Međunarodni monetarni fond će sniziti prognozu rasta BDP-a Srbije za ovu godinu ispod od Vlade planiranih 3%, ali za sledeću i dalje projektuje dobar rast.
Srpska ekonomija je zabeležila impresivan napredak od usvajanja ekonomskog programa, podržanog stendbaj aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom, izjavio je danas šef Kancelarije MMF-a u Beogradu Sebastijan Sosa.
On je podsetio da je Srbija bila u teškoj makroekonomskoj situaciji pre pokretanja programa reformi 2015. godine, a da je dve godine kasnije makroekonomska slika potpuno drugačija.
Fiskalna situacija je, kako je naveo, poboljšana, pri čemu je budžetski deficit smanjen sa 7% BDP-a na projektovanih 1,1% BDP-a ove godine, što je najniži nivo od 2005, a javni dug pada brže nego što je projektovano.
MMF ukazuje da fiskalna konsolidacija ide ispred plana i da je praćena bržim rastom, što je, kako primećuje odraz poverenja proisteklog iz odlučnog rešavanja pitanja održivosti javnog duga.
Sosa je rekao da je MMF u sadašnjim zaključcima zadržao projekciju rasta BDP na 3% za ovu godinu, uz rezervu da su te projekcije zasnovane na ekonomskim pokazateljima koji su bili na raspolaganju do juna.
MMF: Završena i sedma revizija aranžmana
Šef Kancelarije MMF je, međutim, najavio da će u narednih nekoliko nedelja ta projekcija biti verovatno revidirana naniže, zbog štete koju je poljoprivreda pretrpela usled suše i delom zbog energetike.
Vujović: Ubrzavamo rast, cilj najmanje 4%
"Druga područja su snažna. Još uvek vidimo rast koji će se oporavljati do 3,5 odsto naredne godine", rekao je Sosa na konferenciji za novinare u prostorijama Narodne banke Srbije.
DOBRO ŠTO DINAR JAČA
Monetarna politika Narodne banke Srbije je u minulom periodu bila uspešna u održavanju inflacije pod kontrolom i očuvanju stabilnog finansijskog sistema, rekao je Sebastijan Sosa, ocenivši da je dobro i to što je NBS dozvolila jačanje dinara.
"Bazna inflacija je ostala stabilna i niska, očuvan je stabilan devizni kurs, što je sve zajedno doprinelo jačanju fiskalne politike i poverenja, i omogućilo da se smanji evroizacija srpske privrede", rekao je Sosa.
Do sada je, kako kaže, vođena vrlo obazriva monetarna politika, a postoji prostor da se ona i dalje poboljšava.
"Videli smo da je došlo do pomeranja kursa u oba pravca, pri čemu je za razliku od početka godine, kada je dinar slabio, sada prisutna njegova aprecijacija", naveo je Sosa, dodajući da je dobar signal to što je NBS dozvolila da domaća valuta jača.
Prema njegovim rečima, strategija NBS dala je rezultate koji se ogledaju u stabilnosti finansijskog sistema, dobroj kapitalizovanosti i likvidnosti banaka i smanjenju problematičnih kredita (NPL) za sedam procentnih poena.
Sosa je istakao da uspešno sprovođenje monetarne politike NBS omogućava veću fleksibilnost, dodajući da je to važno za targetiranje inlacije za naredni period.
On je istakao potrebu da se nastavi sa procesom dinarizacije, i daljim reformama finansijskog sistema, kao i naporima za dalje smanjenje NPL-ova.
Takođe je ocenio da je neophodno nastaviti sa naporima na razvoju tržišta kapitala i pristupa malih i srednjih preduzeća (MSP) tom tržištu.
DRŽAVNA PREDUZEĆA I DALJE RAK-RANA
Sosa je ukazao da i dalje postoje "ranjivosti" i strukturne slabosti, koje MMF vidi u kašnjenju reforme javnih i državnih preduzeća, državne uprave i opterećenosti privrede neformalnim privrednim sektorom.Takođe je istakao da je potrebno jačati institucije da bi se poboljšala konkurentnost i privredni ambijent.
Sosa je posebno istakao to što sprovođenje fiskalne konsolidacije nije poremetilo privredni rast ali, potrebno je da se fiskalni rezultati konsoliduju na srednji rok, budući da, kako je naveo, postoje fiskalni rizici od potencijalnih starih dugova i obaveza državnih preduzeća.
Podsetio je u tom kontekstu da je prošle godine Vlada jednokratno otplatila dug Petrohemije, upozorivši da će možda i ove godine biti takvih zahteva, na primer za RTB Bor ili Azotaru.
Kada su ta preduzeća u pitanju, po njemu treba da se ide na privatizaciju ili da se nađe stalno rešenje.
Sosa je takođe naveo i dalje postoje "ranjivosti" i strukturne slabosti, koje proističu iz kašnjenja reformi javnih i državnih preduzeća, državne uprave i opterećenosti privrede neformalnim privrednim sektorom.
Kašnjenje, međutim, ne znači da nije bilo napretka, rekao je on, napominjući da je kod komunalnih preduzeća i železnica, primera radi, poboljšana finansijska situacija, i da su opale subvencije državnim preduzećima, ali da su garancije po kreditima koje država daje za ta preduzeća i dalje značajne.
"Važno je držati pod kontrolom javne rashode i stvoriti prostor za korišćenje drugih resursa i drugih javnih investicija kako bi se zatvorili neki gepovi (procepi) u infrastrukturnoj potrošnji".
Sosa je najavio još jednu osmu reviziju aranžmana krajem oktobra i početkom novembra, koja će na Izvršnom odboru MMF-a biti razmatrana krajem godine.
