Nekada siromašni rumunski gradić Žombolj, koji se nalazi neposredno uz srpsku granicu, izgleda da je postao destinacija snova za mnoge nezaposlene Srbe iz Kikinde i Nove Crnje.
I dok su svojevremeno stanovnici ove regije, idući trbuhom za kruhom, bežali na srpsku stranu granice, posle dolaska velikih stranih firmi, pretežno nemačkih, u ovaj gradić od 12 hiljada stanovnika, situacija se potpuno preokrenula. Prema rečima
"Sekretarica u nekoj firmi ima mesečnu zaradu od 700 do 800 evra, dok fakultetski obrazovani stručnjaci iz raznih oblasti mogu da se nadaju i ličnom dohotku od po nekoliko hiljada evra. Najviše posla ima u građevinarstvu i poljoprivredi, ali se traže i inženjeri iz oblasti informacionih tehnologija. Tamo ne radi samo onaj ko ne može, a poslodavci mnogo kubure sa radnom snagom", kaže za "Politiku" Mirka Atanacković, direktor predstavništva Privredne komore Srbije u Temišvaru.
Postoji i velika tražnja radne snage u Temišvaru i Bukureštu, na primer. Tamo je nezaposleno svega jedan odsto stanovništva.
"S obzirom na to da je Rumunija sada deo Evropske unije radna snaga se sada slobodno kreće Evropom, pa je veliki deo rumunskih radnika migrirao u inostranstvo", objašnjavao je Atanacković.
Ipak, bez obzira na veliku tražnju, nije mnogo Srba našlo zaposlenje preko rumunske granice. Problemi su, kaže Atanacković, klasično birokratski.
"Da biste dobili radnu knjižicu srpski državljani u Rumuniji moraju da čekaju i po nekoliko meseci. Potrebno je sakupiti ogromnu količinu dokumentacije, a za sve to je neophodno mnogo vremena i živaca. Poslodavci često nisu spremni da toliko čekaju", konstatuje sagovornik "Politike".
Armija nezaposlenih žitelja opštine Nova Crnja, jedne od najnerazvijenijih u Vojvodini, već mesecima čekaju posao sa druge strane granice. Od oko 12.500 stanovnika, skoro četvrtina njih je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Više od polovine nezaposlenih, pišu vojvođanski mediji, živi u teškom siromaštvu, primaju materijalnu pomoć.
Tračak nade ukazao im se krajem pretprošle godine, kad im je iz rumunske opštine Žombolj ponuđena mogućnost da svakog dana putuju tamo na rad u stranim kompanijama. Kako se pričalo, posla je bilo za 500, pa čak i 1.000 nezaposlenih. Mnogo zainteresovanih javilo se Nacionalnoj službi jedva čekajući da počne da radi bilo gde. Međutim, zbog birokratskih problema od posla u Rumuniji još nema ništa.
Mnogi iz ove armije nezaposlenih doskočili su lenjosti državne birokratije. Tako vojvođanski "Građanski list” piše o bravaru Dejanu Janoševu (37) koji je na evidenciji nezaposlenih 15 godina. Posao je poslednji put imao 1992. dok je živeo u Beogradu. Državu više nije hteo da čeka, odlučio je da se snađe. Ne krije da već "radi” u Rumuniji, ali kao diler.
"Odem do Žombolja. Imam pasoš, rumunsku vizu, sve uredno. Na carini mi udare pečat, pa mogu da pazarim u njihovom fri-šopu. Tamo se nakupujem cigareta, boks dva evra. Kupim nekad i viski. Cigarete posle prodajem u Srpskoj Crnji. Mesečno zaradim oko 150 evra, onako, za pivo, kladionicu", ispričao je Dejan pre nekoliko meseci za "Građanski list”. Kaže da ga već svi znaju i na carini i u policiji. Ne stidi se svog posla, a o ženi i deci ne razmišlja. Ne može da zaradi ni za sebe.
(MONDO)
I dok su svojevremeno stanovnici ove regije, idući trbuhom za kruhom, bežali na srpsku stranu granice, posle dolaska velikih stranih firmi, pretežno nemačkih, u ovaj gradić od 12 hiljada stanovnika, situacija se potpuno preokrenula. Prema rečima
"Sekretarica u nekoj firmi ima mesečnu zaradu od 700 do 800 evra, dok fakultetski obrazovani stručnjaci iz raznih oblasti mogu da se nadaju i ličnom dohotku od po nekoliko hiljada evra. Najviše posla ima u građevinarstvu i poljoprivredi, ali se traže i inženjeri iz oblasti informacionih tehnologija. Tamo ne radi samo onaj ko ne može, a poslodavci mnogo kubure sa radnom snagom", kaže za "Politiku" Mirka Atanacković, direktor predstavništva Privredne komore Srbije u Temišvaru.
Postoji i velika tražnja radne snage u Temišvaru i Bukureštu, na primer. Tamo je nezaposleno svega jedan odsto stanovništva.
"S obzirom na to da je Rumunija sada deo Evropske unije radna snaga se sada slobodno kreće Evropom, pa je veliki deo rumunskih radnika migrirao u inostranstvo", objašnjavao je Atanacković.
Ipak, bez obzira na veliku tražnju, nije mnogo Srba našlo zaposlenje preko rumunske granice. Problemi su, kaže Atanacković, klasično birokratski.
"Da biste dobili radnu knjižicu srpski državljani u Rumuniji moraju da čekaju i po nekoliko meseci. Potrebno je sakupiti ogromnu količinu dokumentacije, a za sve to je neophodno mnogo vremena i živaca. Poslodavci često nisu spremni da toliko čekaju", konstatuje sagovornik "Politike".
Armija nezaposlenih žitelja opštine Nova Crnja, jedne od najnerazvijenijih u Vojvodini, već mesecima čekaju posao sa druge strane granice. Od oko 12.500 stanovnika, skoro četvrtina njih je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Više od polovine nezaposlenih, pišu vojvođanski mediji, živi u teškom siromaštvu, primaju materijalnu pomoć.
Tračak nade ukazao im se krajem pretprošle godine, kad im je iz rumunske opštine Žombolj ponuđena mogućnost da svakog dana putuju tamo na rad u stranim kompanijama. Kako se pričalo, posla je bilo za 500, pa čak i 1.000 nezaposlenih. Mnogo zainteresovanih javilo se Nacionalnoj službi jedva čekajući da počne da radi bilo gde. Međutim, zbog birokratskih problema od posla u Rumuniji još nema ništa.
Mnogi iz ove armije nezaposlenih doskočili su lenjosti državne birokratije. Tako vojvođanski "Građanski list” piše o bravaru Dejanu Janoševu (37) koji je na evidenciji nezaposlenih 15 godina. Posao je poslednji put imao 1992. dok je živeo u Beogradu. Državu više nije hteo da čeka, odlučio je da se snađe. Ne krije da već "radi” u Rumuniji, ali kao diler.
"Odem do Žombolja. Imam pasoš, rumunsku vizu, sve uredno. Na carini mi udare pečat, pa mogu da pazarim u njihovom fri-šopu. Tamo se nakupujem cigareta, boks dva evra. Kupim nekad i viski. Cigarete posle prodajem u Srpskoj Crnji. Mesečno zaradim oko 150 evra, onako, za pivo, kladionicu", ispričao je Dejan pre nekoliko meseci za "Građanski list”. Kaže da ga već svi znaju i na carini i u policiji. Ne stidi se svog posla, a o ženi i deci ne razmišlja. Ne može da zaradi ni za sebe.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
