Kao što je jedna porodica iz Rusije držala lava kao kućnog ljubimca, tako i Ibrahim Al Havai, biznismen iz Dubaija, koji živi u vili na Poljinama u Sarajevu, drži mladunče lava kao kućnog ljubimca. Al Havai je aktivan na društvenim mrežama, gde često objavljuje svoju svakodnevicu, a redovno kači slike i snimke sa mladunčetom lava kojeg drži kao kućnog ljubimca u svojoj vili na Poljinama. Prema njegovim objavama može se zaključiti da uživa u luksuznom životu, automobilima i putovanjima. Ispod jedne fotografije sa lavom je čak i napisao: "Samo za hejtere!"
Ibrahim je jedan od vlasnika Al Havai Grupe iz Dubaija i bio je zainteresovan za kupovinu Fabrike duhana Mostar za šest miliona konvertibilnih maraka, nakon što je među devet zainteresovanih kupaca za nekadašnjeg mostarskog giganta u drugom krugu dao najbolju ponudu na javnoj prodaji u Opštinskom sudu Mostar, podseća sarajevski portal Klix.
Nakon što su mediji objavili informaciju da Ibrahim Alhavai na Poljinama u Sarajevu drži mladunče lava kao kućnog ljubimca, formiran je predmet za dalje postupanje u saradnji sa policijskim i drugim organima, po potrebi. "Inspektorat veterinarske inspekcije Kantonalne uprave za inspekcijske poslove KS dobio je prijavu, kojom se inicira inspekcijski nadzor na okolnosti držanja mladunčeta lava u sarajevskom naselju Poljine", rečeno je iz KUIP-a za N1 Sarajevo.
U skladu sa Zakonom o zaštiti i dobrobiti životinja u BiH, zabranjeno je držati kao kućne ljubimce životinje koje su zaštićene, divlje životinje, kao i životinjske vrste i pasmine koje su opasne za život, a koje su navedene u prilogu Pravilnika o držanju opasnih životinja. Ovim zakonom, za kršenje navedenih odredbi propisane su novčane kazne za one koji imaju životinje koje iznose od 30 do 10.000 KM (oko 5.000 evra).
U skladu sa članom 38. istog zakona, iz KUIP-a pojašnjavaju da inspektor može privremeno ili trajno da oduzme životinju i smesti je na drugo odgovarajuće mesto o trošku imaoca ili vlasnika, uz napomenu da u konkretnom slučaju činjenice tek treba utvrditi, a na osnovu kojih će se odlučivati o daljim merama. Doc. dr. prof. na sarajevskom Veterinarskom fakultetu, Vedad Škapur, za N1 kaže da mu nije jasno kako uopšte ima mogućnosti da neko privatno lice dobije dozvolu da drži u stanu lava. Podvlači da je to zakonski prosto nemoguće.
"Takva vrsta životinja zahteva jako preciznu dokumentaciju, sprovođenje karantina, prostor karantiranja, prostor boravišta, uslove držanja te životinje, način ophođenja u smislu veterinarske brige i nege, načina organizovanja ishrane itd. To je jedan ceo splet stvari koje treba da zadovolji neko da drži lava u nekom prostoru koji je povremeno dostupan javnosti ili je to neki zoološki vrt", kaže Škapur.
"Divlje životinje othranjene na ruku su najopasnije"
Postoji jasna procedura kako uvesti životinje u državu, odnosno u zoološki vrt i to traje nekoliko meseci. Profesor Škapur je uvozio životinje za zoološki vrt i pojasnio da ta procedura nije nimalo jednostavna.
"Regularna procedura traje barem tri meseca. Moraju da se usaglase određeni veterinarski sertifikati da bi se uvezao lav ili neka životinja, tj. da li je oslobođena bolesti ili nije. Zatim, dve države bi trebalo da usaglase mere i da onda izađe naša inspekcija i kaže da je karantin 30 dana adekvatan za držanje takve životinje. Kad završi karantin od 30 dana, tek onda ide u prostor odobren od države da bi se mogla držati takva grandiozna životinja, te snage i te opasnosti", ističe Škapur.
Profesor je takođe objasnio koliko je zapravo opasno držati tako snažnu životinju u stanu. "Mi ne bismo smeli nikako sa takvim životinjama da se grlimo, ljubimo i hranimo ih. Moramo se potruditi da ona ima što prikladnije uslove i da odgovaraju životu u prirodi. Da bi životinja bila adekvatno smeštena u neki prostor, ona mora da ima u tom prostoru potpunu slobodu, da izvrši tu i trk i skok. Zamislite kad životinja poraste na 2,50 metra, koliki taj prostor treba da bude da bi ona mogla da pokaže svu svoju biologiju ponašanja. Divlje životinje othranjene na ruku su najopasnije životinje. Često može biti kobno", poručio je profesor Škapur.
(MONDO)