Fiskalni savet - Srbiji potrebam aranžmana sa MMF i zbog loših investitora
MONDO, Petar Stojanović 

Po rečima člana Saveta, Nikole Altiparmarkova, glavni izazov Srbije je da izbegne krizu takozvane "zamke srednje razvijenih zemalja".

To znači da stalno kaska u privrednom i tehnološkom smislu za zemljama EU i da bude destinacija za radno intenzivne industrije i investitore koji pružaju malu dodatu vrednost, a samim tim i niske plate.

Iznenađenje: Šta kaže Ana Brnabić o MMF-u

"To bi značilo da bi i naše zarade i standard bili za klasu niži od evropskog i da ne bismo uspeli da premostimo taj jaz koji imamo i u odnosu na istočnoevropske razvijene zemlje. Nikad nam dugoročno razmišljanje i sistemska rešenja nisu bili jača strana. Ako pogledamo Srbiju u poslednjih nekoliko decenija, mi smo stalno išli dva koraka napred, pa jedan korak nazad. Nismo imali tu dugoročnu sistemsku viziju gde želimo da budemo i kako da to postignemo", rekao je Altiparmakov.

Zbog toga nam je neophodan MMF, koji bi "pritiskao" i u delu investicija i razvoja a ne samo fiskalnom delu, gde su postignuti odlični rezultati.

"Ali, novi aranžman sa MMF nam treba da se ti rezultati zacementiraju", kaže Altiparmakov.

"Novi aranžman sa MMF-om je potreban Srbiji da idemo na put fiskalne stabilizacije i privrednog rasta koji neće previše oscilirati i kad je izložen većim rizicima. Jer, mi ne znamo kada će sledeća kriza doći, ona iz 2008. godine je bila uvezena spolja. MMF bi nam svakako bio od velike pomoći", kazao je Altiparmakov u intervjuu za Magazin Biznis.

On je ocenio da bi program sa MMF-om bio "blagotvoran, ne samo za javne finansije već i za privredni rast".

"Nekada se MMF-u prigovara da je suviše oštar. U našem slučaju nije bio, jer su nakon prve godine aranžmana i smanjenja deficita, plate i penzije povećane, iako je bilo dogovoreno trogodišnje zamrzavanje. MMF je bio izuzetno fleksibilan i otvoren za lokalne potrebe Srbije", istakao je Altiparmakov.

ZAŠTO RUMUNI IMAJU DOBAR PRIVREDNI RAST

Komentarišući uslove za privredni rast Altiparmarkov je ocenio da je ključno povećanje rashode za investicije.

MMF: Odlični ste, ako hoćete još - tu smo

"Rumunija je u poslednje dve godine rekorder kada je o privrednom rastu reč i uspela je da dovede nivo ukupnih investicija (javnih i privatnih) od 25 odsto BDP-a. Mi i dalje tavorimo na nekih 18 do 19 odsto. Tu može da pomogne povećanje javnih investicija, ali očigledno je da postoji manjak privatnih ulaganja, naročito u oblasti malih i srednjih preduzeća. Da bi se to omogućilo potreban je bolji privredni ambijent koji podrazumeva reformu Poreske uprave, privrednih sudova i katastra", kazao je Altiparmakov.