Zaposleni kojima je na poslu dosadno manje su zadovoljni od onih koji su preopterećeni poslom, pokazuje studija britanske agencije Sirota Survey Intelligence. U istraživanju je učestvovalo više od milion ispitanika, a otkriveno je da oni koji se žale na dosadu uglavnom rade nezanimljive poslove, koji često ne odgovaraju njihovim interesima.
Zaposleni kojima je na poslu dosadno manje su zadovoljni od onih koji su preopterećeni poslom, pokazuje studija britanske agencije Sirota Survey Intelligence.
U istraživanju je učestvovalo više od milion ispitanika, a otkriveno je da oni koji se žale na dosadu uglavnom rade nezanimljive poslove, koji često ne odgovaraju njihovim interesima.
Iako previše posla može dovesti do sindroma izgaranja (burnout) i sve češće je povod za stručne rasprave, potrebno je istaći da i preopterećenost i dosađivanje u znatnoj meri utiču na produktivnost, poručuje predsednik agencije Daglas Klein.
Za razliku od onih s pravilno raspoređenim zadacima, radnici koji se žale na preopterećenost poslom u većoj su meri nezadovoljni podrškom saradnika i teže podnose stresne situacije. Takođe, gotovo polovina ih smatra da zbog posla pati njihov privatni život, dok to isto misli tek 28 odsto zaposlenih koji nisu preopterećeni poslom.
Klein smatra da oni radnici koji se dosađuju poslodavcima predstavljaju još veći izazov.
Naime, među zaposlenima s pravilno ispunjenim radnim vremenom 81 odsto ih je zadovoljno svojim poslom, dok je među onima koji se dosađuju tek 50 posto zadovoljnih.
Svoj posao kao izazov doživljava 71 posto radnika s ispunjenim radnim vremenom, a to isto smatra samo 22 odsto osoba koje se na poslu dosađuju.
Osim toga, oni koji se dosađuju u većoj meri smatraju da njihova znanja i veštine nisu dovoljno iskorištene (64 odsto na prema 26 odsto ostalih radnika), a tek nešto više od polovine njih ponosi se svojim poslodavcem.
Za razliku od njih, na svog je poslodavca ponosno 76 odsto zaposlenih koji obavljaju “normalnu” količinu posla.
(MONDO)
U istraživanju je učestvovalo više od milion ispitanika, a otkriveno je da oni koji se žale na dosadu uglavnom rade nezanimljive poslove, koji često ne odgovaraju njihovim interesima.
Iako previše posla može dovesti do sindroma izgaranja (burnout) i sve češće je povod za stručne rasprave, potrebno je istaći da i preopterećenost i dosađivanje u znatnoj meri utiču na produktivnost, poručuje predsednik agencije Daglas Klein.
Za razliku od onih s pravilno raspoređenim zadacima, radnici koji se žale na preopterećenost poslom u većoj su meri nezadovoljni podrškom saradnika i teže podnose stresne situacije. Takođe, gotovo polovina ih smatra da zbog posla pati njihov privatni život, dok to isto misli tek 28 odsto zaposlenih koji nisu preopterećeni poslom.
Klein smatra da oni radnici koji se dosađuju poslodavcima predstavljaju još veći izazov.
Naime, među zaposlenima s pravilno ispunjenim radnim vremenom 81 odsto ih je zadovoljno svojim poslom, dok je među onima koji se dosađuju tek 50 posto zadovoljnih.
Svoj posao kao izazov doživljava 71 posto radnika s ispunjenim radnim vremenom, a to isto smatra samo 22 odsto osoba koje se na poslu dosađuju.
Osim toga, oni koji se dosađuju u većoj meri smatraju da njihova znanja i veštine nisu dovoljno iskorištene (64 odsto na prema 26 odsto ostalih radnika), a tek nešto više od polovine njih ponosi se svojim poslodavcem.
Za razliku od njih, na svog je poslodavca ponosno 76 odsto zaposlenih koji obavljaju “normalnu” količinu posla.
(MONDO)
