Uprkos mračnim prognozama o "propasti sezone" i "krahu turizma", rezultati su iz godine u godinu sve bolji. Predsezona i dosadašnja sezona pokazuju dobre rezultate, iako to ne sprečava neke da i ove godine predviđaju slom turizma u Hrvatskoj.
Taj višegodišnji rast turizma pratio je još veći rast cena - zapanjujuće veliki. Apartmani, hoteli, restorani i kafići su zabeležili rekordno visok rast cena u samo tri godine, ukupno između 45 i 80 posto. To je daleko najveći rast u turističkim državama EU i šire, pa je Hrvatska postala jedna od najskupljih država za letnji odmor.
Rast cena je astronomski, toliki da zadnjih godina najsnažnije gura inflaciju u Hrvatskoj. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS), rast cena od 2015. do juna ove godine u segmentu restorani i hoteli je iznosio ogromnih 70 posto, daleko više od opšteg rasta cena, koji je iznosio 29,2 posto.
Srećom, restorani i hoteli čine manji deo potrošnje domaćinstava (u odnosu na hranu, stanovanje itd.), pa je uticaj na opštu stopu inflacije mali, ali turisti su osetili značajan rast troškova letovanja. Koliko je Hrvatska postala skupa, jasno je kada poredimo s drugim državama u kojima je letni turizam važna delatnosti.
Cene u Hrvatskoj divljaju
Rast cena u hotelima i restoranima od juna 2021. do juna 2024. iznosio je 51.+,7 posto u Hrvatskoj, daleko više nego u konkurentskim turističkim državama. Drugo najveće poskupljenje je imao Portugal, s rastom cena hotela i restorana od 36,8 posto, a treća je Crna Gora s rastom od 33,9 posto.
Francuska, Španija, Italija i Grčka su imale takođe snažan rast cena, ali ni blizu kao Hrvatska. Implikacije toga su dalekosežne jer je Hrvatska jako brzo postala jedna od najskupljih letnih turističkih destinacija u Evropi, što bi trebalo da prati i rast kvalitete.
Za nekoliko godina postala jedna od najskupljih destinacija
Ne toliko davno, 2015. godine, Hrvatska je bila jedna od jeftinijih destinacija za letovanje u Evropi. Francuska, Italija, Kipar, Španija, Grčka i Portugal su imali veće cene u restoranima i hotelima. Situacija se jako brzo promienila, pa je do 2013. godine Hrvatska postala treća najskuplja destinacija u Evropi, jeftinija samo od Francuska i Italije.
Cene hotela i restorana su bile 28 posto manje od proseka EU 2015. godine, a 2023. godine 9,4 posto niže. Puno je važniji odnos prema drugim državama sa snažnim letnim turizmom, a Kipar, Grčka, Španija i Portugal su postali jeftiniji od Hrvatske po pitanju hotela i restorana.
Turizam objedinjuje razne usluge i poslovne aktivnosti, pa su i cene rasle različitim intenzitetom. Restorani i kafići su u junu ove godine bili 45,7 posto skuplji nego u junu 2021. To je rekordan rast, za 30 procentnih bodova veći od država kao što su Francuska, Italija, Grčka i Španija.
Po rastu cena hotela, motela i odmorišta Hrvatska je pri vrhu. Rast od 63,6 posto cena u Hrvatskoj je manji nego u Španiji i Portugalu, ali još uvek daleko veći nego u Italiji, Grčkoj, Francuskoj, Crnoj Gori i Albaniji.
Nekoliko je načina da se smanje troškovi letovanja. Jedan od njih je da se smanji broj obroka u restoranima, a više jede cenovno pristupačniji fast food. Hrvatska je doskočila i tome, pa su cene fast fooda od juna 2021. do juna 2024. porasle za 60,8 posto. To je daleko najveći rast, 27,4 procentnih boda veći nego u Crnoj Gori, koja je druga po rastu tih cena.
Rast cena nije doveo do pada posećenosti
Neobično snažan rast cena nije razlog za zabrinutost sam po sebi. Hrvatska je, dok su cene snažno rasle, kontinuirano ostvarivala rast broja dolazaka i noćenja. I ove godina beleže se dobre brojke.
U maju je ostvareno 8,9 posto više noćenja domaćih i 25,6 posto više noćenja stranih turista nego u istom mesecu prošle godine. I predsezona je bila jako dobra. Teško je zamisliti da ova sezona bude podbačaj s obzirom na te brojeve. Ipak, ovoliko snažan rast cena hotela, restorana, kafića, fast fooda, čišćenja i ostalih delatnosti vezanih za turizam jasno sugeriše da bi trebalo biti oprezan. Ako rast kvalitete ne bude pratio taj rast cena, teško da će stanje biti održivo.
BONUS VIDEO:
(Index.hr/Mondo/Aleksandra Virijević)