Nikola iz Pelagićeva, u Bosni i Hercegovini uzgaja zečeve preko 40 godina. Ljubav prema ovim životinjama potiče još iz detinjstva, a danas, pored relativno ogromnih zečeva, ponosni je vlasnik i jednog od čitavih 11 kilograma.
Kako je objasnio, zečevi većeg rasta nastaju spajanjem dve vrste, a njegovi su nastali spajanjem crnog mužjaka i sive ženke belgijskog orijaša. Zečeve svih vrsta, kaže, drži od kad zna za sebe.
"Ne znam koliko sam imao godina, ali znam da sam prvog orijaša imao 1979. godine, donesenog sa farme iz Vukovara koja je brojila 10.000 kunića. Bila su to dobra vremena, nije bilo psa lutalica, zečevi su mogli da šetaju bez problema, sada je to već nemoguće", priča Nikola.
Kako kaže, hranu za zečeve proizvodi sam.
"Uz pomoć tri stručnjaka počeo sam da proizvodim hranu za njih. Pošto radim za menadžera koji ima farmu svinja, kupio sam peletirku i počeo da proizvodim. Kako ne smeju da jedu praškastu hranu zbog začepljenja nosa, njihova hrana se svodi na vlakna, na detelini, tu je i ječam, kreda, kukuruz i ostalo, to se sve proizvede u tvrđi proizvod i onda jedu bez problema", kaže on za Jutjub kanal "posavinatv", te dodaje da pored hrane, ovakvi zečevi popiju dnevno vode kao jedan prosečan pas.
A ispričao je i kako se odlučio da gaji baš ovako velike zečeve.
"Odlučio sam se za njih jer su moćni i veliki. Jeste ih problem držati, ali kada vidite zeca od 10 kila, i to starosti od samo deset meseci, to mi je bilo zanimljivo".
Priznao je da je najponosniji na ženku od 11 kila, koja ljude svojom veličinom ostavlja u čudu.
"Mnogi koji drže orijaše ne veruju da ova ženka ima 11 kila. Ona je ogromna, stara je ženka, ima dve godine, teško ju je i držati", kaže Nikola. Pored ovih orijaša, na svojoj farmi ima i nešto manje zečeve, mlade, i starije, poput recimo rase "francuski hajkom" za koje tvrdi da su otporniji od orijaša, međutim, njemu su oni veći ipak zanimljiviji.
Takođe, objasnio je da je meso ovakvih zečeva jedno od najboljih i najukusnijih mesa, koje je puno proteina. A kako nema mnogo masnoće, kaže, smeju da ga jedu i bolesni ljudi.
"Meso zeca ne može da naškodi. Dobro je i za decu i za bolesne. Orijaši se i uzgajaju najviše zbog mesa, a dobar je i gulaš ili kobasice od njih. Jedna firma u Srbiji koja se bavi uzgajanjem francuskog hajkoma, proizvode i paštetu, batak i sve ostalo. Jednom mi je vlasnik pričao da mesečno ima i do 1.800 evra čiste zarade. Ljudi žive od toga, ali u Bosni nema tržišta, tako da nije to to", zaključuje on.
(Blic, Mondo, I.L.)