Sporovi među komšijama zbog međe mnogo su češći nego što se čini, a ono što počne kao sitan nesporazum oko ograde ili sadnje često prerasta u dugotrajan i skup pravni spor. Upravo u takvim situacijama važnu ulogu ima medijator, neutralna osoba koja pomaže stranama u sporu da dođu do dogovora bez suda.
Jasna Paunović iz Osijeka, inače medijatorka godinama se bavi rešavanjem komšijskih sporova.
Sporovi oko međe među najčešćima
"Sporovi zbog međe među najčešćim su komšijskim sporovima u praksi, naročito u ruralnim sredinama gde su zemljišta često nasleđivana generacijama, a granice nisu jasno obeležene“, objašnjava Paunović.
Dodaje da se problemi najčešće javljaju zbog pomeranja ograde, sadnje uz među ili korišćenja dela susedne parcele, ali i zbog situacija koje vremenom eskaliraju.
Jedan od ključnih uzroka sporova jeste pretpostavka.
"Najčešća greška je postavljanje ograde bez angažovanja ovlašćenog geodeta. Ljudi se oslanjaju na stare oznake ili usmena sećanja, a tek kada dođe do spora utvrđuje se stvarno stanje - i tada je često već kasno", upozorava Paunović.
Koliko blizu sme da se gradi
Šta ako komšija počne da gradi preblizu vaše parcele?
"U pravilu, objekat mora biti udaljen najmanje tri metra od međe ako na tom zidu postoje otvori poput prozora ili vrata. Postoje izuzeci, na primer gradnja na metar udaljenosti, ali tada zid ne sme imati otvore“, pojašnjava sagovornica.
U slučaju sumnje na nepravilnosti, prvi korak nije sud, već obraćanje nadležnoj upravi ili građevinskoj inspekciji. Sud dolazi tek kao poslednja opcija.
Kako možete izgubiti deo svoje zemlje
Jedna od najosetljivijih situacija jeste ona u kojoj vlasnik može izgubiti deo parcele.
"U praksi se često dešava da je ograda postavljena pre 30 ili 40 godina i tada niko nije precizno proverio granicu. Komšije zatim godinama koriste zemljište prema toj ogradi - obrađuju ga, sade biljke ili ga održavaju kao svoje dvorište. Takvo korišćenje vremenom može stvoriti posjed koji ima obeležja vlasničkog poseda“, kaže Paunović.
Ako vlasnik godinama ne reaguje, moguće je i sticanje vlasništva doselošću, o čemu konačnu odluku donosi sud. Ipak, sama činjenica da ograda dugo stoji ne znači automatski gubitak zemljišta - presudno je kako se parcela koristila i da li je to neko osporavao.
Uvek je bolje angažovati geodeta
Katastar i zemljišne knjige vode evidenciju, ali u slučaju spora često je potrebno angažovati geodeta.
"Ako dogovor nije moguć, pokreće se sudski postupak uređenja međe, u kojem sud donosi konačnu odluku uz pomoć veštačenja“, ističe Paunović.
Dodaje da su situacije u kojima stanje na terenu ne odgovara onome u katastru česte, posebno kod starijih nekretnina, pa je često potrebno izraditi geodetski elaborat kako bi se podaci uskladili.
Sporovi često prerastu u ozbiljne sukobe
Da problemi sa međom retko ostaju samo pravni, pokazuje i primer iz prakse.
"U jednom slučaju dugogodišnji spor doveo je do toga da je jedan komšija počeo da baca hemikalije preko međe. Uništeni su zasadi koje je porodica godinama negovala, maline, kupine, ogrozdi - sve kako bi sprečio okupljanje dece u susednom dvorištu“, otkriva Paunović.
Najbolje rešenje je dogovor
Jasna naglašava da pravi problem često nije sama linija na zemlji, već narušeni odnosi među ljudima.
"Sporovi zbog međe često skrivaju dublje međuljudske probleme. Zato uvek preporučujem da se stvari pokušaju rešiti mirnim putem. Kada se razgovoru pridruži stručno utvrđivanje činjenica, na primer uz pomoć geodeta, u velikom broju slučajeva moguće je pronaći rešenje bez dugotrajnog sudskog postupka. Sud bi uvek trebalo da bude poslednja opcija“, poručuje Jasna Paunović.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji.hr/Mondo)