U Beogradu je u poslednjih devet godina, od početka svetske ekonomske krize, izgrađeno stambenih i poslovnih objekata u ukupnoj vrednosti od 5,85 milijardi evra. Najveća vrednost radova bila je 2008. godine.
Podaci Statističkog godišnjaka grada Beograda pokazuju da je ukupna vrednost izvedenih radova u 2008. bila je 931 miliona evra, a izgrađeno je 910 stambenih zgrada sa ukupno 433.248 kvadrata i 161 poslovni objekat sa ukupno 337.649 kvadrata. Sve zajedno to daje više od 770.000 kvadratnim metara izgrađenog prostora.
Najveći broj stambenih objekata izgrađen je 2012. kada je završeno 7.230 zgrada sa ukupno 721.036 kvadratnih metara.
Podaci u Godišnjaku pokazuju da je najviše poslovnih objekata sazidano 2015. i to njih 582, ali je njihova ukupna površina bila 14.019 kvadrata, što je ubedljivo najmanje izgrađenih poslovnih kvadrata u razdoblju od 2008. do 2016. godine.
"Fontana na Slaviji među 10 najlepših u Evropi"
Vrednost radova na izgradnji poslovnih i stambenih objekata u Beogradu se smanjivala od 2008. pa je tako 2014. dostigla 447 miliona evra, što je gotovo dvostruko manje nego na početku krize.
"SRBIJA POSEBNO POGOĐENA"
Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić izjavio je da je svetska ekonomska kriza u građevinarstvu uticala na gradnju i u Srbiji, ali ne u intenzitetu koji je pogodio druge zemlje, jer je, kako je istakao, "Srbija već imala ekonomske probleme".
"Izgradnja stanova je pre svega tržišna kategorija, na koju utiču ponuda i potražnja, ali bilo je i državnih projekata u ovom periodu koji su povećali stambeni fond u Beogradu", kazao je Rodić agenciji Beta.
On je podsetio da su se stanovi u glavnom gradu intenzivno gradili za Univerzijadu 2009. godine na Novom Beogradu, kao i u naselju "Dr Ivan Ribar", a potom je i prostor nekadašnje kasarne "Stepa Stepanović" pretvoren u stambenu četvrt.
"Sada se ponovo najavljuju sličan projekat izgradnje stanova koji će pomoći država, ali za zaposlene u bezbednosnim službama".
Beograd na vodi: Gradi se tržni centar, bulevar
Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić izjavio je da je svetska ekonomska kriza u građevinarstvu uticala na gradnju i u Srbiji, ali ne u intenzitetu koji je pogodio druge zemlje, jer je, kako je istakao, "Srbija već imala ekonomske probleme".
"Izgradnja stanova je pre svega tržišna kategorija, na koju utiču ponuda i potražnja, ali bilo je i državnih projekata u ovom periodu koji su povećali stambeni fond u Beogradu", kazao je Rodić agenciji Beta.
On je podsetio da su se stanovi u glavnom gradu intenzivno gradili za Univerzijadu 2009. godine na Novom Beogradu, kao i u naselju "Dr Ivan Ribar", a potom je i prostor nekadašnje kasarne "Stepa Stepanović" pretvoren u stambenu četvrt.
"Sada se ponovo najavljuju sličan projekat izgradnje stanova koji će pomoći država, ali za zaposlene u bezbednosnim službama", naveo je Rodić.
Prema njegovim rečima, na početku ekonomske krize u Beogradu su se više gradili stanovi, da bi pre nekoliko godina počela učestalija gradnja poslovnih objekata.
O tome šta se i kako gradilo u proteklih desetak godina u Beogradu poslednju reč imali su predstavnici lokalne uprave.
ŠTA JE ZAVRŠENO A ŠTA SE JOŠ RADI
Zamenik gradonačelnika Beograda, Andreja Mladenović, istakao je da su završetak fabrike vode Makiš 2, kišnog kolektora Zemun Polje – Dunav i pristupne saobraćajnica za most na Adi, kojom se on spaja sa ulicom Tošin bunar, neki od ključnih projekata koji su u glavnom gradu realizovani tokom poslednje četiri godine.
"Započeta je izgradnja 'Beograda na vodi' i urađena je Savska promenada, završen je Pupinov most, a železnička stanica Prokop je oživela i dobila pristupne saobraćajnice", kazao je on agenciji Beta.
Kako je dodao, tokom četiri godine rekonstruisano je više od 750 ulica u gradu, odnosno blizu 500 kilometara, urađeno je 113 kilometara kanalizacione mreže, 283 vodovodne mreže i 260 kilometara toplovodne mreže, a izgrađeno je i 900 novih parking mesta.
naveo je Rodić.
Prema njegovim rečima, na početku ekonomske krize u Beogradu su se više gradili stanovi, da bi pre nekoliko godina počela učestalija gradnja poslovnih objekata.
O tome šta se i kako gradilo u proteklih desetak godina u Beogradu poslednju reč imali su predstavnici lokalne uprave.
ŠTA JE ZAVRŠENO A ŠTA SE JOŠ RADI
Zamenik gradonačelnika Beograda, Andreja Mladenović, istakao je da su završetak fabrike vode Makiš 2, kišnog kolektora Zemun Polje – Dunav i pristupne saobraćajnica za most na Adi, kojom se on spaja sa ulicom Tošin bunar, neki od ključnih projekata koji su u glavnom gradu realizovani tokom poslednje četiri godine.
"Započeta je izgradnja 'Beograda na vodi' i urađena je Savska promenada, završen je Pupinov most, a železnička stanica Prokop je oživela i dobila pristupne saobraćajnice", kazao je on agenciji Beta.
Kako je dodao, tokom četiri godine rekonstruisano je više od 750 ulica u gradu, odnosno blizu 500 kilometara, urađeno je 113 kilometara kanalizacione mreže, 283 vodovodne mreže i 260 kilometara toplovodne mreže, a izgrađeno je i 900 novih parking mesta.
Mladenović je podsetio da su rekonstruisani Trg Slavija sa novom fontanom, ulice Vojvode Stepe, Ruzveltova i Mije Kovačevića, kao i Kosančićev venac, Cvetni trg, Plato Milana Mladenovića, dok su Obilićev venac i okolne ulice pretvorene u pešačku zonu.
"Adaptirano je 40 domova zdravlja, a izgrađena su i četiri nova. Izgrađeno je osam predškolskih ustanova, a rekonstruisano je i dograđeno osam osnovnih škola", kazao je on.
Dodao je da su rekonstruisane i mala dvorana Arena, a izgrađena je i nova atletska hala na Banjici.
"U Beogradu je od 2014. do 2017. izdato 2.443 lokacijske dozvole i 644 građevinske dozvole za izgradnju 2,5 miliona metara kvadratnih", naglasio je Mladenović.
Kao najznačajnije infrastrukturne planove najavio je početak izgradnje metroa, završetak obilaznice oko Beograda i izgradnju četiri fabrike za prečišćavanje vode, kao i izgradnju gondole koja će spojiti Kalemegdan sa Ušćem.
"Tu je i novi most na Savi koji će biti na mestu tramvajskog mosta, tunel koji bi povezao savsku terasu sa dunavskom ispod centra grada, kao i tunel koji bi spajao most na Adi sa Autokomandom kroz Topčidersko brdo. U planu je i još jedan most na Dunavu kod Ade Huje", rekao je Mladenović.
