Šta se dobija kada se spoji nezaposlena omladina sa idejom i povoljan okvir za poslovanje? Niz uspešnih mladih kompanija iz kojih će možda nekada stići srpski Bil Gejts.
U gornjoj jednačini u Srbiji fali, pre svega, drugi deo – jer mladih sa poslovnim idejama ne fali. Pravi povoljan okvir zaista ne postoji ali daleko je od istine i da je sve crno i naopako, i da se ne isplati ni probati. Veći je problem u "glavama" mladih ljudi zbog onog čemu su ih dosad (ili nisu) učili stariji. Stav da je posao u državnoj službi "jedini pravi biznis" mnogo je pogubniji od utakmice na tržištu.
Defetističko poimanje poslovne Srbije demantuju primeri uspešnih kompanija sa veoma mladim preduzetnicima, zatim postoje one kompanije koje su još od "starateljstvom" u nekom poslovnom inkubatoru, a ima i budućih preduzetnika čije ideje bi tek trebalo da se porinu u tržišne vode, kao što su one sa finala nedavno održanog Nacionalnog takmičenja u preduzetništvu "Poslovni izazov".
Tamo je, recimo, prvo mesto osvojila ideja čija realizacija sjedinjuje poljoprivredu i stočarstva u proizvodnji kozjeg sira sa komadima čeri paradajza i paprike. To je na pamet palo Anđeli, Srđanu, Sanji i Ani iz iz Srednje stručne škole u Irigu, Trgovinsko-ugostiteljske škole u Leskovcu, Evropske poslovne škole u Beogradu i Poljoprivredne škole u Požegi koji su se takmičili sa 50 vršnjaka iz 40 srednjih škola iz cele Srbije.
Takmičenje je realizovala organizacija Dostignuća mladih u Srbiji uz saradnju i finansijsku podršku i saradnju Ministarstva omladine, USAID, Instituta za održive zajednice, kompanije Air Belgrade i Visoke škole strukovnih studija za IT.
Darko Radičanin, izvršni direktor Dostignuća mladih u Srbiji kao organizacije koja već sedam godina sprovodi obrazovne programe iz oblasti preduzetništva u osnovnim i srednjim školama širom Srbije i jedna je od 123 nacionalne organizacije u sklopu globalne mreže Junior Achievement Worldwide (JA, postoji od 1919. godine), kaže da je podrška države svakako neophodna, ali ona ne mora uvek da bude povezana sa finansijskom podrškom.
"Kod nas se nažalost gotovo isključivo govori o finansijskoj podršci države preduzetnicima, a zapravo država mora da kreira ambijent, da podrži neke stvari koje prepozna kao kvalitetne i da kreira 'ustupke' kako bi se na duži rok postigli kvalitetniji rezultati".
Procentualno mi ne zaostajemo za zemaljama EU. Ako broj mladih u Srbiji koji započinju sopstveni biznis uporedimo sa evropskim prosekom, ne zaostajemo u ukupnom procentu, i zaista nema mesta za fatalističke teorije.
Naime, prosek u Evropi je 7,5 odsto ukupne populacije, dok je Srbiji samo tih pola procentnog poena manji - sedam odsto. Prema istraživanjima u razvijenijim zemljama zapadne Evrope u kojima se programi Dostignuća mladih sprovode duži niz godina, dokazano je da se polaznici jednog od naših programa "Učenička kompanija" na taj korak odlučuju u znatno većem procentu (17 odsto), a učešće u JA programima navode kao najvažnije iskustvo koje ih je opredelilo za takav potez.
Da bi se stvari promenile nabolje potrebno je preduzetničko obrazovanje još bolje uokviriti, ali promeniti stavove sredine. Mi kao sredina pogrešno utičemo na mlade, predstavljajući im sigurnim poslove u državnoj službi, a sa druge strane tvrdimo da su svi koji su uspešni u poslu - prevaranti i lopovi.
"Problem nije zanemarljiv, upravo iz jednog vrlo bitnog razloga - preduzetništvo u Srbiji funkcioniše na principu intuicije! Taj podatak je upravo sramotan, jer mi kao zemlja sa odličnim ljudskim potencijalima, koja bi trebalo da bude gladna znanja, zapravo vrlo malo radimo na promeni tog stanja", kaže Tomislav Alavanja, profesor na zubotehničkoj školi i koordinator u JA programima.
On konstatuje da je situacija po pitanju pomoći mladim preduzetnicima ipak bolja nego pre sedam godina, a ističe da preduzetnike treba praviti i pratiti od malih nogu.
"I to od prve kasice prasice, odnosno, principijelno od predškolskog obrazovanja pa do akademskih klupa. Ako svoje dete naučite da čuva tuđe, kao i svoje, da štedi svoj novac, poštuje tuđe vreme, uvažava starije, poštuje tuđe navike, kao i svoje, vi od starta stvarate jedno sposobno biće, spremno da preživi različite životne okolnosti, spremno da nadogradi sebe, jer ima kvalitetnu osnovu i želju za stvaranjem”; smatra Alavanja.
Kada se radi o poznavanju uslova poslovanja Lidija Stojančević, učenica gimnazije "Vuk Karadžić" u Trsteniku i finansijska direktorka učeničke kompanije "WOW", tvrdi da su mladi ovde svesni da je situacija teška. Ova kompanija se bavi proizvodnjom ekološki prihvatljivih predmeta, a najpoznatiji su po unikatno dekorisanom svećnjaku CAN2 koji se izrađuje uz pomoć limenke ispunjene voskom.
"Svaki početak je težak i sa sobom nosi rizik, ali ako se nečemu posvetimo u potpunosti, plodovi tog rada su neizostavni. Ako je već ideja prisutna, ispitivanje tržišta je nezaobilazna stavka pre otpočinjanja bilo kakvog poslovanja", smatra Stojančević.
Odgovarajući na pitanje da li imaju nameru da sprovedu ideju u delo ona kaže da osim što su proizvode predstavili na takmičenju, imali su i niz prodajnih izložbi kako u prostorijama škole tako i na brojnim mestima u gradu, gde su ostvarili dobit.
"Pošto živimo u maloj sredini, ljudi su upoznati sa našim radom i na neki način smo postali prepoznatljivi kao mladi ljudi koji su svoje ideje pretočili u stvarnost. Funkcionišemo kao tim i o svim pitanjima se podjednako dogovaramo. Pošto se ovo čini kao jedna uspešna formula poslovanja, ne znači da se jednog dana ne može sve nastaviti i van okvira škole i Juniora", ističe Stojančević.
Dilemu da li svoju ideju da pretoče u stvarnost nisu imali braća Nikolić – Vladimir i Nenad, koji su osnivači sada poznatog aukcijskog sajta Limundo. Defetističko poimanje poslovne Srbije demantuju primeri uspešnih kompanija sa veoma mladim preduzetnicima, zatim postoje one kompanije koje su još od "starateljstvom" u nekom poslovnom inkubatoru, a ima i budućih preduzetnika čije ideje bi tek trebalo da se porinu u tržišne vode, kao što su one sa finala nedavno održanog Nacionalnog takmičenja u preduzetništvu "Poslovni izazov".
Tamo je, recimo, prvo mesto osvojila ideja čija realizacija sjedinjuje poljoprivredu i stočarstva u proizvodnji kozjeg sira sa komadima čeri paradajza i paprike. To je na pamet palo Anđeli, Srđanu, Sanji i Ani iz iz Srednje stručne škole u Irigu, Trgovinsko-ugostiteljske škole u Leskovcu, Evropske poslovne škole u Beogradu i Poljoprivredne škole u Požegi koji su se takmičili sa 50 vršnjaka iz 40 srednjih škola iz cele Srbije.
Takmičenje je realizovala organizacija Dostignuća mladih u Srbiji uz saradnju i finansijsku podršku i saradnju Ministarstva omladine, USAID, Instituta za održive zajednice, kompanije Air Belgrade i Visoke škole strukovnih studija za IT.
Darko Radičanin, izvršni direktor Dostignuća mladih u Srbiji kao organizacije koja već sedam godina sprovodi obrazovne programe iz oblasti preduzetništva u osnovnim i srednjim školama širom Srbije i jedna je od 123 nacionalne organizacije u sklopu globalne mreže Junior Achievement Worldwide (JA, postoji od 1919. godine), kaže da je podrška države svakako neophodna, ali ona ne mora uvek da bude povezana sa finansijskom podrškom.
"Kod nas se nažalost gotovo isključivo govori o finansijskoj podršci države preduzetnicima, a zapravo država mora da kreira ambijent, da podrži neke stvari koje prepozna kao kvalitetne i da kreira 'ustupke' kako bi se na duži rok postigli kvalitetniji rezultati".
Procentualno mi ne zaostajemo za zemaljama EU. Ako broj mladih u Srbiji koji započinju sopstveni biznis uporedimo sa evropskim prosekom, ne zaostajemo u ukupnom procentu, i zaista nema mesta za fatalističke teorije.
Naime, prosek u Evropi je 7,5 odsto ukupne populacije, dok je Srbiji samo tih pola procentnog poena manji - sedam odsto. Prema istraživanjima u razvijenijim zemljama zapadne Evrope u kojima se programi Dostignuća mladih sprovode duži niz godina, dokazano je da se polaznici jednog od naših programa "Učenička kompanija" na taj korak odlučuju u znatno većem procentu (17 odsto), a učešće u JA programima navode kao najvažnije iskustvo koje ih je opredelilo za takav potez.
Da bi se stvari promenile nabolje potrebno je preduzetničko obrazovanje još bolje uokviriti, ali promeniti stavove sredine. Mi kao sredina pogrešno utičemo na mlade, predstavljajući im sigurnim poslove u državnoj službi, a sa druge strane tvrdimo da su svi koji su uspešni u poslu - prevaranti i lopovi.
"Problem nije zanemarljiv, upravo iz jednog vrlo bitnog razloga - preduzetništvo u Srbiji funkcioniše na principu intuicije! Taj podatak je upravo sramotan, jer mi kao zemlja sa odličnim ljudskim potencijalima, koja bi trebalo da bude gladna znanja, zapravo vrlo malo radimo na promeni tog stanja", kaže Tomislav Alavanja, profesor na zubotehničkoj školi i koordinator u JA programima.
On konstatuje da je situacija po pitanju pomoći mladim preduzetnicima ipak bolja nego pre sedam godina, a ističe da preduzetnike treba praviti i pratiti od malih nogu.
"I to od prve kasice prasice, odnosno, principijelno od predškolskog obrazovanja pa do akademskih klupa. Ako svoje dete naučite da čuva tuđe, kao i svoje, da štedi svoj novac, poštuje tuđe vreme, uvažava starije, poštuje tuđe navike, kao i svoje, vi od starta stvarate jedno sposobno biće, spremno da preživi različite životne okolnosti, spremno da nadogradi sebe, jer ima kvalitetnu osnovu i želju za stvaranjem”; smatra Alavanja.
Kada se radi o poznavanju uslova poslovanja Lidija Stojančević, učenica gimnazije "Vuk Karadžić" u Trsteniku i finansijska direktorka učeničke kompanije "WOW", tvrdi da su mladi ovde svesni da je situacija teška. Ova kompanija se bavi proizvodnjom ekološki prihvatljivih predmeta, a najpoznatiji su po unikatno dekorisanom svećnjaku CAN2 koji se izrađuje uz pomoć limenke ispunjene voskom.
"Svaki početak je težak i sa sobom nosi rizik, ali ako se nečemu posvetimo u potpunosti, plodovi tog rada su neizostavni. Ako je već ideja prisutna, ispitivanje tržišta je nezaobilazna stavka pre otpočinjanja bilo kakvog poslovanja", smatra Stojančević.
Odgovarajući na pitanje da li imaju nameru da sprovedu ideju u delo ona kaže da osim što su proizvode predstavili na takmičenju, imali su i niz prodajnih izložbi kako u prostorijama škole tako i na brojnim mestima u gradu, gde su ostvarili dobit.
"Pošto živimo u maloj sredini, ljudi su upoznati sa našim radom i na neki način smo postali prepoznatljivi kao mladi ljudi koji su svoje ideje pretočili u stvarnost. Funkcionišemo kao tim i o svim pitanjima se podjednako dogovaramo. Pošto se ovo čini kao jedna uspešna formula poslovanja, ne znači da se jednog dana ne može sve nastaviti i van okvira škole i Juniora", ističe Stojančević.
Iako su kompaniju registrovali 2005. godine, do početka rada sajta proteklo je skoro godinu dana, tri puta duže od planiranog. Preme oceni Nenada, pored ideje, veoma je bitno imati želju da se ona sprovede i verovati u nju. Za njega je otežavajuća okolnost bila što je u vreme počinjanja rada firme bio student, ali ne smatra da su pogrešili što su se odlučili na početak posla, iako su prvo studije trpele, pa posle Limundo.
Nenad misli da je za započinjane posla mnogo više od nekih poslovnih znanja važnija ideja i želja da se sprovede. Iskustvo dolazi sa radom. Kada su saveti u pitanju, mnogo su im potrebniji bili kada je firma našla stranog investitora nego na početku poslovanja, a bez te finansijske inekcije nije bilo moguć dalji razvoj Limunda.
Slično iskustvo imali su i vlasnici kompanije "Strouberi enerdži", zahvalujući kojoj osam gradova u Srbiji može da se pohvali solarnim punjačima za mobilne telefone. O počecima firme Miloš Milisavljević, osnivač i sada direktor, kaže da oni nisu seli jednog dana i rekli da im je dosadno pa daj da nešto rade.
"Ovo je došlo spontano mi smo počeli još u srednjoj školi – sa obnovljivim izvorima energije kako bi ih promovisali, jer smo verovali da je to nešto važno."
Prema njegovim rečima pored ideje bilo je važno imati i viši cilj, a to je u ovom slučaju bila edukacija. Ipak put do sadašnje kompanije krenuo je od učeničke kompanije. Dve godine su učestvovali na takmičenjima u preduzetništvu i jednom pobedili.
Na studijama se okuplja drugi tim ljudi koji svoje formalno postojanje počinje kao nevladina organizacija upravo zbog kompleksnosti poslovanja firme. Kao firma postoje tek godinu dana i uskoro će svoj proizvod plasirati i na inostrana tržišta, odnosno počeće da ga izvoze.
Odgovarajući na pitanje da li se do ovog stepena moglo i brže Milisavljević kaže da je moglo, bilo je na tom putu i grešaka ali su one ispravljane. Upravo je u tome stvar da se greške ispravljaju jer idealnog vremena za početak posla – nema.
Imali su i imaju saradnju sa velikim firmama, a do sada im je naveći parter Telekom Srbija. Nije bilo lako da mladi ljudi koji iza sebe nemaju ništa, predstave svoju ideju o proizvodu koji je i ovde, a i napolju novina. Do prvog solarnog punjača koji je postavljen u Obrenovcu put od realizacije do ideje je trajao godinu i po dana. Posle je sve išlo lakše.
Ipak primećuju da ni sada, kao ni na početku nemaju dovoljno podrške, mada je sada stanje bolje. Tu se ne misli samo na državnu podršku, već nedostatak iskusnih ljudi u svim oblastima vezanim za poslovanje, koji bi bili spremni da podele iskustva i daju im savet.
Kako kaže Kristina Nikolić, direktor marketinga i potpredsednica kompanije, ona nema problem da pita nekoga za savet, a sada kada je Strouberi postao ime mnogo je lakše doći do tog nekog.
Razvoj firme je na uzlaznoj putanji, ali još uvek koriste usluge poslovnog Inkubatora u kome pod olakšanim uslovima za poslovanje radi 33 kompanije. Nikolić kaže da iako im je prostor u inkubatoru obezbeđen na period od tri godine oni će izaći ranije ako procene da firma može da posluje mimo inkubatora.
Prema istraživanju "Mladi i preduzetništvo" koje je sprovelo Ministarstvo omladine i sporta i Građanske inicijative, ove dve firme mogu da se pokažu kao izuzeci jer mladi u poslovanju traže sigurnost i izvesnost. Istraživanje je sprovedeno u 14 gradova, gde su analizirani stavovi populacije između 15 i 30 godina, ali i iskustva njihovih vršnjaka koji su već u biznisu.
Prema dobijenim rezultatima, iako je polovina ukupnog broja mladih u zemlji nezaposlena, većina nije ni motivisana da se bavi preduzetništvom. Kao glavna opravdanja oni navode nedostatak podrške države, visoke troškove i komplikovane procedure.
Oko 40 odsto ispitanika izabralo bi siguran, makar i lošije plaćen posao. Njih 33 odsto bi izabralo sopstveni biznis, dok bi se 27 odsto anketiranih opredelilo za dobro plaćen, a manje siguran posao. Dok Vojvođani mahom biraju sigurnu službu, njihovi vršnjaci u Beogradu radije se opredeljuju da rade za sebe.
Procedure za otvaranje biznisa su komplikovane, misle i mladi preduzetnici, koji kažu da entuzijazam s kojim ulaze u posao nestaje već u prvih šest meseci. Zbog takvog ambijenta veliki broj omladinskih mikropreduzeća se gasi već u prvoj godini rada.
Ipak, sigurnost zaposlenja i jedni i drugi najpre prepoznaju u državnoj upravi, odnosno javnom sektoru. Tako, 57 odsto ispitanika misli da je zaposlenje u državnoj upravi sigurno, dok njih 44 odsto smatra da je to najbolje profesionalno iskustvo.
S druge strane, generalno uverenje je da preduzetnici ne zarađuju dovoljno, ni u odnosu na uloženi rad, ni u odnosu na rizik koji preuzimaju. Zato bi tek trećina ispitanika napustila siguran, a lošije plaćen posao kada bi im se ukazala prilika da započnu sopstveni. Njih 37 odsto ne bi državnu službu napuštalo ni pod kojim uslovima, a 28 odsto ispitanika nije sigurno kako bi postupilo.
Više od polovine anketiranih ne planira da u narednih pet godina započne sopstveni biznis, a najviše budućih preduzetnika ima među mladima sa srednjom stručnom spremom.
(MONDO, Rade Repija)
