Iako je odavno izbačena iz upotrebe, "para", stoti deo dinara, i dalje postoji u cenama proizvoda u gotovo svim prodajnim mestima u Srbiji.
Srbija je jedina zemlja u Evropi koja iskazuje cene u apeonima koje nema, kaže za Tanjug predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.
Stručnjaci kažu da je u pitanju pre svega marketinška prevara, kako bi građani imali iluziju da je nešto "na akciji" ili jeftinije, na primer 99,99 dinara, što je fiktivno, ipak, manje od 100 dinara, na kojoj građani gube, a trgovci dobijaju.
Niko, naime, više i ne računa da će dobiti tako mali kusur, a njihove pare ili "pare" ipak "volšebno" negde "nestaju".
Papović ukazuje da je Narodna banka Srbije odavno dala uputstvo da se iznosi zaokružuju: ako je više od 50 para - cena ide na celi dinar, ako je ispod 50 para - ide na nula dinara.
"Konkretno, 99,90 može samo da bude 100 dinara, a 99,10 može samo da bude 99 dinara", objasnio je Papović
Papović ističe da je, ipak, besmisleno iskazivati cene u apeonima kojih nema odnosno koji potrošačima ne mogu da se vrate.
"Kako se to na kraju meseca i godine ispoljava kod trgovaca, pitanje je za finansijsku policiju i tržišnu inspekciju. Ali, postavlja se pitanje ko i zašto to ne kontroliše, zašto se to ne ukida. U pitanju je samo marketinški potez".
Prema njegovim rečima, na primer, cena od 74,90 dinara ili 39,90 dinara navodi da je reč o popustu, kojeg u stvari nema.
Evo kako nas varaju u hipermarketima
Na pitanje kako komentariše to što mnogi prodavci ne poštuju pravilo NBS da se, iako su "pare" izabačene iz upotrebe, zaokružuju tako što se od jedan do 50 para zaokružuje na nulu i od 51 do 99 para na jedan dinar, Papović kaže da je uzrok "previše javašluka" i da svakako odgovornost za to snosi, zbog nedovoljnih kontrola, finansijska policija i tržišna inspekcija, koja to moraju da sankcinišu.
Objasnio je da nema prekršajnih naloga u tom slučaju i da bi oštećeni građani mogli, na primer, da idu na sud, ali da su nam sudovi ionako pretrpani, tako da građani mogu samo da insistiraju na "pravilu zaokruživanja", odnosno da traže taj jedan dinar ukoliko cenu prodavac zaokruži na višu, umesto na nižu cifru.
"To što cene iskazujemo u apeonima kojih više nema stvar je javašluka i to što trgovci znaju da nema ko da ih kontroliše i sankcioniše. A, marketinški lepo izgleda kada vidite cene sa 99 para i mislite da ste uštedeli i da je nešto na popustu", naglasio je Papović.
Prodavačica je u jednoj beogradskoj radnji je novinaru Tanjuga objasnila da koriste "pare" samo kod robe koja je na merenje i kada su u pitanju akcije, na primer 30 odsto popusta, pa moraju tačno da navedu cenu robe koja je na sniženju, ali da se u svim drugim situacijama "striktno" pridržavaju pravila o zaokruživanju cene.
Istini za volju, u pojedinim prodavnicama nema cena izraženih u "parama".
Kratko kažu - "imamo samo okrugle cene".
A kako stoje stvari u gotovinskom platnom prometu?
"Prilikom zaokruživanja krajnjih iznosa u gotovinskom platnom prometu postiže se neutralni efekat, to jest krajnji iznosi cena koji se zaokružuju na nula dinara ili na jedan dinar se međusobno potiru", rekli su za Tanjug u NBS.
"Srbija je deponija za proizvode EU"
Objašnjavaju da odluka o povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od 1, 5, 10 i 50 para, posmatrano isključivo sa ekonomske i praktične strane, ima puni smisao, jer bi troškovi izrade navedenih apoena kovanog novca višestruko premašivala njihovu nominalnu vrednost.
Kovani novac apoena od jedne pare, izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994. godine, kovani novac apoena od pet para izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994. i 1996. godine i kovani novac apoena od 10 para izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994, 1995. i 1996. godine povučen je iz opticaja u periodu od 17. marta do 30. aprila 2003. godine, a prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. maja 2003.
Donošenjem odluke o povlačenju iz opticaja navedenih apoena kovanog novca, krajnji obračuni u gotovinskom platnom prometu zaokruživali su se u rasponu: od 1 pare do 25 para na 0 para, od 26 para do 75 para na 50 para i od 76 para do 99 para na 1 dinar.
Takođe, kovani novac apoena od 50 para, izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994, 1995. i 1996. godine, povučen je iz opticaja u periodu od 2. jula do 31. decembra 2005. godine, a prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2006. godine.
U opticaju je i dalje ostao kovani novac apoena od 50 para, izdanja NBJ 2000. godine.
Kovani novac apoena od 50 para, izdanja NBJ 2000. godine, povučen je iz opticaja u periodu od 2. oktobra do 31. decembra 2007, a prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2008.
Donošenjem odluke o povlačenju iz opticaja navedenog apoena kovanog novca, krajnji obračuni u gotovinskom platnom prometu od 1. novembra 2007. zaokružuju se u rasponu: od 1 pare do 50 para na 0 para i od 51 pare do 99 para na 1 dinar.
"Povlačenjem iz opticaja kovanog novca apoena od 1, 5, 10 i 50 para i donošenjem navedenih odluka o zaokruživanju krajnjih obračuna u gotovinskom platnom prometu u navedenom rasponu NBS je definisala zakonski okvir za gotovinski platni promet, dok se u bezgotovinskom platnom prometu cene i dalje mogu iskazivati i plaćati u parama", kažu u NBS.
Sramota: Ovako nas varaju u prodavnicama (FOTO)
Takođe, NBS navodi da nije nadležna za donošenje odluka o zaokruživanju krajnjih obračuna u bezgotovinskom platnom prometu
U Ministarstvu trgovine je Tanjugu rečeno da oni nisu nadležni za pitanje zašto "pare" i dalje postoje u cenama, dok su u Ministarstvu finansija rekli da je to u nadležnosti NBS.
