Na ostrvu Krk, u blizini Malinske, nekada se nalazio jedan od najambicioznijih turističkih projekata bivše Jugoslavije. Hotelski kompleks Haludovo početkom sedamdesetih godina postao je simbol luksuza i mesto na kojem su se susretali bogati strani gosti, političari, biznismeni i poznate ličnosti.
Zbog raskoši i ambicija koje su ga pratile, Haludovo je dobilo nadimak "jugoslovenski Las Vegas".
Kompleks je počeo da niče krajem šezdesetih godina prema projektu arhitekte Borisa Magaša, a njegovo središte bio je hotel Palace s pet zvezdica. Uz njega su se nalazili hotel Tamaris s više od 200 soba, deset vila te svojevrsna replika primorskog naselja s restoranima, plažom i pristaništem.
Ukupni kapacitet iznosio je oko 1.400 gostiju.
Poseban doživljaj pružala je i sama lokacija. Hotel je bio orijentisan prema zapadu, pa su gosti s terasa mogli posmatrati zalazak sunca nad Jadranskim morem.
Priča koja je privukla američku elitu
Haludovo je dodatni publicitet dobilo kada je u priču ušao Bob Guccione, osnivač magazina "Penthouse".
Godine 1972. američka publika dobila je priliku da kroz čak sedam stranica tog časopisa upozna luksuzni kompleks na Krku. Promocija je bila usmerena prema bogatoj klijenteli sa Zapada, uz naglasak na luksuz, vrhunsku gastronomiju, more i kockanje.
U Haludovu je otvoren i Penthouse Adriatic Club Casino, dok su kao hostese, konobarice i krupijei angažovane i takozvane "Penthouse Pets".
U to vreme kompleks je privlačio goste iz različitih delova svijeta. Priče o količinama hrane i pića koje su se trošile s vremenom su postale dio legende o Haludovu, govorilo se o ogromnim količinama jastoga i kavijara te stotinama boca šampanjca.
Među gostima je, prema dostupnim pričama, bio i tadašnji irački lider Sadam Husein.
Jedna od anegdota govori da je Husein jednoj hostesi navodno ostavio nekoliko hiljada dolara napojnice, dok je njegov sin prilikom odlaska u hotelskoj sobi zaboravio pozlaćeni revolver.
Ipak, nisu sve priče koje su decenijama kružile o Haludovu potvrđene.
Zdenko Cerović, nekadašnji zaposlenik, a kasnije i direktor kompanije koja je upravljala kompleksom, tvrdio je da su pojedini detalji s vremenom značajno preuveličani. Prema njegovim rečima, priče o bazenima napunjenim šampanjcem, tajnim prostorijama i orgijama nisu bile stvarni deo svakodnevnog života kompleksa.
Haludovo je, kako je objašnjavao, zaista bilo izuzetno luksuzno za svoje vreme, ali je istovremeno predstavljalo ozbiljan turistički i komercijalni projekat.
Guccione nije dugo ostao
Ulazak Bob Guccionea dodatno je podigao međunarodnu vidljivost Haludova, ali saradnja nije dugo potrajala.
Kazino je već za manje od godinu dana završio u bankrotu, a Guccione je 1972. napustio projekat. Za sobom je ostavio dugove, ali je sam kompleks nastavio da radi i nakon njegovog odlaska.
Haludovo je još godinama uspevalo da privlači goste i ostalo jedno od prepoznatljivijih turističkih mesta na severnom Jadranu.
Međutim, početak devedesetih doneo je potpuno drugačiju stvarnost.
Tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije deo kompleksa korišćen je za smeštaj izbeglica. Nakon rata usledili su privatizacija i period u kojem je Haludovo počelo ubrzano da gubi nekadašnji sjaj.
Kraj je stigao 2001. godine
Vrata kompleksa konačno su zatvorena 2001. godine. Od tada Haludovo više nije bilo mesto luksuza, već prostor koji su postepeno osvajali propadanje, vegetacija i vandalizam.
Hodnicima kojima su nekada prolazili bogati gosti danas dominiraju grafiti i ostaci urušenih objekata. Priroda je zauzela delove nekadašnjeg kompleksa, dok je luksuz koji je svojevremeno privlačio goste iz celog sveta ostao tek u fotografijama i sećanjima.
Posebno neobičan prizor pruža se tokom letnih mjeseci. Na plaži u blizini Haludova turisti se i dalje kupaju i sunčaju, dok se samo nekoliko metara dalje nalaze napušteni ostaci nekadašnjeg luksuznog hotela.
Za Zdenka Cerovića, koji je deo svog radnog veka proveo u Haludovu, prizor današnjeg kompleksa teško je posmatrati.
Mesto koje je nekada predstavljalo jedan od simbola jugoslavenskog turizma danas je tek nemi podsetnik na eru koja je završila pre više od dve decenije.
Od aviona s bogatim gostima, šampanjca i kazina do grafita i urušenih zidova - Haludovo je ostalo kao jedan od najupečatljivijih tragova vremena kada je jugoslavenski turizam pokušavao da dostigne svetski luksuz.
BONUS VIDEO:
(Oslobođenje/MONDO)