Guverner NBS Radovan Jelašić je ocenio da će do kraja godine bazna inflacija biti 8,7 odsto a ukupna inflacija oko 9,4 odsto.
Guverner NBS Radovan Jelašić izjavio je danas da zbog rasta cena nafte na svetskom tržištu i cene hrane neće biti ispunjen plan o inflaciji u 2008. godini i ocenio da će do kraja godine bazna inflacija biti 8,7 odsto a ukupna inflacija oko 9,4 odsto.
Ekonomista Stojan Stamenković je ocenio danas da bi bazna inflacija (regulisane cene) bi u ovoj godini mogla biti veća od 10 odsto ukoliko se nastavi rast cena industrijskih prehrambenih proizivoda.
"Bazna inflacija je u avgustu iznosila jedan odsto i to zahvaljujući u znatnoj meri povećanju cena industrijskih prehrambenih proizvoda", potkrepio je svoje tvrdnje konkretnim podacima Stamenković.
On je na konferenciji za novinare u Ekonomskom insittutu rekao da je smanjenje cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u julu i avgustu sezonskog karaktera i zbog dobrog roda, ali da se već u septembru kada se krene u spremanje zimnice očekuje i povećanje tih cena, usled veće tražnje stanovništva.
On je dodao da se nije dogodilo da cene poljoprivrednih proizvoda nisu bile snižene iz klimatskih i sezonskih razloga za 13,7 odsto u julu, i 8,7 odsto u avgustu, ukupna mesečna inflacija bi bila veća za 0,59 procentnih poena u julu, i za 0,32 procentna poena u avgustu.
Podnoseći izveštaj o inflaciji na konferenciji za novinare, Jelašić je podsetio da je za 2008. godinu bila planirana ukupna inflacija od 6,5 odsto a bazna u rasponu od tri do šest odsto.
On je ocenio da će plan ovogodišnje bazne inflacije biti dostignut sredinom 2009. godine.
Guverner je rekao da je, između ostalog, zbog toga usledila i današnja odluka Monetarnog odbora da ne poveća referentnu kamatnu stopu i zadrži je na postojećem nivou od 15,75 odsto.
Jelašić je naveo da je u avgustu međugodišnja bazna inflacija iznosila 10,3 odsto dok je rast cena na malo dostigao 10,5 odsto, a međugodišnji rast indeksa potrošačkih cena u julu dostigao je 13,9 odsto.
U četvrtom kvartalu ove godine Jelašić očekuje da će doći do smanjenja bazne i ukupne inflacije zahvaljujući padu cene nafte i cene hrane na domaćem tržištu.
On je ukazao da bi predstojeći rebalans budžeta trebalo uraditi tako da se smanje izdaci državne kase kako se ne bi povećavala javna potrošnja i time vršio pritisak na rast ifnflacije.
(Tanjug)
Ekonomista Stojan Stamenković je ocenio danas da bi bazna inflacija (regulisane cene) bi u ovoj godini mogla biti veća od 10 odsto ukoliko se nastavi rast cena industrijskih prehrambenih proizivoda.
"Bazna inflacija je u avgustu iznosila jedan odsto i to zahvaljujući u znatnoj meri povećanju cena industrijskih prehrambenih proizvoda", potkrepio je svoje tvrdnje konkretnim podacima Stamenković.
On je na konferenciji za novinare u Ekonomskom insittutu rekao da je smanjenje cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u julu i avgustu sezonskog karaktera i zbog dobrog roda, ali da se već u septembru kada se krene u spremanje zimnice očekuje i povećanje tih cena, usled veće tražnje stanovništva.
On je dodao da se nije dogodilo da cene poljoprivrednih proizvoda nisu bile snižene iz klimatskih i sezonskih razloga za 13,7 odsto u julu, i 8,7 odsto u avgustu, ukupna mesečna inflacija bi bila veća za 0,59 procentnih poena u julu, i za 0,32 procentna poena u avgustu.
Podnoseći izveštaj o inflaciji na konferenciji za novinare, Jelašić je podsetio da je za 2008. godinu bila planirana ukupna inflacija od 6,5 odsto a bazna u rasponu od tri do šest odsto.
On je ocenio da će plan ovogodišnje bazne inflacije biti dostignut sredinom 2009. godine.
Guverner je rekao da je, između ostalog, zbog toga usledila i današnja odluka Monetarnog odbora da ne poveća referentnu kamatnu stopu i zadrži je na postojećem nivou od 15,75 odsto.
Jelašić je naveo da je u avgustu međugodišnja bazna inflacija iznosila 10,3 odsto dok je rast cena na malo dostigao 10,5 odsto, a međugodišnji rast indeksa potrošačkih cena u julu dostigao je 13,9 odsto.
U četvrtom kvartalu ove godine Jelašić očekuje da će doći do smanjenja bazne i ukupne inflacije zahvaljujući padu cene nafte i cene hrane na domaćem tržištu.
On je ukazao da bi predstojeći rebalans budžeta trebalo uraditi tako da se smanje izdaci državne kase kako se ne bi povećavala javna potrošnja i time vršio pritisak na rast ifnflacije.
(Tanjug)
