Expo – Rusija Srbija 2018 biznis izložba

  Saradnja dveju država u oblasti medicine i proizvodnje lekova je zadovoljavajuća i beleži rast, ali bi se mogla unaprediti, opšti je zaključak učesnika okruglog stola "Perspektive zajedničkih istraživanja u sferi medicine, razmena iskustava između kliničkih centara Rusije i Srbije, zajednička proizodnja lekova i medicinske opreme", koji je, u okviru 5. rusko-srpske privredne izložbe "Expo – Russia Serbia 2018" održan u beogradskom hotelu Metropol.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Vladimir Đukić rekao je da Srbija u Ruskoj Federaciji prepoznaje prijatelja i da je cilj da se napravi iskorak u oblasti medicine i lekova.

"Želimo da se formalizuje saradnja koja postoji kroz međudržavne ugovore i da prijateljski, trajno dobri odnosi, koje karakterišu česti sastanci predsednika dveju država – Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, utiču i na medicinu, odnosno da papiri koji postoje služe i srpskom i ruskom narodu", rekao je Đukić.

On je predložio saradnju Kliničkog centra Srbije s drugim velikim bolnicama u Rusiji, kao i potpisivanje ugovora o saradnji Instituta za ortopediju na Banjici s ruskim institutom za ortopediju.

Saradnja je, prema njegovim rečima, moguća i u oblasti oftalmohirurgije, ali i u okviru banjskog turizma.

"Radnici iz Srbije koji rade u Rusiji mogli bi da se leče u Rusiji, a da proces rehabilitacije nastave u Srbiji. Takođe, državljani Rusije koji letuju u Crnoj Gori mogu da se, uz jačanje kapaciteta Humanitarnog centra u Nišu, leče u Srbiji, jer su naši zdravstveni centri i uslovi za lečenje bolji nego u Crnoj Gori", predložio je Đukić.

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:

Mondo/Mihaela Šljukić Bandović Srbija i Rusija

Medicinski turizam, kao polje u kom bi mogla da se ostvari plodna saradnja, prepoznali su i gosti iz Rusije, koji su poručili da u toj oblasti treba raditi mnogo više.

Ruska strana je naglasila da se u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza (čine ga Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan), pripremaju sporazumi u zoni slobodne trgovine, uključujući i sporazum sa Srbijom, koja je partner saveza.

"U maju 2017. godine utvrđena je jedinstvena normativno-pravna baza, koja ima naddržavni karakter. To znači da svi zakoni treba da budu usklađeni s evroazijskim tržištem. Takav novi sistem planira se i u Srbiji, a sporazum o zoni slobodne trgovine omogućiće da se poveća robna razmena", rekao je Viktor Dimitriev iz iz Asocijacije ruskih farmaceutskih proizvođača.

Dodao je i da srpske kompanije za proizvodnju lekova, koje planiraju da uđu na rusko tržište, moraju da se pripreme za novu regulativu koja će stupiti na snagu 1. januara 2020. godine.

"Tada će na ruskom tržištu moći da se prodaju samo lekovi koji su označeni. Svako pakovanje treba da ima i signaturu sa određenim kodom, zahvaljujući kom će pacijent odmah u apoteci moći da vidi da li je reč o originalnom leku", naglasio je Dimitriev.

Govoreći o ceni lekova, rekao je da je za rusku stranu važno i kakve su u Srbiji cene preparata koji se proizvode u Rusiji.

"S firmama koje prodaju te lekove moraćemo da rešimo ta pitanja“, rekao je i dodao da biznis želi slobodno tržište.

Rusko-srpska privredna izložba, koja se održava peti put, treba da doprinese aktiviranju rusko-srpskih veza u trgovinskoj, ekonomskoj, investicionoj i naučno-tehničkoj oblasti, medicini, obrazovanju i nauci, te u drugim oblastima.

(M.Š.B)