• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Pruga Beograd - Budimpešta pod lupom Brisela

Izvor MONDO/Agencije

U Briselu, ali i mnogim pojedinačnim zapadnim članicama EU zabrinuti su zbog istočnoevropske incijative Kine. Evropska komisija razmatra i da li je projekat pruge Beograd - Budimpešta u skladu s pravilima EU.

Komisija preispituje da li je projekat po pravilima EU o konkurentnosti, saopštila je danas u Briselu portparolka u Komisije Maja Kocijančič.

Iz Pireja u srce Evrope

Portal "Politiko" u izveštaju iz Budimpešte danas piše da su "lideri na Zapadnom Balkanu toplo primili kineske ekonomske inicijative i radili na prijateljskim vezama s Pekingom", i navodi da je "u Srbiji koja je dosad privukla najveće kineske investicije, Kina izgradila fabrike i obezbedila sredstva za izgradnju puteva, mostova, energetskih i železničkih projekata". "Politiko" piše da je "ključni kineski projekat u regionu brza pruga Beograd - Budimpešta, čija deonica kroz Srbiju će početi da se gradi ove nedelje, a koja će omogućiti da se preko Srbije kineska roba iz grčke luke Pirej (koju su zakupili Kinezi) brzo prevozi u EU".

Ona je tako odgovorila na pitanje novinara o tome da li u projektima Kine i šesnaest evropskih zemalja, čiji su se pemijeri danas sastali u Budimpešti, postoje i poslovi protivni propisima EU i izvan okvira odnosa EU - Kina, budući da postoje projekti koje direktno finansira kineska banka, poput obnove izgradnje brze železničke pruge Beograd - Budimpešta, za koju je kineska Eksport-import banka obezbedila 2,4 milijarde evra.

Maja Kocijančič je rejla da se kineski poslovi i investicije u okviru mehanizma za saradnju Kine i 16 zemalja Srednje i Istočne Evrope "dopunjavaju sa ukupnom saradnjom EU-Kina", u kojoj prvenstvo imaju trgovina, investicije i povezivanje.

Navela je da 11 članica EU učestvuju u tom formatu saradnje s Kinom, a Unija na samitu u Budimpešti je posmatrač.

ŠTA JE PROBLEM?

Radi se o tome, kako su ranije preneli izvori u Evropskoj komisiji, da se utvrdi da li se kinesko ulaganje u mađarsku deonicu buduće brze pruge Beograd - Budimpešta u potpunosti uklapa u propise EU koji nalažu da za takve investicije moraju biti objavljeni javni tenderi koji garantuju da će poslove dobiti najkonkurentniji ponuđač, a ne onaj koga odredi Vlada.

Mađarska vlada je saopštila da će uskoro objaviti takav tender za deo pruge u Mađarskoj, pošto je ona članica EU.

Srbija, koja nije u Uniji, s Kinom je sklopila ugovor o izgradnji deonice te pruge pod uslovima za koje vlada u Beogradu smatra da su najpovoljniji.

Na samitu "16+1" u Budimpešti učestvuju premijerka Srbije Ana Brnabić, ministri Zorana Mihajlović i Aleksandar Antić.

Kabinet Zorane Mihajlović je saopštio da je danas u Budimpešti potpisan "komercijalni ugovor" o izgradnji 30,9 kilometara auto-puta od Preljine do Požege, na drumskom Koridoru 11 kroz Srbiju.

Kineski premijer Li Kećijang je u Budimpešti saopštio da će Kina obezbediti još tri milijarde dolara za razvoj zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Ministar bez portfelja u Vladi Srbije, zadužen za inovacije i tehnološki razvoj, Nenad Popović je istovremeno izjavio u Bratislavi da je Srbija posvećena izgradnji "zajedničke vizije" s Kinom i zemljama Centralne i Istočne Evrope (CEE) u okviru mehanizma "16+1" i da želi zajednički ekonomski napredak zasnovan takođe na kineskoj podršci razvoju inovacionih kapaciteta kroz transfer znanja i tehnologija.

"Taj transfer se odvija kroz zajedničke razvojne i istraživačke centre, laboratorije, kao i izgradnju inovacionih i industrijskih parkova koji su tačka spajanja inovacija, nauke i industrije", rekao je Popović i dodao da su uzor takvi parkovi u kineskim razvojnim centrima u Sudžou, Šijanu i Šenženu.

BLISKOST S PEKINGOM NE PRIJA SVIMA

Dok za Mađarsku inicijativa predstavlja "otvaranje ka istoku", za Srbiju učvršćenje "pouzdanog prijateljstva", a za Poljsku "ogromnu mogućnost", u prestonicama zemalja EU čuju se "zajedljivi" komentari, piše list "Fajnenšel tajms".

Evropske diplomate strahuju da Peking može da iskoristi inicijativu da podrije propise EU, koristeći rastuće tenzije između istočnog i zapadnog dela Unije.

Pokretač inicijative bila je sposobnost Kine da finansira i gradi puteve, železnice, elektrane i drugu infrastrukturu koja je bila potrebna nekim siromašnijim zemljama centralne i istočne Evrope.

Para umesto (političke) burgije

Kina je pokrenula inicijativu "16+1" da bi ojačala odnose i povećala trgovinsku saradnju sa zemljama centralne i istočne Evrope koje vidi kao prolaz ka zapadnoj Evropi i od ključne važnosti za njenu inicijativu "Jedan pojas, jedan put". Pored komercijalnih razloga, Peking koristi svoje veze i za političke ciljeve. Na samitu 2016. u Rigi, premijer Kine Li Kećijang je pozvao vlade 16 zemalja da "ispravno reše vruća pitanja i održe svetski mir i regionalnu stabilnost", što su neke evropske diplomate shvatile kao poziv tim zemljama da podrže stav Kine u sporovima oko Južnog kineskog mora i drugim geopolitičkim pitanjima. Rezultat uticaja Pekinga mogao se videti u reakciji EU na međunarodnu sudsku odluku da Kina nema osnova za polaganje prava na oblasti u Južnom kineskom moru. Posle trodnevnih teških razgovora, opozicija, uglavnom Mađarska i Grčka, uspele su toliko da ublaže saopštenje da Kina uopšte nije direktno pomenuta.

Obim delovanja te inicijative je, međutim, počeo da se preliva i u političke i strateške oblasti, izazivajući nepoverenje među nekim zapadnoevropskim silama, navodi "Fajnenšel tajms".

"Taj podregionalni pristup nailazi na veliku sumnju ne samo u Briselu, nego i u prestonicama mnogih zemalja članica", izjavio je evropski diplomata koji nije želeo da bude identifikovan zbog osetljivosti teme.

Drugi evropski zvaničnik, koji je takođe tražio da ostane anoniman, rekao je da se inicijativa 16+1 suočava sa više stvari.

"Neke od njih se tiču nadležnosti EU, ili zalaze u nove oblasti u kojima već postoje incijative EU i Kine. A mi vidimo samo vrh ledenog brega", rekao je diplomata.

Dok se 16 zemalja - Mađarska, Bugarska, Rumunija, Poljska, Srbija, BiH, Hrvatska, Slovenija, Slovačka, Albanija, Makedonija, Crna Gora, Češka, Litvanija, Letonija i Estonija – pripremaju za samit u Budimpešti, jasno je da je Kina sve uspešnija u tim zemljama, navodi Fajnenšel tajms.

"Centar ravnoteže svetske ekonomije se pomera od zapadu ka istoku. Iako se to i dalje negira u zapadnom svetu, negiranje ne izgleda razumno", rekao je u oktobru mađarski premijer Viktor Orban.

Od 2012. godine kineske kompanije, koje su podržale državne banke, objavile su da su uložile oko 15 milijardi dolara u infrastrukturu i povezane industrije, prema podacima koje je prikupio Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) u saradnji sa "Fajnenšel tajmsom".

"Za Kinu su 16 zemalja važne same po sebi, ali i kao most ka EU”" izjavio je direktor projekta CSIS-a Džonatan Hilmen.

U Srbiji koja ima "sveobuhvatno strateško partnerstvo" s Kinom, očekuje se oko 1,9 milijardi dolara investicija u infrastrutkru, prema podacima CSIS-a. Mađarskoj, koja ima "visok nivo međusobnog poverenja" sa Kinom, obećano je 1,5 milijardi dolara.

EU češlja brzu prugu Beograd-Budimpešta

Predsednik Češke Miloš Zeman izjavio je 2016. da je njegova zemlja, koja je s Pekingom potpisala sporazume u vrednosti od oko tri milijarde dolara, predstavlja "kapiju za Kinu u EU".

Za neke u EU jedna od glavnih zabrinutosti je da bi Kina mogla da pojača napore da iskoristi uticaj u centralnoj i istočnoj Evropi za ometanje aspekata zajedničke EU politike prema Kini.

Druga je da neke evropske zemlje mogu da iskoriste snažne veze sa Kinom da ojačaju pregovaračke pozicije protiv Brisela.

Evropske diplomate smatraju da bi to moglo da oslabi efikasnost Brisela u često svadljivim odnosima sa svojim drugim po veličini trgovinskim partnerom.

Autoput Preljina - Požega: Pao potpis u Budimpešti

Zahtev Kine da njenim kompanijama budu garantovani ugovori zabrinjava Brisel koji strahuje da bi time bili prekršeni propisi EU o javnim nabavkama.

Nemački ministar spoljnih poslova je već pozvao Peking da poštuje koncept "jedne Evrope".

"Ako ne uspemo u razvijanju jedinstvene strategije prema Kini, onda će Kina uspeti u podeli Evrope", rekao je Gabrijel u septembru.

Direktor kineskog Instituta za međunarodne studije Cuej Hongđen rekao je da je jedna Evropa "izvodljiva geografski, ali ne i u pogledu politike i ekonomije".

Predsednik Evropske komisije je najavio u septembru uspostavljanje procesa analize investicija u cilju "zaštite kolektivne bezbednosti", ocenjujući da svako preuzimanje ključnih infrastrukturnih projekata ili kompanija vojne tehnologije može da se realizuje samo transparentno, uz analizu i raspravu.

Neki smatraju da je dosadašnje delovanje Kine u centralnoj i istočnoj Evropi učinilo takav proces analize još neophodnijim.

Ovo ne smete propustiti

Inicijalizacija u toku...

Komentari 26

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

M.

Radujem se,da putujemo kao sav normalan svet...a o..zaduživanju-nećemo valjda na makadam da se zato vratimo....ne siromašimo mi zbog novih stvari...neko zbog onog što završi na privatnim računima!

Zoro od Srbiju

@ Nenko : Zapamti ! Nećemo tvojim gazdama dati da nas ponovo glođu ! Jednom su nas zeznuli ! MISLI MALO ( ako imaš mozak )!

ххх

Човече, шта смо ми све пропустили зарад тога што као хоћемо да идемо у ту проклету Европску унију, која нам све доводи у питање и све што је за нас добро, ставља под лупу!

 Istočnoevropska inicijativa Kine zabrinjava EU