Pet ekipa među stotinama đaka koji su se ove godine ogledali u takmičenju u preduzetničkim veštinama, izabrano je da predstavlja Srbiju na Poslovnom izazovu Zapadnog Balkana.
Nacionalno takmičenje srednjoškolaca sklonih biznisu "Poslovni izazov", završeno je u prethodna dva dana na velikom finalu u Beogradu. Srbija s njega šalje svoje reprezentativce za Sarajevo - gde će se u aprilu održati prvenstvo Zapadnog Balkana.
Srednjoškolci i biznis? Đaci - preduzetnici? Za neobaveštene možda smešna ideja da bi neko ko nije stasao ni do punoletstva mogao da ima preduzetnički duh i sposobnost da praktično osmisli neki posao, ali stvar na Zapadu "radi". U SAD se deca podstiču da prvi dolar zarade već u osnovnoj školi - makar prodajući limunadu i domaće kolačiće preko leta.
Srbija za razvijenim svetom zaostaje u mnogim stvarima, ali u preduzetništvu i uopšte poimanju da moraš sam da sebi "nađeš posao" a da ga ne očekuješ od društva i države, zaostatak je možda i najveći.
PREŽIVEĆE SVAKO DRUGO RADNO MESTO
To je prepoznala i država, obrazovanje i nove tehnologije generalno su prioritet a preduzetništvo se uvodi kao nastavni predmet u osnovne škole, istakao je na finalu Vladimir Džamić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete.
A vremena za decu koja su danas u školskim klupama je već sve manje, istakla je Svetlana Kisić, predsednik Upravnog odbora "Dostignuća mladih" u Srbiji. .
"U svetu će se u narednih deset godina automatizovati polovina poslova koje danas rade ljudi. U takvom svetu trebaće više visokoobrazovanih ljudi, procena je porasta tražnje od 21 odsto u narednih sedam godina, a manje onih sa srednjom školom, i to za 11 odsto. Pritom je teško danas znati šta će od poslova 'preživeti', koja će znanja biti potrebna. Zbog toga je stalno obrazovanje ključno, a preduzetništvo neophodno", upozorava Kisić.
KAKO DANAS RAZMIŠLJAJU MLADI
Da "materijala" i interesovanja među đacima ima pokazalo je i ovo takmičenje dece koja nisu imala prethodno formalno obrazovanje u "preduzetništvu". Zajedničko im je sa ostalom decom da koriste Facebook, Twitter, Instagram i Youtube, ali da ova tim društvenim mrežama nalaze i neku drugu svrhu od najprizemnije zabave. Da ih koriste, ili bar razmišljaju kako da ih koriste, kao alatke za biznis.
Zadatak u Poslovnom izazovu je bio "jednostavan" - novom poslovnom idejom spojiti stari zanat sa potrebama modernog kupca. Pritom, za osmišljeni posao se mora dati, i pred žirijem obrazložiti, biznis plan sa finansijskom računicom kapitala, troškova, prihoda, rashoda, zatim uraditi SWOT analiza (prednosti, mane, mogućnosti i prepreke). Ne zaboravlja se ni marketing - istraživanje ciljne grupe, kanala distribucije, reklame...
A svašta se moglo videti u šesnaest prezentacija koje su posvećeno branjene pred strogim žirijem pet menadžerki iz stvarnog poslovnog sveta.
Ekipa "Smart esnafa" osmislila je uslugu uređenja bašti, od biljaka i ukrasne grnčarije, do potrebnih stolarskih radova - klupica, ograda, senika... Zanatlije bi radile svoje, a kupci bi preko mobilne/kompjuterske aplikacije mogli da vide u 2D i 3D prikazu kako bi izgledala njihova bašta uz ponuđene predmete/biljke/aranžiranje. Plan je da se 700.000 dinara ulaganja vrati u roku od osam meseci, naravno, uz pomoć reklame preko društvenih mreža i u saradnji sa TV emisijama specijalizovanim za uređenje kuća.
Stari zanat uspešno je spašen i kod ekipe "Pametni burići". Klasična drvena burad za rakiju i vino danas su sve ređa kod srpskih domaćina u konkurenciji jeftinih plastičnih. Ali ova su inovirana senzorima i arduino (android) uređajima koja mere "jačinu" rakije u buretu, količinu otrovnog metanola... Ovde je računica bila da sa 25.000€ početnog kapitala prave 5.000€ profita godišnje.
Ređale su se dalje ideje, da se našalimo, kao u Silicijumskoj dolini - klasična metla od sirka sa portom za mobilni i svetlom za noćno metenje u bašti, zatim sedla za jahanje i potkovice sa senzorima koje daju podatke o "radnom stanju" konja...
ZADATA TEMA: LOW TECH - HIGH TECH
Za razliku od "ozbiljnih" prezentacija pred potencijalnim investitorima na start-up takmičenjima, gde se uglavnom dolazi sa aplikacijama i "proizvodima" vezanim za internet, ovde je fokus bio na fizičku proizvodnju.
A lepeza interesovanja je bila široka - od proizvodnje personalizovanih sapuna od magarećeg mleka, preko parfema ili liciderskih kolača po želji/dizajnu kupaca, do izrada torbi od industrijske konoplje ili proizvodnje i restauracije starih narodnih instrumenata.
Među ideja koje nisu prošle dalje kod "sudija" izdvajamo ideju ekipe "Vojvode" - proizvodnja poslovnih poklona sa specifičnim "nacionalnim" obeležjima. Dobiti na poklon od poslovnog partnera iz Srbije drvenu kutiju obloženu kožom u kojoj su zastavice s obeležjima srpskih srednjevekovnih vladara i replike njihovih novčića/medaljona svakako bi bi bilo nezaboravno.
Kao pobednik izabrana je ekipa "Grnčoteka" koja je, kako je istakla članica žirija Natalija Sandić iz Fonda za inovacione delatnosti, uz najbolju prezentaciju imala i najbolji spoj starog (zanati) i novog (inovativnost). Dečaci i devojčice smislili su da klasičnoj tepsiji od gline iz čuvene Zlakuse dodaju savremeni detalj - prohromsku oplatu. Time bi se, po njihovoj ideji, prostim termodinamičkim procesom izvlačila suvišna masnoća iz tradicionalnih "srpskih" jela.
KAKVI SU UTISCI
Takmičari su tokom dvodnevnih sesija izgledali ozbiljno "poslovno" a na samom finalu se videlo koliko im sve ovo znači - i radovali se "kao deca".
"Bilo je teško doći od prave ideje. Krenuli smo od 'letećeg ćilima', a završili s grnčarijom i zdravom hranom, i to se u samo dva dana", kaže Marko Radulović iz pobedničke ekipe, inače učenik četvrte godine srednje škole "Sveti Ahilije" iz Arilja.
Već žali što sledeće godine neće imati prilike da takmiči, ali je čvrsto rešio da upiše fakultet za programera, i da otvori svoj biznis.
"Bilo je i zabavno i zanimljivo, i povremeno napeto", dodaje njegov kolega iz škole kaže Nikola Grujović. Iako srednjoškolac već je u biznisu - "pomalo vodi" knjigovodstvo u, gde drugde u malinarskom Arilju, nego u jednoj hladnjači za voće. Ali, i on je više za "digitalno preduzetništvo.
"Imam ideju za svoj biznis, ali u IT struci. Videćemo, ako uspem da se dogovorim sa svojima", kaže Nikola čija porodica ima trgovački biznis i očekuje se od njega da nastavi s time.
Zadovoljan je i Stevan Adžić, učenik treće godina Gimnazije "Takovski ustanak " u Gornjem Milanovcu, kome je ovo prvi put da se našao na ovakvoj vrsti takmičenja, jer dosad se ogledao samo u prirodnim naukama.
"Pokušavam da spojim matematiku i biznis, pa ćemo videti kako to radi u biznisu", kaže Adžić.
A kako je to sve izgledalo sa strane ljudima kojima je veliki biznis svakodnevica?
"Srednjoškolci su savladali neke nove veštine, ali na svakom ovakvom skupu i mi naučimo nešto novo. Bilo je veoma zanimljivo čuti nove ideje, i videti kako razmišljaju nove generacije, a za njih je ovo svakako bilo veliko, važno iskustvo, i svakako će im koristiti ubuduće", kaže Miroslava Tešin Popović, članica žirija i menadžerka za koorporativnu odgovornost u Telekomu Srbije, kompaniji koja godinama podržava program Dostignuća mladih.
Tešin Popović kaže da se žiri vodio time koliko su ideje date u okviru zadate teme ostvarive, a da u izabranima ima potencijala i da će možda neko od prisutnih probati da nešto od toga ostvari u svom profesionalnom životu.
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte