Potrošačke cene u Srbiji su porasle u martu u proseku za 0,1 odsto u odnosu na februar, dok su u poređenju sa istim mesecom 2017. godine povećane za 1,4 procenta.
Inflacija je u martu porasla za 0,8 odsto u odnosu na decembar, prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.
U martu su na mesečnom nivou poskupeli hrana i bezalkoholna pića za 0,5 odsto, zdravstvo 0,4 posto, kao i alkoholna pića i duvan, nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana, restorani i hoteli i obrazovanje za po 0,2 procenta.
Rast cena od 1,0 odsto zabeležen je i za stan, vodu, električnu energiju, gas i druga goriva, dok su su pojeftinili rekreacija i kultura za 1,5 procenata, transport za 0,2 i komunikacije za 0,1 procenat.
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Zbog niske inflacije, koja je ispod ciljanog koridora (3%, uz odstupanje plus/minus 1,5%), srpska centralna banka je smanjila svoju osnovnu kamatnu stopu.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) smanjio je na današnjoj sednici referentnu kamatnu stopu na 3 odsto. To bi moglo da znači da se dobija prostor da pojeftine dinarski krediti komercijalnih banaka. Za one izražene u evrima, merodavna je druga kamatna stopa - euribor.
Doneta je i odluka o suženju koridora kamatnih stopa sa plus/minus 1,5 na plus/minus 1,25 procentnih poena, što znači da je kamatna stopa na depozitne olakšice ostala nepromenjena, navodi se u saopštenju NBS.
Pri donošenju takve odluke, Izvršni odbor je procenio da očekivano kretanje inflacije i njenih faktora u narednom periodu, pružaju mogućnost za dodatno ublažavanje monetarne politike.
Inflacija u Srbiji evropskih 1,5 odsto
Izvršni odbor je istakao da opreznost u vođenju monetarne politike i dalje proističe iz dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu i kretanja svetskih cena primarnih proizvoda, kao i da je neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu i dalje prisutna po osnovu monetarnih politika vodećih centralnih banaka, FED-a i Evropske centralne banke, kao i odnosa njihovih valuta.
Iako je kretanje svetskih cena primarnih proizvoda i dalje volatilno, u narednom periodu se ne očekuje njihov znatniji rast.
Otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja je povećana zahvaljujući jačanju domaćih makroekonomskih fundamenata i povoljnijim izgledima za naredni period, poručuju iz Izvršnog odbora NBS, čija će se naredna sednica o referentnoj kamatnoj stopi održati 10. maja.
