- Crna Gora od januara planira treću fazu ekonomskog modela: minimalac bi porastao na 1.000 evra za niže obrazovanje, 1.250 za srednje i 1.400 za visoko obrazovanje.
- Vlada istovremeno najavljuje ukidanje doprinosa za penziono osiguranje, dok poslodavci i ekonomisti upozoravaju na teret za privredu, lokalne samouprave i moguće inflatorne pritiske.
Eksperiment koji je u Crnoj Gori započeo 2022. godine programom "Evropa sad", zatim dve godine kasnije "Evropa sad 2", od januara naredne godine mogao bi da doživi i treću fazu "Euro model".
Prema najavama Vlade Milojka Spajića uskoro će biti usvojeni zakoni prema kojima će od januara minimalna zarada biti povećana na 1.000 evra za radna mesta sa osnovnim i nižim obrazovanjem, sa sadašnjih 600 evra.
Za radna mesta sa srednjim obrazovanjem minimalac će biti više nego udvostručen, sa 600 na 1.250 evra, dok će visokoobrazovanima minimalna zarada biti uvećana sa 800 na 1.400 evra.
S druge strane, nakon ukidanja doprinosa za zdravstveno osiguranje 2022. godine, država sada planira da ukine i doprinose za penziono osiguranje koje sada iznosi 10 odsto.
Sa stanovišta radnika koji radi za minimalac deluje fantastično da preko noći dobije duplo veću zaradu, ali otvaraju se pitanja u vezi sa izgubljenim prihodima države, kao i mogućnostima privrednika da isplaćuju tako uvećane zarade.
Prema pisanju podgoričkih Vijesti, Vlada je najavila ukidanje poreske stope na porez na dobit od 12 odsto za iznose od 100.000 do 1,5 miliona evra. Biznisi koji ostvare dobit u ovom rasponu plaćaće porez od 15 odsto.
Takođe, teret će snositi i lokalne samouprave kojima će biti smanjena izdvajanja iz poreza na dohodak, poreza na nekretnine i naknada od igara na sreću.
Država očekuje da će nagli rast zarada dovesti do rasta prometa u trgovini, pa time i rasta prihoda od PDV-a i akciza.
Što se tiče privrede, Unija poslodavaca CG zatražila je hitan sastanak sa premijerom na kome će zatražiti odgovore o funkcionisanju novog programa.
Upućeni ističu da ukidanje doprinosa na penzijsko osiguranje teško da će puno značiti poslodavcima koji će morati da isplate udvostručene plate od Nove godine.
Doprinos od 10 odsto na minimalnu zaradu od 600 evra je 60 evra, a poslodavci će od 1. januara morati da isplate za 500 ili 600 evra veću platu.
Država takođe očekuje i da poslodavci ukidanje doprinosa prenesu na povećanje neto zarade radnika.
Ekonomisti ukazuju i da bi povećana tražnja zbog rasta zarada mogla da stvori i inflatorne pritiske, ali s obzirom da Crna Gora većinom uvozi robu, ti pritisci neće biti preveliki. S druge strane, uticaće na rast deficita tekućeg računa.
Kako će mala preduzeća uspeti da isplate uvećane plate?
Najveća nepoznanica je kako će mala preduzeća uspeti da isplate znatno uvećane plate.
Ekonomisti smatraju da je ukidanje doprinosa i udvostručavanje minimalca u Srbiji neprimenjivo, jer su daleko veća izdvajanja za zdravstvo i penzije nego u Crnoj Gori, a takođe i neuporedivo veći broj radnika radi u privatnom sektoru.
Crna Gora neće biti jedina zemlja koja ne naplaćuje doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje, već se zdravstvo i penzije finansiraju iz budžeta, ali u tim zemljama se uglavnom isplaćuju neke minimalne penzije, dok građani privatno štede za penziju.
Kada je uvođen program "Evropa sad" u Crnoj Gori mnogi su razmatrali kako bi to izgledalo u Srbiji. Tada je minimalac u Crnoj Gori povećan sa 250 na 450 evra ili za 80 odsto. Ovo je uticalo na rast prosečne zarade sa oko 530 na 706 evra ili za 33,5 odsto.
Ovo je pratila i veoma visoka stopa inflacije koja je u decembru 2022. godine stigla na 17 odsto.
Atanacković: Država ne treba da se meša
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ističe da je to neprimenjivo na Srbiju.
"To je pogrešan način, država ne bi trebalo toliko da se meša u privredu. Prema anketi koju smo pravili uoči pregovora o visini minimalca u Srbiji, čak 57 odsto naših članova je bilo protiv ikakvog podizanja minimalne zarade. Posebno ovo rešenje sa nivooom stručne spreme veliki deo privrede ne bi mogao da ispuni“, napominje Atanacković.
On ističe i da povećanje minimalne zarade utiče i na sve ostale zarade i da nije realno toliko opteretiti poslodavce.
Duško Vuković, dugogodišnji sindikalac, a sada predsednik udruženja Kvadra mreža, ukazuje na mnogo nepoznanica oko minimalne zarade, ali i na neke efekte koji ne idu na ruku radnicima.
"U našem regionu minimalna zarada je jedina kvantitativno iskazana zarada u zakonu, jer nema granskih kolektivnih ugovora. Ona utiče i na sve ostale zarade, a ne samo na one koji primaju minimalnu. Tako smo i mi imali kompresiju zarada, pa u nekim preduzećima raspon zarada jedan prema 1,3. To nije nešto za šta se zalažu ni radnici ni sindikati ni civilni sektor", ističe Vuković.
"Verujem da će ove promene pozitivno uticati na standard radnika u Crnoj Gori, samo moraju da budu oprezni da ih ne sačeka neka druga vrsta poreza kojim bi se nadomestile rupe u prihodima države od ukidanja doprinosa", ocenjuje Vuković.
BONUS VIDEO:
(Danas/MONDO)