. Nije mi svejedno, imam dva izlaza, da kupim kilo najlona da napravim šator i otvoreno kažem svima tu živim, ili druga opcija da se obesim, nemam druge", kaže Miladin koji veruje u snagu i volju dobrih ljudi da će mu pomoći.
Komšija iz Finske takođe je imao samo reči hvale za Miladina.
"On je dobra duša. Ali u velikom problemu, izgubio je mesto stanovanja, i mi smo uzeli od njega izjavu o njegovoj situaciji i o njegovim željama da bi obezbedio sebi barem jedan stanbeni kontejner. Mi smo spremni da mu pomognemo da može mirno živeti u njegovom dragom selu. Miladin je dobar čovek, međutim udaran je sa svih strana ali njegova dobra duša je sve pretrplea", rekao Antti Tepponen.
Iako je plaćao celu kuću, Miladin kaže da je živeo samo u jednoj sobi, gde je imao sve što mu je potrebno, te smatra da je za njega dovoljna jedna soba i kupatilo.
"Ne pušim, ne pijem, kafu ne pijem. Nisam neka pijanica, sve se mora ispitati, komšiluk može da potvrdi da nisam neki koji će uništiti nešto", objašnjava Miladin dok pokazuje svoju već spakovanu odeću u kesama za smeće, spreman da napusti svoj stari dom sa nadom da će dobri ljudi pomoći da se useli u neku sobu ili kućicu koju će moći da održava i da živi nekim lagodnijim životom.
(MODNO)