U seriji mafijaških obračuna srpsko-crnogorskih klanova koji već godinama potresaju crnogorsku javnost,  jedan krvavi okršaj  imao je sasvim drugačiju pozadinu od sličnih, insipirasnih uglavnom borbom za prevlast na narko tržištu.

Rat porodica Šaranović i Radonjić sa navodnim vođom Zemunskog klana Lukom Bojovićem imao je, naime, obeležje krvave sage u kojoj je jedina vodilja za obe strane sukoba bila osveta.

Ubistvo Slobodana Šaranovića, pre dve noći u Budvi, mogao bi da bude poslednji čin drame, s obzirom da je njime i zaokružen lanac osveta.

Spirala krvavog okršaja počela je 27. jula 2009. godine nestankom sina Danila Radonjića Slobodana koji je, prema operativnim saznanjima srpske policije sarađivao sa Lukom Bojovićem zvanim Pekar.

 Iako njegovo telo nikada nije pronađeno, veruje se da je mlađi Radonjić ubijen. Nakon Slobodanovog nestanka, njegov otac Danilo, rođeni Baranin i njegov kum Branislav Šaranović krenuli su u potragu za ubicama. Odmah nakon sinovljevog nestanka, Danilo Radonjić je pokušao da preko kuma Branislava Šaranovića, bivšeg vlasnika kazina „Slavija“, stupi u kontakt s otmičarima. Samo dan kasnije Šaranović je ubijen na Dedinju.

Egzekucija je izvršena 8. oktobra 2009. godine pola sata nakon ponoći uz rukopis koji će se tokom ovog mafijaškog rata još mnogo puta ponoviti: Dvojica napadača sačekala su Šaranovića u zasedi, u blizini zgrade u Ulici Veljka Lukića Kurjaka 16 u kojoj je stanovao, i sa skutera ispalila u njega preko 20 hitaca.

Branislav Brano Šaranović slovio je pre ubistva za „kralja kocke” u Srbiji gdje je, osim slot kluba u Beogradu bio vlasnik kockarnica u Kruševcu i Aleksandrovcu. Nikada nije osuđivan ali je u policijskim spisima bio evidentiran kao bezbednosno interesantno lice još osamdesetih godina prošlog veka. U javnosti je pominjan 2002. godine kao glavni organizator bekstva Željka Maksimovića Make, optuženog za organizaciju i ubistvo policijskog generala Boška Buhe.

Nakon ubistva Brana Šaranovića, njegov brat Slobodan putem oglasa u crnogorskoj štampi, kao i na internetu poručio je javno ubicama i njihovim pomagačima da ih neće progoniti, i da je spreman da ih bogato nagradi ukoliko mu ukažu na organizatore ubistva njegovog brata.

„Zaklinjem se svojom čašću i imenom da ću direktnim izvršiocima ubistva moga brata Branislava ne samo oprostiti nego, evo, ovako javno garantovati svojom glavom i životima moje uže porodice da ih neću prijaviti policiji niti progoniti na bilo koji drugi način, ukoliko se odluče da mi povere tačnu i proverljivu informaciju: ko ih je prvi kontaktirao, na koji način su angažovani, ko ih je isplatio, ko je pravi nalogodavac tog posla, odnosno u čije ime i za čiji račun su to uradili? Za opisanu informaciju biće im isplaćena novčana nagrada u iznosu od šest cifara u evrima“, poručio je, između ostalog Slobodan Šaranović nakon ubistva svog mlađeg brata.

Dve godine kasnije, 8. septembra , ubijen je i kum njegovog brata, Danilo Radonjić.  U likvidaciji Baranina kod stadiona Teleoptika u Zemunu ubijen je i njegov telohranitelj Dražen Ramović iz Podgorice. Scenario zločina je bio prepoznatljiv: žrtve su izrešetane u Radonjićevom automobilu “kišom“ metaka ispaljenih sa skutera u pokretu.

Prema operativnim saznanjima srpske policije izvršilac pomenutih likvidacija bio je Siniša Petrić zvani Zenica, uhapšen sa Lukom Bojovićem i Vladimirom Milisavljevićem u Španiji.

Godinu kasnije, 29. aprila, Luka Bojović je u španskom zatvoru saznao da je u Beogradu ubijen njegov rođeni brat Nikola. Kao izršilac optužen je Saša Cvetanović zvani Pitbul. Nikola Bojović, koji nije imao kriminalni dosije ubijen je u 7:06 u Ulici carice Milice u Beogradu. Bezbednosna kamera sa obližnjeg parkirališta zabeležila je zločin. Ubica je u žrtvu ispalio 15 metaka, većinu nakon što je Nikola pao na trotoar sa kesom u kojem je imao burek i kifle. Na snimku se, navodno, vidi kako je ubijeni nakon pada na trotoar pokušavajući da izbjegne kišu metaka i rukom uhvati ubicu za nogu…

"Priznao da je ubio Nikolu Bojovića"

Za naručioca ubistva Nikole Bojovića optužen je Slobodan Šaranović, motivisan kako se sumnja osvetom za ubistvo njegovog brata Branislava. U  optužnici srpskog tužilaštva navodi se da su planirana ubistva i Vladimira Jovanovića i Filipa Koraća, za koje su optuženi smatrali da su pripadnici Bojovićeve organizovane kriminalne grupe, a koju su smatrali odgovornom za ubistvo Branislava Šaranovića.

Istraga o ubistvu Bojovića vodi se i u Srbiji i u Crnoj Gori, a Šaranović je glavni osumnjičeni u oba slučaja. Prema optužnici, kao Bojovićev ubica optužen je Saša Cvetanović, koji je za ovaj posao navodno dobio 15.000 do 20.000 evra. Cvetanović je uhapšen u Tološima i sada sudi mu se u Beogradu.

Za ubistvo i organizaciju ubistva Bojovića, Šaranoviću i Ratku Koljenšiću u Beogradu se sudilo u odsustvu.

Počinje suđenje za ubistvo Nikole Bojovića

Šaranović je likvidiran u subotu 12. marta u 22 sata u budvanskom naselju Dubovica. Zločin je izveden slično kao i likvidacija njegovog brata – ubice su sačekale žrtvu ispred kuće u kojoj je živeo i iz kola u pokretu zapucale na njega iz dva različita oružja...

Šaranović je početkom decembra pošle godine pušten iz pritvora a krajem istog meseca prijavio tužilaštvu i policiji da je njemu nepoznati mladić planirao da ga ubije, ali je u poslednjem momentu odustao od te namere. 

On je inspektorima budvanske policije ispričao da mu je na ulici prišao mladić i uperio pištolj u njega i rekao kako ima zadatak da ga ubije, ali da je odustao od toga. Potom mu je predao pištolj i mobilni telefon. Šaranović je oružje i telefon predao policijskim inspektorima. Tokom pritvora, Šaranović je većinu vremena proveo u bolnici Danilo I na Cetinju gdje se lečio od od teške bolesti.

S obzirom da su članovi grupe koju je, prema optužnici, formirao Šaranović uhapšeni, a on ubijen, u policiji se nadaju da je poslednjom likvidacijom stavljena tačka na ovaj rat srpsko-crnogorskih kriminalnih klanova.